Bivša NBA zvezda Darko Miličić, koji je svojevremeno bio jedan od najvećih svetskih talenata i drugi pik na draftu odmah iza Lebrona Džejmsa, gostovao je na „Vivaldi“ forumu na Mokroj gori, gde je pričao o svojoj karijeri, zbog čega u Americi nije uspeo da ostavi dublji trag, a poseban deo posvetio je odlasku na Svetu goru, piše Telegraf.

– Hranio sam svoj ego, imao sam 100 kola, 100 svega. Mislim nema nikakvog opravdanja. Pedeset kola, ne voziš nijedna. Kupiš jedna, nezadovoljan si, nisi ni ušao u njih, a već kupuješ druga. A ja sam bežao od svega toga što se dešavalo, pa sam tražio neku utehu na totalno pogrešnoj strani – počeo je Miličić.

– I vraćam se kući. Tu se malo tražim ne znajući šta dalje, hoću da igram, neću da igram, nemam pojma šta se dešava. I dolazi taj poziv za Hilandar, dolazim malo na tu duhovnu stranu. Kao došao sam sebi, sad sam ja kao normalan… I dobijam poziv i sad kažem sebi gde ću ja ‘indijanac’ da idem, je l’ to može tek tako? I može, dobiješ blagoslov i ideš. Ja rekoh da bi mi bila čast da odem. Odlazim na Hilandar i pogled na svet se menja – otkriva bivši košarkaš.

– Nisam ja bio toliko slab da sam nešto padao. Amerikanci su smatrali da sam bio drugi pik i da sam katastrofa, sad oni misle da taj brod treba skroz do dna da tone. Njima je košarka sve u životu, nema druge teme. Ali meni nije teško palo. Volim sve, volim da se družim, čovek sam iz naroda. Ali kad sam otišao na Hilandar i vratio se kući, nisam mogao da dođem sebi nekoliko dana. I od tada sam shvatio poentu života, da je sve toliko jednostavno i da sam sam sebi komplikovao stvari. Imao sam sve na dlanu. Bio sam najtalentovaniji igrač u Evropi, mogao sam da se zezam tamo s njima da sam hteo. Ali ne znam razlog zbog čega nisam.

– Kakvi god da su bili, imao sam situacija u karijeri gde su mi sve davali. ‘Evo ti čoveče, igraj’. Ali kao da mi to nije odgovaralo. Kao da sam se protivio i njihovom prijateljskom odnosu. Odlazim tamo (u Hilandar) i shvatam koliko je sve jednostavno. Šta mi zapravo posedujemo i malo duhovno dolazim sebi. Do dana današnjeg, a nadam se i ceo život, posvetio sam se tome i to me drži u balansu. Borbe će trajati ceo život, najteže su one sa samim sobom. Ja znam najbolje, i dan-danas se borim sa samim sobom. Sa drugima ću ja lako, nego sa sobom je najteže – iskren je Miličić.

On se dotakao i turbulentne karijere u NBA koja je bila prošarana njegovim greškama.

– Postoji veliko interesovanje NBA klubova, a ja sam imao 17 godina. Na kraju kreće agonija kad sam izabran za drugog pika na draftu. Sve je to izgledalo lepo na draftu i posle i taj avion koji nas je doveo u Detroit. Za mene je sve to bilo nešto novo, međutim, kad sam ja počeo drugi-treći trening, kakav je sam odnos uprave prema meni, video sam da to neće biti sjajno. Nije izgovor, ali ja kao nezreo i ko je stalno smatrao da je žrtva i da su svi protiv mene, to je produbilo moju agoniju. Bio sam stalno u sukobu sa igračima i upravom. Terao sam inat svima ne znajući ni šta čini ni zbog čega. Ali sam ja kao smatrao da ispravljam neku pravdu.

Kako kaže, agonija u Detroitu je trajala dve i po godine, tokom kojih nije baš hteo ni da igra ni da dolazi na treninge.

– Svima sam išao na živac, ne znam kako su me trpeli. Posle neki lepši dani, odlazak u Orlando, gde su stvari išle bolje za mene. Ali opet neka iskušenja koja su me remetila. Na primer, u Orlandu sam imao ponudu kluba, neki ugovor, lep ugovor na četiri godine i ja sam pristao. Sutradan ujutru su povukli tu ponudu bez ikakve priče. ‘Bojimo se, luda glava, šta će biti’. Želeo sam da ostanem ali mi se nije ispunila ta želja. Tu sam već dosta vremena proveo ne igrajući, ne znam ni zašto sam bio tamo.

– Dolazim kući posle sezone gde mi trener govori da sezonu ne počinje bez mene, on dobije otkaz i meni se više ne nudi ništa. Kreće Memfis, jedini grad u koji nisam hteo da idem. Kaže mi menadžer ‘sve sem Memfisa’, ja sam imao samo Memfis kao ponudu. To je taj period u NBA, posle Njujork Niksa sam hteo da se vratim kući, međutim, generalni menadžer Minesote dolazi i kaže ‘mi želimo da te uzmemo’. Kažem ‘čoveče Božiji, ne znam ni zicer da dam, ja radim tegove i samo ispoštujem tim i pojavim se. S košarkom sam raskrstio’. Međutim, on kaže mi definitivno tebe želimo i to je to. Kažem ‘čoveče, ja spakovao stvari, odoh kući’.

– Kaže ‘ne ne, ideš 100 posto’. Kažem ‘praviću ti gluposti u svlačionici, narušiću ti atmosferu u ekipi’. Ma kaže ‘naruši šta hoćeš, mi ćemo tebe da uzmemo’. I čovek stvarno ludak, potpiše me, odem u Minesotu i kreću pozitivne stvari, međutim, moja luda glava opet proradi u jednom momentu. Očigledno se nisam snalazio u situacijama kada sve ide kako treba. Meni očigledno treba neki haos, tražio sam ga. I tu je bio kraj svega. Da sam se možda ranije vratio, možda bih i dalje igrao košarku, ali taj odlazak posle Bostona, ja sam tu već bio završio s košarkom uveliko – rekao je Darko Miličić.

Za suprugu našeg bivšeg košarkaša kažu da je najzgodnija Novosađanka

Original Article