Francuzi danas širom zemlje i prekomorskih teritorija glasaju u drugom krugu parlamentarnih izbora, dok su juče već birali stanovnici Sen Pjera, Mikelona, Martinika, Gvadalupea, Gvajane, Francuske Polinezije i građani koji žive u Severnoj i Južnoj Americi.
Stranka Nacionalno okupljanje (RN) i saveznici vode posle prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, ispred levičarske koalicije Novi narodni front (29 odsto) i centrističke koalicije „Zajedno“, kojoj pripada i stranka „Preporod“, francuskog predsednika Emanuela Makrona (21 odsto).
Namera francuskog predsednika da raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore čim je RN pobedio na izborima za Evropski parlament, kako bi u svojevrsnoj „šok terapiji“ sprečio novi trijumf krajnje desenice, zasad se pokazuje lošom, piše RTS.
Između dva kruga, na stotine centrističkih i kandidata levice se povuklo iz trke da bi povećali šanse svojih umerenijih rivala i sprečili pobedu krajnje desnice. Odustao je 131 kandidat iz Novog narodnog fronta i 82 iz koalicije „Zajedno“, piše Mond.
Francuska politika svedočila je i ranijim iznuđenim koalicijama centra i levice u pokušaju blokiranja ekstremnih desničara, a najsvežiji je primer saradnje kada je Marin Le Pen bila blizu pobede nad Makronom na predsedničkim izborima 2022. godine.
Široki front levičara, centrista i umerene desnice tada se udružio protiv RN i ekstremne desnice. Odustajanjem slabijih kandidata, birači su imali direktan izbor između ekstremne desnice i najjačeg izazivača sa druge strane.
Ipak, stranka Marin Le Pen nakon prvog kruga ima najveću podršku u svojoj istoriji, uz projekcije prema kojima će joj pripasti i daleko najviše mesta u Nacionalnoj skupštini, što bi bilo prvi put posle Drugog svetskog rata da krajnja desnica vodi glavnu reč u francuskom parlamentu.
Ako RN osvoji apsolutnu većinu, Makron bi morao da imenuje Žordana Bardelu za novog premijera, što bi dovelo do nove kohabitacije, situacije kada su predsednik zemlje i vlade iz različitih političkih struja.
Prema takvom rasporedu snaga, Makronu bi bilo teže da sprovede najavljenu reformu socijalnih davanja za nezaposlene. Kohabitacija je ranije usporavala i usvajanje budžeta.
Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa Širakom, kao konzervativnim predsednikom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom, od 1997. do 2002. godine.
U slučaju „kohabitacije“, premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone, dok pozicija predsednika slabi, uz određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i pregovoranja i ratifikacije međunarodnih ugovora.
Francuski predsednik u svakom je slučaju i vrhovni komandant vojnih snaga zemlje.
Post Views: 80
