Flukes of Sendington: Sigurno ćete nas zapamtiti. Jedva čekamo da zasviramo u Zappi!

– Drugačija. Zarazna. Iskrena. Nije za svakoga, ali pamti se – tim rečima Rai Mučada (Rai Muchada) – vokal, gitara, tekstopisac i producent benda Flukes of Sendington, sa australijske DIY scene iz Bajron Beja, opisuje zvuk ove mlade i vratolomno uzbudljive muzičke četvorke.

Pored njega, benda Flukes of Sendington čine: Itaj Šnic (Itai Schnitz) – bas gitara, Kale Hant (Kalle Hant) – bubnjevi i Oliver Gvilim (Oliver Gwilim) – gitara i klavijature, a priliku da se izvozate na njihovom zvučnom ringišpilu imaćete u četvrtak, 3. jula u Zappa Barci (Kej kod Kule Nebojša), u organizaciji koncertne agencije Rock Svirke.

Osnovani početkom 2024. godine, ovaj energični kvartet već je uspeo da završi evropsku turneju, nastupi na festivalima poput Vierdaagsefeesten i Munich Summer Sessions, i stekne verne fanove zahvaljujući svom sirovom garažnom zvuku prošaranom fankom, psihodelijom i indi rokom.

Na beogradskom koncertu promovišu debi album „Flukes of Sendington I“ snimljen i produciran u kućnim uslovima i objavljen uz podršku Third Eye Stimuli Records.

Tim povodom, Rai govori za Danas.

Dolazite iz australijske DIY scene, što meni iz Srbije zvuči baš kul i zanimljivo. Otkrij nam kako ona izgleda, kako funkcioniše, ko je pokreće, šta volite kod scene…?

– Naša scena ovde u Bajron Beju je bukvalno kao kotao pun raznih ekipa i mikro zajednica. Svi delimo isti DIY mentalitet i radnu etiku. Uvaljeni smo u gomilu različitih projekata i svi sviramo u raznim bendovima okolo. Bajron Bej i Lismor baš sad eksplodiraju – lokalni promoteri kao što su Sinergy, Messy Fuzz, Flaming Heart Records, Redbelly Records guraju mlade bendove iz psihodelične heavy rokenrol priče napred. Najviše volim što je scena jako povezana i što su ljudi iskreni, svi dele isti prostor i svi žele da stvore uzbudljivu rokenrol priču. Oduševljava me i to što svi sviraju u raznim bendovima, i svi su, ono, brutalno dobri u tome što rade. Ovo je stvarno posebno mesto na svetu.

Da li se bavite nečim van muzike? Imate li još neke strasti?

– Muzika mi trenutno uzima najviše vremena – stalno sam na probama, svirkama ili snimanjima. Volim da odem na neki dobar bushwalk (šetnja po divljini), ili da blejim s ekipom na plaži. Moram uskoro opet da se vratim pecanju – ranije sam baš često pecao i lud sam za tim.

Vaš zvuk spaja širok spektar muzičkih uticaja i stilova. Kako ti ta sloboda u stvaranju pomaže da se izraziš? Šta ti ona donosi – emotivno, umetnički?

– Volim da pišem pesme s maksimalno kreativne slobode. Moji široki muzički ukusi nekako instinktivno isplivaju kroz proces pisanja i daju mi inspiraciju da napravim nešto novo od nečeg što je već rađeno – u tome uvek uviđam osveženje. Najbolja muzika uvek nosi spoj poznatog i nepoznatog, i to mi je baš privlačno.

Vaš debi album nosi isto ime kao i bend. Možeš li da podeliš priču iza imena Flukes of Sendington ?

– Priča o imenu se menja svaki put, kunem se… Realno, samo mi je palo na pamet jedno veče, i onda smo Kalle i ja proveli nedelju dana prevrćući sto imena dok se nismo vratili na to prvo. Valjda samo… zvuči kao mi. Zvuči kao naš bend. I izgleda kul, i ljudi reaguju u fazonu: „Vi ste… šta?“

Šta možemo da očekujemo od albuma? Reci nešto o procesu nastanka – da li je neka pesma ili ideja posebno iskočila?

– Očekuj da te album odvede na je**** putovanje. Realno, ili ćemo ti razvaliti mozak ili ga pomaziti. Ima 15 pesama. Bez muljanja. Svaka pesma zvuči drugačije, ali sve zvuče kao mi. Sve ih volim. Teško mi je da izdvojim neku jer sam iskreno ponosan na ceo album i na to kako smo ga napravili.

Čula sam da su vam nastupi prilično divlji – što znači da publiku u Beogradu čeka ludilo u Zappa Barci. Šta očekujete od te svirke, i generalno, šta vam se mota po glavi kad ste na bini? Šta vas pokreće dok svirate?

– Svaki put kad sviramo, damo sve od sebe. Bukvalno, to je jedini način na koji znamo da sviramo. Kao da neka kosmička bura zvuka udari publiku i vodi je kroz razne dimenzije. Taj osećaj dok sviram mi daje ogroman hajp i oslobađanje koje ne mogu ni sa čim da uporedim. Nemamo neka fiksna očekivanja za beogradsku svirku, ali možemo da obećamo jedno – sigurno ćete nas zapamtiti. Jedva čekamo da zasviramo u Zappi!

Bonus pitanje – da li si ikada bio u Srbiji, ili čuo nešto zanimljivo o njoj?

– Nisam bio ranije, lično. Ne znam šta da očekujem, zato sam baš uzbuđen da dođem, da vidim ljude, kulturu, mesta. Baš me zanima da vidim kako Srbija roka!