OD protivnika iskopavanja litijuma u Srbiji često se čuje kako Evropljani ne žele da eksploatišu sopstvene značajne rezerve „belog zlata“ da ne bi ugrozili životnu sredinu.
Foto Shutterstock
Istina je, međutim, da nekoliko evropskih zemalja s potvrđenim nalazištima uveliko razvija litijumske projekte kako bi obezbedile ključnu sirovinu za energetsku tranziciju.
Ovo su evropski projekti koji će, prema trenutnim planovima koji su istaknuti na njihovim veb-sajtovima, verovatno početi da eksploatišu litijum pre Srbije.
FINSKA
Za 2025. godinu najavljena je izgradnja rudnika, uz koncentrator i rafineriju.
Projekat „Keliber“ se sastoji od rudnika otvorenog kopa i podzemnih rudnika, koncentratora u Kaustinenu i rafinerije litijuma u Kokoli, na pet kilometara od centra grada. Proizvodiće do 15.000 tona godišnje litijum-hidroksida za baterije e-vozila. Očekuje se da će proizvodnja iz ruda trećih strana početi 2025. godine, a iz sopstvenih rezervi od 2026. godine. Petinu udela u projektu ima Finnish Minerals Group (20 odsto), državna kompanija koja razvija lanac vrednosti litijum-jonskih baterija u Finskoj, navodi se na sajtu projekta.
NEMAČKA
U Nemačkoj 2026. počinje projekat „Cinvald“, gde će se litijum vaditi iz čvrstih stena i geotermalnih izvora.
U dolini Gornje Rajne australijska kompanija „Vulkan“ razvija jedan od najvećih resursa litijuma u Evropi. Ovde se litijum nalazi u geotermalnim rezervoarima, a komercijalna proizvodnja trebalo bi da počne u trećem kvartalu 2026.
Pored ovoga, u Saksoniji se razvija i projekat „Cinvald“, blizu granice sa Češkom, gde se nalazi najveće evropsko nalazište litijuma u čvrstoj steni. Projekat je nedavno obišao kancelar Olaf Šolc koji je istakao da će rudnik, smešten oko 30 kilometara od Drezdena, verovatno biti otvoren do 2030. godine, te da bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za proizvodnju 600.000 baterija za električna vozila.
U Nemačkoj je krajem septembra kompanija AMG Lithium otvorila prvu rafineriju litijuma u Evropi u Biterfeld-Volfenu, u saveznoj državi Saksonija-Anhalt.
PORTUGALIJA
U 2026. godini u Portugaliji, i to u zaštićenom području, otvara se rudnik Barozo. Koliko je „belo zlato“ značajno za ekonomski razvoj Evrope govori i to što su neki od projekata u neposrednoj blizini ili u zonama zaštićene prirode koje nose oznaku „Natura 2000“. To je slučaj sa projektom „Barozo“ na severu Portugalije. Britanska kompanija Savannah Resources dobila je pozitivnu procenu uticaja na životnu sredinu za rudnik u području u kom se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom i deo je Nacionalnog parka Peneda-Geres i mreže Natura 2000. Kompanija planira da izgradi četiri rudnika otvorenog kopa iz kojih bi godišnje eksploatisala dovoljno litijuma za 500.000 baterija za električna vozila. Početak proizvodnje planiran je za 2026. godinu.
„Jadar“ u fazi ishodovanja dozvola
Novim Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) Brisel je ubrzao otvaranje rudnika litijuma i drugih metala od kojih će zavisiti energetska i digitalna tranzicija. Za to vreme, u Srbiji se javno debatuje treba li iskoristiti litijumsko bogatstvo u dolini Jadra. Kako navode u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, u toku je zakonska procedura utvrđivanja obima za finalnu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, bez koje rudnik ne bi ni mogao da se otvori. Pred kompanijom „Rio Tinto“ je složen i rigorozan proces ishodovanja dozvola, tako da projekat od potencijalne realizacije, odnosno početka proizvodnje dele još najmanje četiri godine, prema rečima najviših državnih zvaničnika, pod uslovom da kompanija ubedi građane i nadležne institucije da projekat može da se realizuje u skladu sa najvišim standardima životne sredine i bezbedno po ljude i okolinu, i da ishoduje sve potrebne dozvole.
AUSTRIJA
U Volfsbergu u Austriji 2026. godine gradiće se podzemni rudnik litijuma u Alpima. Ko nkretno u Koruškoj u austrijskim Alpima, na270 kilometara od Beča i 20 kilometara istočno od Volfsberga, kompanija Critical Metals razvija podzemni rudnik litijuma. To je prvi rudnik litijuma u EU koji je dobio sve potrebne dozvole i to na neodređeno vreme. Strateški je pozicioniran sa pristupom postojećoj putnoj i železničkoj infrastrukturi i očekuje se da će postati sledeći veliki proizvođač ključnih litijumskih proizvoda za podršku evropskom tržištu. U junu je ovaj projekat dobio investiciju od 15 miliona od kompanije BMW. Kako prenose mediji, otvaranje rudnika planirano je za 2026. godinu.
FRANCUSKA
Projekat EMILI francuske rudarske kompanije Imeris predviđa, od 2028. godine, eksploataciju velikih rezervi litijuma koje su pronađene u nekadašnjem rudniku kaolina Bovoar, nadomak bukovih šuma koje su deo mreže Natura 2000. Ovaj projekat je kategorisan da je od nacionalnog značaja. Rudnik litijuma je letos dobio podršku vlade na najvišem nivou, što odražava uverenje da se litijumski projekti mogu razvijati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta. Prema podacima kompanije „Imeris“, cilj je da od 2028. godine proizvodi 34.000 tona litijum- -hidroksida godišnje, što je dovoljno za oko 700.000 električnih vozila. To ovaj projekat čini manje perspektivnim od „Jadra“, koji godišnje može da obezbedi litijum za milion vozila.
M-50
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
MLADIĆI ROĐENI OVE GODINE ĆE PRVI U VOJSKU: General Mojsilović otkrio sve detalje o služenju vojnog roka
NAČELNIK Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović rekao je u emisiji „Takovska 10“ da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze. Suština je da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije, svaki dan i svaku godinu koju čekamo, gubimo generacije mladih vojnika, rekao je general Mojsilović. U jednoj klasi računamo do 20.000 vojnika-regruta, na godišnjem nivou, dva i po meseca po pet hiljada njih u jednoj klasi, odnosno ciklusu, rekao je Mojsilović uz napomenu da će prvo biti regrutovani mlađi vojnici, počev od 2006. godišta.
25. 09. 2024. u 22:01
