Šefica Evropske komisije Ursula von der Lejen (von der Leyen) stavila je danas do znanja da se „Evropa mora pripremiti za rat“ s Rusijom, mada ugledni američki mediji prenose da Vašington želi da za Uskrs, 20. aprila, Moskva i Kijev sklope mir i okončaju rat u Ukrajini.
Francuski list Figaro je ocenio da je dolazak na vlast Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću i uverenje da će SAD smanjiti vojne snage za bezbednost u Evropi, „izazvao među članicama EU paniku i jurnjavu kao kada lisica upadne u kokošinjac“.
„Evropski partneri su“, navodi Figaro, sa „zakašnjenjem shvatili koliko su ranjivi u odnosu na rusku pretnju“.
Članice EU su, osim Mađarske, podržale plan EK da se ulaganjem stotina milijardi evra ojača evropska odbrana, ali su i dalje vidljive razlike u ocenama partnera u EU da li je pretnja rata s Rusijom realna.
Evropski partneri su jako podeljeni i oko toga da li te silne milijarde evra treba namaknuti državnim zaduživanjem.
Vojni analitičari u Evropi su podeljeni oko toga da li bi ruski predsednik Vladimir Putin (mada bi prvo morao da osvoji celu Ukrajinu), uopšte hteo da osvaja i neki deo Evrope, ili, kako neki kažu, da „obnovi Sovjetski savez“.
Tu politički cilj i strategija baš nisu jasni, mada su svi saglasni da bi za to bili potrebni milioni novih vojnika, dodatna ogromna vojna industrija i sveukupno – izuzetna ekonomska snaga.
Stiv Vitkof, posrednik Bele kuće u pregovorima s Kijevom i Moskvom, je međutim izjavio da „veruje Putinu da ne želi da osvoji neki drugi deo Evrope…ili da zauzme celu Ukrajinu“.
Predsednik SAD Donald Tramp je ubeđen u dogovor s Putinom oko mirovnog rešenja za Ukrajinu i otvaranje novih velikih mogućnosti za ekonomske poduhvate.
Predsednica EK je, ipak, u raspravi o ratu u Ukrajini u danskoj vojnoj akademiji odlučno naglasila da Evropa mora da se naoruža i da, imajući u vidu ratnu opasnost, i građani EU moraju da se obezbede nužnim potrepštinama da bez pomoći samostalno prežive bar 72 časa.
Sa čelnicom EK je saglasan, pored nekih drugih, šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji je upozorio je da Poljska i Evropa moraju da bude spremne za eventualni napad Rusije.
Mada češki nacionalni savetnik za bezbednost Tomaš Pojar recimo misli da bi realističan ishod rata bio da Ukrajina zadrži veći deo, mada ne i celu svoju teritoriju.
Ugledni američki politički analitičar Grejem Elison (Graham Allison), štaviše, ističe da je kucnuo čas da Ukrajina „pregovorima dođe do ružnog, ali trajnog mira“.
Američka agencija Blumberg i Volstrit Džornal javljaju da Bela kuća želi, planira da se do Uskrsa utanači primirje u ratu između Moskve i Kijeva.
U medijima s one strane Atlantika su se, u očekivanju saopštenja o američko-ruskim pregovorima u Rijadu, pojavile informacije da se već razmatraju mirovna rešenja za Zaporožje i područje Crnog mora.
U raspravi između „putera i topova“ u Evropi, front evropskih partnera ima pukotine i, kako navodi Figaro, Španija i Italija i njihovi građani su, recimo, daleko manje spremni od Poljaka, Skandinavaca i baltičkih zemalja da stotine milijardi evra ulože u proizvodnju oružja.
Ali francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je, mada želi mir u Ukrajini, ubeđen da Evropa, jer joj Amerika izmiče bezbednosni štit, mora da značajno ojača odbranu, a ulaganje u vojnu industriju znači i više radnih mesta i ekonomski rast.
Očekivani novi nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) je već uspeo da u parlamentu izdejstvuje saglasnost za hiljadu milijardi novih ulaganja u oružje, ali takođe i u infrastrukturu.
BONUS VIDEO
Post Views: 26
