Odluka Evropske komisije da deblokira 10,2 milijarde evra kohezionih fondova za Mađarsku, kako bi se premijer Viktor Orban uzdržao od ometanja pregovora Ukrajine o pridruživanju, izazvala je frustraciju u Briselu i šire.

Neki su optužili Komisiju da je napustila svoju ulogu čuvara sporazuma EU i da je umesto toga postala „kučence država članica“, kako je to rekla poslanica Evropskog parlamenta Sofija Veld, ukazuje Dalibor Rohac, iz američkog Enterpise instituta u tekstu za Politiko (Politico).

Njen kolega iz Zelenih Danijel Frojnd nazvao je strategiju neodrživom, napominjući da će „Orban i dalje imati 72 prilike da stavi veto na članstvo Ukrajine u EU“.

Sada, on zna svoju cenu. I neće pojeftiniti“.

Kritika je razumljiva – kao i zabrinutost da Orbanova ucena izmiče kontroli. Mađarski premijer je zlonamerni akter i peti kolumnista ruskog predsednika Vladimira Putina unutar EU, koristeći evropska sredstva da bi se dodatno učvrstio na vlasti.

Ipak, napori da se popravi situacija pokretanjem tužbe protiv Evropske komisije i pozivom da se Mađarskoj oduzme pravo glasa u Evropskom savetu su odvojeni od stvarnosti – i beskorisni.

Ne treba gajiti iluzije u pogledu stanja vladavine prava u Mađarskoj da bi se priznalo da je bilo neophodno davanje zelenog svetla za pregovore Ukrajine o pridruživanju EU u realnom vremenu – posebno pošto se Kijev sve više bori da održi ujedinjenu međunarodnu koaliciju koja ga podržava.

Odluka je zahtevala jednoglasnost, a sve je ukazivalo na to da je Orban spreman da sve uništi.

Ali Frojnd i njegove kolege su u pravu u vezi jedne stvari – postoji mnogo raskrsnica na putu gde će Mađarska biti u stanju da izbaci iz koloseka pridruživanje Ukrajine EU.

Komisija je jedva započela proces „provere“ ukrajinskog zakonodavstva — koji obično traje između jedne do dve godine — nakon čega će EU morati zajedno da usvoji svoju zajedničku pregovaračku poziciju.

A za zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja — kojih ima 35 — biće potrebna jednoglasna saglasnost svih zemalja članica.

Štaviše, čak i ako bi se ostavila po strani neizbežna mogućnost da se druge zemlje članice protive napretku Ukrajine tokom pregovora o pridruživanju, ideja da bi EU mogla da zaobiđe mađarski izazov oduzimanjem Budimpešti prava glasa je fantazija.

Korišćenje člana 7 da bi se to učinilo zahtevalo bi jednoglasnost svih drugih zemalja članica EU — uključujući Slovačku gde vlada kontroverzni premijer Robert Fico, Rumuniju pod svojom reakcionarnom vladajućom koalicijom, kao i sve druge koji možda imaju osnovane strahove da bi oni mogli biti sledeći.

Dok je EU zajednica zasnovana na zakonima, politika se ne može svesti na samo poštovanje pravila. Zabluda je misliti da je nadzor nad vladavinom prava – ili čak fiskalnim poštenjem zemalja članica EU – tehničko pitanje koje se jednostavno može preneti na nepristrasne stručnjake u Komisiji.

Kao prvo, vladavina prava je izuzetno složena i višestruka, a optužbe za licemerje upućene prethodnim pokušajima da se pažljivo ispitaju Varšava i Budimpešta nisu uvek bile neosnovane.

Korupcija je endemska širom postkomunističke istočne Evrope – ne samo u Mađarskoj. Na primer, nova poljska vlada nastoji da poništi politizaciju javnih medija i sudova u zemlji karakterističnu u vreme prethodne vlade Partije prava i pravde (PiS) – iako ovaj inherentno politizovani proces izaziva oskudne kritike evropskih institucija.

Ništa od ovoga ne oslobađa Orbana ili PiS. Međutim, to sugeriše da se trenutni izazov Evrope ne može posmatrati samo kroz tehnokratska sočiva.

Umesto toga, ono što bi bilo od pomoći jeste da Brisel i zemlje članice postanu spretniji u postupanju prema onima koji izazivaju nevolje unutar EU, umesto da osciliraju između ciničnog prilagođavanja i legalističkog stajališta.

Istina, za pristupanje Ukrajine biće potrebno nekoliko jednoglasnih odluka. Ipak, učešće u mnogim aspektima evropskog projekta — od stalne strukturirane saradnje (PESCO) do programa Erasmus i jedinstvenog tržišta — moglo bi se proširiti na Ukrajinu pre nego što se zemlja formalno pridruži bloku.

Ako je cela EU, osim Mađarske, odlučna da pomogne ukrajinskim javnim finansijama da prebrode naredne tri godine, nema razloga za još jednu rundu pregovaranja sa Budimpeštom na predstojećem sastanku Saveta oko 50 milijardi evra vrednog kredita za Ukrajinu.

Ukupno 26 vlada, uz podršku Komisije, mogle bi to da ostvare putem međuvladinog sporazuma koji bi ostavio Mađarsku zatvorenom – slično kao i sa Evropskim mehanizmom za stabilnost.

Više od budućnosti Ukrajine, kontinuirana relevantnost EU zavisi od toga koliko dobro može da se prilagodi stvarnosti u kojoj vlade poput Mađarske ostaju trajna karakteristika njenog političkog pejzaža.

Čak i ako postoje granice kompromisa sa Orbanom, vraćanje na pravosudni pravilnik – koji evropski parlamentarci toliko vole – neće dovesti kontinent nikuda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst