POJAVA Šćepana Malog u Crnoj Gori, u početku, nije mnogo interesovala Tursku. Međutim, kada su zaplenjena neka pisma koje je on slao brđanskim plemenima, Turci su uvideli da taj “car samozvanac” ima ustaničke namere, jer hoće da ujedini brđanska plemena i privuče ih u Crnu Goru.

ФЕЉТОН - ПОДРИВАЊЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА БАЛКАНУ : Турци су упутили позив црногорским главарима да протерају Шћепана Малог

VOJSKOVOĐA Mahmut paša Bušatlija je 1785. poharao Cetinje, Foto „Vikipedija“

Prema nekim mletačkim izveštajima jedno od tih pisama bilo je upućeno Bjelopavlićama.

U njemu Šćepan Mali, između ostalog, kaže: “U boga se velikoga nadam i u uzdanu crnogorsku desnicu da ćemo zajedno tući proklete Azijate dok ijednog na našoj zemlji bude. Držite međusobnu snagu i mir, dajte ruku pomirnicu Piperima i drugoj braći u drugim plemenima i zaboravite na kavge i đavolje međusobice, jer vas one čine slabim i postaćete lak plen krvožednih dušmana”.  Slično pismo slao je i drugim brdskim plemenima u kojima ih je pozivao na slogu, mir i jedinstvo. Te aktivnosti podrivale su temelje turske vlasti u mnogim delovima Balkana. Protiv turske vlasti počinju se buniti, ne samo hercegovačka i brdska plemena, nego i dobar deo stanovništva u Albaniji, Bosni i drugim krajevima Turskog carstva. Turci su shvatili širinu i ozbiljnost tih pokreta i bili uvereni da se moraju silom sa njima obračunati, a da prvo moraju kazniti Crnogorce, a Šćepana Malog likvidirati. Tome treba dodati i činjenicu da je ukupna aktivnost Šćepana Malog, od dolaska u Crnu Goru, Turcima bila sumnjiva, posebno skadarskom paši, koji je, inače, imao najviše posla sa brđanskim plemenima.

TURCI su, i pored svih pravdanja Mletačke Republike, smatrali da Mlečani imaju najviše uticaja u planovima i aktivnostima Šćepana Malog. Zbog toga su nameravali da što pre, putem oružja, nateraju Crnu Goru na poslušnost i predaju “cara samozvanca”, kako su ga zvali.   (Turci su sumnju na učešće Mlečana u aktivnostima Šćepana Malog, i uopšte njegovog dolaska i boravka u Crnoj Gori, zasnivali na obaveštenjima koja su dobijali iz Dubrovnika, a koja su se kasnije pokazala kao netačna. Dubrovnik je namerno slao takve izveštaje Turskoj želeći da se dodvori Porti, ali i da tako eliminiše svog velikog trgovačkog konkurenta.)

Već, početkom januara 1768. god. Mlečanima je bilo poznato da se Turci spremaju da napadnu Crnu Goru.  Ali, da bi napad bio uspešan Porta je preko mletačkog izaslanika u Carigradu zahtevala od Mletačke Republike da sa svojom vojskom posedne granice prema Crnoj Gori i da spreči svaki prelaz na jednu ili drugu stranu. Mletačka Republika je ispunila turski zahtev, zaposela je granicu prema Crnoj Gori, i pod pretnjom najtežih kazni zabranila bilo kakav promet i trgovinu prema crnogorskoj teritoriji.

NA PREDLOG skadarskog paše turskoj vladi, da što pre vlada izda ferman za napad na Crnu Goru, sultan Mustafa III, januara 1768. godine, uputio je ferman pašama u Skadru i Peći i bosanskom veziru Silahdar Mehmed paši, da skupljaju vojsku kako bi krenuli na Crnu Goru. Kao i mnogo puta ranije, i u drugim prilikama, Turci su se i ovaj put služili pretnjama i zastrašivanjima. Sredinom marta, vezir je uputio poziv vladici Savi i crnogorskim glavarima da proteraju Šćepana Malog, i kako se kaže u pismu “Ja sam ih obavijestio da je on lažna varalica i da ne može ostati više među nama i da narodi (plemena) u Sandžaku i vi susjedni možete u miru i sigurnosti ostati … Protjerajte između vas varalicu i naći ćete spas za vas i za vaše sinove. Ako nećete da se uzmete u pamet nećete biti iznenađeni … Ono što će se dogoditi neka je na vaše glave. Vama priliči da ga udaljite kao lažnog varalicu .. Sa njegovim protjerivanjem najćete vaš spas”.  (Pismo je datirano od 21. marta 1768. godine  Mlečani su to pismo preveli i poslali svom bailu u Carigradu.)

Ovo pismo, pisano u nameri da se podrije jedinstvo naroda u Crnoj Gori, razmatrano je na zboru glavara u Mainama, koji je odlučio da se isplati harač i predaju taoci. Sa Zbora je upućeno pismo bosanskom veziru i skadarskom paši sa izjavama pokornosti i odanosti. Zatraženo je, takođe, od skadarskog paše Mehmeda Bušetlije da se njegovi i njihovi izaslanici sastanu u Brdima radi dogovora.

ZA TO VREME, Turci su uporno pokušavali da dobiju što više i što tačnije podatke o Šćepanu Malom. U tom cilju, slali su u Crnu Goru svoje predstavnike, pa čak i jednog sveštenika da se dobro informiše o Crnoj Gori i Šćepanu. Sredinom aprila 1768. godine  crnogorskim glavarima stiglo je pismo od rumelijskog beglerbega u kojem traže od njih obaveštenje o Šćepanu Malom. U pismu se, između ostalog kaže: “Čuo sam da se među vama nalazi neki Stefan Mali. Kakva je to ličnost, kakve narodnosti, odakle je došao i kakve su njegove ideje zbog kojih je ovde došao. Koliko ima vremena da je došao u ove krajeve. Očekujem o ovim pojedinostima da mi vašim pismom odgovorite …”?

Na ovo pismo crnogorski glavari su odgovorili i istakli da je Šćepan Mali u Crnoj Gori “pune tri godine i sedamnaest (17) dana, biće o prazniku Svetog Petra. Na svaki način, piše u pismu, mi smo ga pitali da nam kaže, prestavili smo mu osmansku silu i mletačku mudrosš i sve što se može dogoditi, a Šćepan Mali se svemu tome nasmijao i reko nam je da se ne uznemiravamo ni zbog Turaka ni zbog Mlečana, samo njega da slušamo. I od njega smo slušali da on hoće da učini dobra djela Turcima. Čuli smo od Šćepana Malog kako govori da je on Crnogorac i da je došao k nama da bi svjedočili o pismima za koja vi nas pitate …”.

ŠĆEPAN  je pokušavao da spreči turski napad na Crnu Goru, i u tom cilju je pisao rumelijskom beglerbegu, glavnom zapovedniku turske vojske. U pismu je nastojao da svoje aktivnosti u Crnoj Gori prikaže kao korist za Tursko carstvo. “Ja, Šćepan Mali, kaže se u pismu, nalazeći se na upravi ovog neurednoga naroda, trudeći se da ispravim i popravim njegove greške. Smatram ako Vaše gospodstvo hoće da se ponovo pomirimo i da živimo sa dobrom slogom i prisnim mirom do smrti ili dok mir traje ili bude stalan, bilo bi dobro za vas i da ste sigurni od nas i mi od vas. Jer vi se možete koristiti nama protiv vaših velikih neprijatelja i to će vam donijeti koristi. Jer na drugi način je grijeh da se proliva tolika nevina krv, kako Turaka tako i Crnogoraca i dobro je da se mirimo. Ako vaše Gospodstvo ima kakav dokument da mi da, spreman sam da ga primim.

Naprotiv, vi znate šta vam se sviđa …”.   Ali, sve je bilo uzalud. Turska je, i pored Šćepanovih zasluga za prestanak četovanja sa crnogorske strane po susednim turskim teritorijama i njegovo obećanje pokornosti, čvrsto odlučila da se on uhvati živ ili bude ubijen. U Carigradu se, inače, govorilo da to nije rat protiv Crne Gore nego protiv Šćepana Malog.

Na pitanje koji su bili motivi da se napadne Crna Gora, i čime je to Šćepan ugrozio turske interese, ne može se sa sigurnošću odgovoriti, pre svega, zbog nedostatka turskih izvora. Ali, iz do sada poznatih činjenica može se zaključiti da je Turska smatrala Šćepana Malog kao ličnost oko koje se mogu okupljati svi porobljeni narodi Balkana, i da iza njega stoji neka evropska sila. Zato se tražila Šćepanova glava i spremao najveći ratni pohod protiv Crne Gore u istoriji.

POTERNICA ZA ŠĆEPANOM

CELO  proleće i leto 1768. prošlo je u prikupljanju vojske za napad na Crnu Goru. Mehmud paša Bušatlija je izdao proglas u kojem se, pod pretnjom smrtnom kaznom, zabranjuje prodaja praha i žita Crnogorcima, a svoje ljude je nagrađivao za svaku crnogorsku  glavu. Sredinom juna, stigao je u Skadar glasnik sa sultanovim fermanom u kome je stajalo da se Šćepan Mali i patrijarh Vasilije Brkić uhvate, da se među brdskim plemenima i na Cetinju podignu utvrđenja, a da svi koji pružaju otpor budu ubijeni. Dakle, milosti više nije bilo ni za narod, jer je on zbog podrške Šćepanu Malom i patrijarhu bio proglašen za zločinački.

SUTRA: MORALNI PORAZ OSMANLIJA U RATU PROTIV CRNOGORACA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

90 DANA BEZ ODGOVORA: I dalje nema rezultata obdukcije za Stefana, Bojana i Igora - Priština i dalje krije kako su ubijeni Srbi u Banjskoj

90 DANA BEZ ODGOVORA: I dalje nema rezultata obdukcije za Stefana, Bojana i Igora – Priština i dalje krije kako su ubijeni Srbi u Banjskoj

PUNIH 90 dana prošlo je od tragedije u Banjskoj, 24. septembra, kada su u sukobu sa takozvanom kosovskom policijom stradala trojica Srba – Stefan Nedeljković (31) iz Zvečana, Igor Milenković (50) i Bojan Mijailović (30) iz Leposavića. Stefan, Igor i Bojan sahranjeni su nakon šest dana agonije kroz koje su prošle njihove porodice. Međutim, njihova agonija tog dana nije završena – tri meseca kasnije, oni i dalje ne znaju kako su stradali njihovi najmiliji – rezultata obdukcije ubijenih Srba još uvek nema, a nema ni naznaka da će ih uskoro biti.

27. 12. 2023. u 07: 00

Originalni tekst