Francuska televizija: Zašto EU ćuti o masovnom protestnom pokretu u Srbiji?

Dok stotine hiljada Srba izlazi na ulice Beograda da protestuje protiv onoga što opisuju kao raširenu korupciju i kronizam u vladi predsednika Aleksandra Vučića, Evropska unija se ponovo suočava sa optužbama da svoje ekonomske interese stavlja ispred vrednosti koje zagovara, piše Frans 24 (France 24).

U subotu uveče, dok je stotine hiljada demonstranata držalo bdenje u tišini na ulicama Beograda, nešto neočekivano je prekinulo tišinu. Svedoci kažu da su čuli tiho urlanje, kao da je mlazni motor jurio prema njima.

Ostaje nejasno šta je to bilo – video-snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju da se gomila iznenada deli na dve strane, ljudi posrću, padaju jedni preko drugih kao da ih je neka nevidljiva sila oterala sa ulice.

Šok je ubrzo ustupio mesto optužbama da je policija okrenula vojni „zvučni top“ na tihu masu ljudi. Opozicioni političari održali su konferencije za štampu na kojima su prikazane fotografije policijskog automobila, parkiranog u blizini Narodne skupštine, opremljenog nečim što je izgledalo kao akustični uređaj dugog dometa (LRAD), vojni uređaj, dizajniran da projektuje zvuk jačine koja para uho kao sredstvo javne komunikacije ili, što je još kontroverznije, kontrole mase.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kategorično je demantovao da je policija koristila takav uređaj, a ministar unutrašnjih poslova je tvrdio da ga Vlada ni ne poseduje.

Kasnije je povukao svoju izjavu i rekao da srpske policijske snage u stvari imaju u svom posedu određeni broj LRAD-a američke proizvodnje, ali je tvrdio da se koriste samo za emitovanje hitnih poruka velikom broju ljudi.

Nije prvi put da demonstranti optužuju vladu da pokušava da uguši proteste silom. Premijer Miloš Vučević najavio je ostavku krajem januara nakon što su grupu demonstranata koji su lepili plakate ispred sedišta vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) napali muškarci naoružani bejzbol-palicama.

Vučić je kasnije potvrdio da četvorica navodnih napadača, koji su uhapšeni, pripadaju vladajućoj stranci.

Vladine pristalice su u više navrata uletale automobilima na demonstracije, a studenti su hospitalizovani u uličnim sukobima sa maskiranim muškarcima za čiju mobilizaciju protiv uglavnom mirnih demonstranata opozicione grupe optužuju vladu.

Za vladu koja se posvetila reformama zasnovanim na demokratiji i vladavini prava u sklopu svojih dugogodišnjih nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji, ovo su teške optužbe.

Ali uprkos pozivima srpskih grupa civilnog društva vodećim organima EU da osude nasilje nad mirnim demonstrantima i zahtevu evropskih poslanika uglavnom levičarskih orijentacija da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkaže planirani sastanak sa Vučićem sledeće nedelje, Brisel je uglavnom ćutao.

Savet Evrope, grupa za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, pozvala je u četvrtak Srbiju da istraži tvrdnje da je policija upotrebila „zvučni top“ protiv demonstranata. U zajedničkom saopštenju parlamentarnog ogranka Saveta, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, navodi se da je zbog toga „desetinama ljudi“ bila potrebna medicinska pomoć.

Politikolog iz Londona Branislav Radeljić rekao je da ćutanje EU nije prošlo nezapaženo u Srbiji:

„Jasno je – i za mnoge veoma razočaravajuće – da je EU ćutala u vezi sa duboko korumpiranim i sve autoritarnijim Vučićevim režimom“, rekao je on. „Još u oktobru, Ursula fon der Lajen je pohvalila ‘dragog Aleksandra’ za ‘realizaciju reformi, posebno u osnovama, kako ste upravo rekli, vladavine prava i demokratije. I pokazali ste da dela prate vaše reči’. To dovoljno govori, ne samo o tretmanu EU prema Srbiji, već i o moralnoj degradaciji administracije u Briselu.”

Proučena ravnodušnost

Masovni protesti predvođeni studentima izbili su u novembru nakon što je 15 ljudi poginulo u urušavanju betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u drugom gradu po veličini u Srbiji, Novom Sadu.

Stanica je nedavno renovirana kao deo projekta koji je vodio kineski konzorcijum – koji radi sa lokalnim podizvođačima – za nadogradnju sve lošije železničke infrastrukture u zemlji.

Demonstranti pozivaju na odgovornost za ono što nazivaju rasprostranjenom korupcijom i kronizmom unutar državne vlade i građevinske industrije. Držeći distancu od opozicionih partija u zemlji, njihovi zahtevi su bili konkretni i beskompromisni – objavljivanje svih neredigovanih dokumenata u vezi sa promašenim projektom rekonstrukcije, hapšenje i razotkrivanje ljudi koji su napali demonstrante i okončanje krivičnog gonjenja demonstranata koji su uhapšeni.

Vučić, koji je svoju političku karijeru započeo u ultradesničarskoj Srpskoj radikalnoj stranci i bio ministar informisanja nacionalističkog diktatora Slobodana Miloševića pre nego što je 2012. vratio proevropski javni sentiment u okvire SNS-a, ostao je javno posvećen pristupanju EU.

Uprkos tome, navodi, portal, periodični izveštaji pokazuju mali napredak u reformama oko demokratije, vladavine prava i kontinuiranog otvaranja privrede Srbije stranom kapitalu. To nije sprečilo Fon der Lajen da hvali Vučićevu posvećenost članstvu u EU još u oktobru prošle godine, posle višemesečnih protesta protiv kontroverznog rudnika litijuma.

Nebojša Vladisavljević, profesor srpske politike na Univerzitetu u Beogradu, rekao je da je pristup EU Zapadnom Balkanu dugo bio jedan od jačanja statusa kvo.

„Zapravo to nije bila podrška diktatorima, kako bi neki tvrdili, već je bila potpuna ravnodušnost prema pitanju da li su te države demokratske ili ne“, rekao je on. „EU ima neke prioritete, a to je stabilnost kako je oni vide, što je kratkoročna stabilnost. Ali mi koji živimo ovde u regionu znamo da autoritarizam može da obezbedi kratkoročnu stabilnost, ali zapravo izaziva nestabilnost na srednji i dugi rok.“

Iako je put Srbije ka članstvu u EU dug, Beograd je već uspostavio bliske ekonomske veze sa 27-članim blokom.

EU je najveći pružalac finansijske pomoći Srbiji i daleko najveći trgovinski partner. Godine 2020. pokrenula je investicioni plan na Zapadnom Balkanu koji je već usmerio više od pet milijardi evra u Beograd. Još 1,5 milijardi evra troši se na postepenu integraciju Srbije u jedinstveno evropsko tržište.

Kupovina podrške

Ovo produbljivanje ekonomskih odnosa nije uvek bilo popularno. U julu prošle godine, EU je potpisala memorandum o razumevanju sa Beogradom kojim je najavljeno „strateško partnerstvo o održivim sirovinama“, dajući pristup uglavnom neiskorišćenim rezervama litijuma u ​​Srbiji.

Samo nekoliko dana ranije, vlada je izdala dekret kojim se vraća projekat anglo-australijske rudarske kompanije Rio Tinto za stvaranje najvećeg evropskog rudnika litijuma – projekat koji je zaustavljen dve godine ranije nakon masovnih javnih protesta.

Iako se ogromna javna opozicija fokusirala na potencijalno ozbiljne posledice po životnu sredinu na nekim od najbogatijih poljoprivrednih površina u Srbiji, lako je videti zašto je EU nastavila dalje sa realizacijom projekta, ukazuje Frans 24.

Kada bude završen, projekat Jadar bi mogao da zadovolji 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom – suštinski korak u obezbeđivanju sopstvenih lanaca snabdevanja u industriji električnih vozila kojom sve više dominira Kina.

„Kao što je često bio slučaj širom sveta, EU je odlučila da kao prioritet postavi poslovne interese, koji nisu nužno uslovljeni političkom liberalizacijom, u odnosu na slobodu i demokratiju u Srbiji“, rekao je Radeljić.

„I EU i Vučićev režim su pogurali projekat Rio Tinto iako se 80 odsto lokalnog stanovništva protivi otvaranju rudnika“, rekao je on. „EU treba da ima na umu da je protivljenje Rio Tintu bio veliki udarac Vučiću još 2021. godine, a masovni pokret koji je iz toga proizašao od tada oseća da ima EU na suprotnoj strani u vezi sa ovim projektom. To znači da se ne bore samo protiv režima, već i protiv EU kao Vučićevog pokretača.”

Vladisavljević je rekao da se projekat visokog profila uklapa u dugogodišnju Vučićevu naviku pridobijanja podrške evropskih ekonomskih moćnika.

„Za Vučića je to veoma važno iz dva razloga – jedan je taj zato što je to veliki projekat i velike su mogućnosti za korupciju, a videli smo kako to funkcioniše i na drugim velikim projektima“, rekao je on. „A drugo je da dodvoravanjem traži usluge od EU, tačnije Nemačke i evropske automobilske industrije.

On je ukazao na to da je Srbija 2024. godine kupila 12 borbenih aviona Rafale od francuskog proizvođača Daso avijasion, što je omogućilo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da se vrati iz državne posete Beogradu sa ugovorom od 2,7 milijardi evra za francusku tešku industriju.

„Kupujemo Rafale, najskuplje borbene avione iz Francuske, koji Srbiji nisu potrebni, ali Vučiću treba podrška Makrona“, rekao je on. „Zato kupujemo te stvari, koje su oko dve do tri milijarde dolara. Za malu državu kao što je Srbija to je mnogo. Ovo je ogromno. Tako da je Vučić veoma uspešno otkupio podršku ključnih članica EU, posebno Nemačke i Francuske, i to je verovatno jedan od pitanja i razloga zašto je EU indiferentna prema demokratiji na ovim prostorima.“

Ova ravnodušnost sve više ide u oba smera. Regionalna anketa Međunarodnog republikanskog instituta iz 2024. u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji pokazala je većinsku podršku za članstvo u EU u svakoj zemlji Zapadnog Balkana – osim u Srbiji, gde je ostala na 40 odsto.

Iako evropska podrška nezavisnosti Kosova i neugodan istorijski odnos sa Zapadom verovatno doprinose ovoj ambivalenciji, Radeljić je rekao da je sve više mladih Srba razočarano realpolitičkim pristupom EU prema zemlji.

„EU je široko percipirana kao transakcioni akter“, rekao je on. „Čak ni proevropski, liberalni deo stanovništva više ne gleda na EU kao na organizaciju zasnovanu na vrednostima. Podržavajući Vučića, EU je otuđila one segmente srpskog društva koji su dugo bili najvatreniji zagovornici evropskih integracija.“

„U očima studenata EU se percipira kao krajnje licemerna, koja ne podržava vladavinu prava i liberalno-demokratske standarde“, rekao je on. „Kao rezultat toga, meka moć EU među novom generacijom gotovo da i ne postoji.”