Svetsku javnost potresao je tragičan kraj drame u Maroku – petogodišnji dečak koji je upao u bunar je preminuo. Uprkos nadljudskim naporima spasioci nisu uspeli da izvuku dete iz bunara dubokog 32 metra. Pretpostavlja se da je dečak preminuo od posledica zadobijenih povreda ili od hipotermije, jer je tih dana u Maroku temepratura iznosila svega pet stepeni Celzijusa.

Ovim povodom, ali i kako bi objasnio kako izgledaju akcije spasavanja u našoj zemlji, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorio je Srđan Paroški iz Gorske službe spasavanja.

– Kada je reč o spasavanju iz jame ili pećine, tu govorimo o tehničkom, odnosno speleološkom spasavanju koje sprovode obučeni spasioci. Kada je reč o velikoj dubini na kojoj se osoba nalazi, spasioci ulaze u jamu, u pomenutom slučaju iz Maroka u bunar, sprovode prvu pomoć ukoliko je osoba povređena, dopremaju joj vodu, hranu, kiseonik. Potom se, kada se za to steknu uslovi, sprovodi vertikalno izvlačenje iz jame. Akcija spasavanja dečaka iz pećine u Vijetnamu, sećate se, trajala je 20 dana. Mnogi faktori utiču na brzinu i uspešnost ovakvih akcija. Ova u Maroku, nažalost, nije bila uspešna iako su spasioci uradili sve – kazao je Paroški na K1.

Srđan Paroški

Paroški je kazao da su tehnički timovi naše Gorske službe spasavanja u stalnom treningu i u pripravnosti.
– Četiri vežbe izvlačenja osoba iz jama sproveli smo prošle godine. Naši spasioci već deset godina učestvuju u speleospasilačkim obukama i treninzima. Oni su alpinisti, speleolozi, skijaši… U takvim slučajevima spasavanja, iz jama i pećina, veoma je važna koordinacija svih službi.

Heliospasavanje

Srđan Paroški iz Gorske službe spasavanja kaže da je prvi put u Srbiji ove godine sprovedeno heliospasavanje, odnosno, spasavanje helikopterom.

– Na Kopaoniku se povredio skijaš i na našu inicijativu helikopterom MUP-a Srbije smo povređenog skijaša, koji je imao povrede glave, za svega dva i po sata od dobijanja poziva za pomoć pronašli i transportovali u Klinički centar Srbije. U takvim situacijama ključna je i važna koordinacija svih službi, u ovom slučaju Gorske službe spasavanja, MUP-a Srbije i Skijališta Srbije – rekao je Paroški u „Uranku“.

Gorska služba nema zakonski regulisan status

Paroški je iznenadio informacijom da Gorska služba spasavanja nema zakonski regulisan status.

– U Hrvatskoj je na primer Gorska služba pod ingerencijom Ministarstva lokalne samouprave, a kod nas bi bilo logično da to bude Ministarstvo unutrašnjih poslova. Mi nemamo stalne izvore finansiranja, volontersko smo udruženje. Finansiramo se iz komercijalnih ugovora, donacija i sponzorstava. Veliki je broj ljudi koji nam pomažu, a najviše se finansiramo iz evropskih projekata.

Gorska služba u brojkama

Paroški je u „Uranku“ kazao da ove godine Gorska služba spasavanja obeležava 70 godina postojanja.

– Osnovana je 1952. godine. Godišnje imamo oko 1.200 intervencija što je zaista veliki broj. Centrala se nalazi u Beogradu, a teritorijalno smo raspoređeni u Beogradu, Kruševcu, Boru, Novom Pazaru, Nišu i Novom Sadu. Obuka svakog spasioca traje od tri do pet godina.

Fruška gora najopasnija

Verovali ili ne, najviše akcija spasavanja dešava se na Fruškoj gori.

– Mi se šalimo, ali to zapravo nije šala, da je Fruška gora najopasnija planina u Srbiji. Najviše akcija spasavanja obavi se tu, svakog vikenda imamo intervencije. Najčešće je reč o osobama koje voze kvadove, padnu i povrede se. Nedavno su se tri devojčice zaglavile između stena, jer su krenule prečicom a ne poznatim stazama pa smo se spuštali konopcem i izvlačili ih – kazao je na K1 Srđan Paroški. – Kada idete u prirodu, važno je da znate naš broj telefona: 062/46-46-46 i da budete obazrivi.

U srcu Fruške gore od 1903. postoji privatna šuma – niko je nije ogradio i svi su dobrodošli

Original Article

(Visited 10 times, 1 visits today)