Vlasnik kluba govorio je o velikom problemu sa kojima se susreće, a to su visoke cene nastupa pevača zbog koje često budu u minusu.
Visoke cene nastupa koje drže pevači postale su sporne tek kada je vlasnik poznatog kluba „Plitvice“ iz Inđije Branislav Momčilović stavio njihove honorare pod znak pitanja.
O tome da li klubovi u Srbiji mogu da izdrže sume koje traži estrada, kako uopšte funkcioniše sistem ugovaranja tezgi, ali i zašto će od septembra sve da stane, ovaj ugostitelj razgovarao je otvoreno za 24sedam.
U medije dospeo pre svega jer je izneo stav o pojedinim pevačima da za visoke sume novca čak i otaljaju posao, Momčilović je sada detaljno objasnio šta je konkretno mislio i zašto u svom klubu više neće ugostiti nijednog popularnog pevača.
– Sve se desilo sasvim slučajno u mojoj komunikaciji sa pratiocima „Plitvica“ na Instagramu, kada sam im postavio jednostavno pitanje – da li je isplivao neki novi izvođač koji im je interesantan. Dobijao sam iste odgovore, kao i dosad i samo sam se prvi put usudio da im odgovorim.
Momčilović, čija se porodica od 1965. godine bavi ugostiteljstvom, ističe:
– Kod nas, kada pričamo o tome koga najviše traže, to su definitivno Baja Mali Knindža, Teodora Džehverović i Relja Popović. Publika traži sve, ali je problem finansijske isplativosti pevača. Na estradi imate jako puno popularnih izvođača, ali je tu reč o finansijskoj isplativosti – poručuje Branislav.
Potom se osvrnuo i na same uslove koje postavljaju muzičari sa svojim timovima, kao i na period pre korone.
– Korona je dobrim delom uticala na podizanje cena nastupa izvođača, odnosno na njihovo neopravdavanje cena u klubovima, zato što je postojao vakuum 14-15 meseci, koliko se nije radilo. Kada se sve otvorilo, svi klubovi i mi prvi, zaista smo odlično radili, a onda je i osrednji pevač pomislio da je postao Lepa Brena i podigao cenu. Međutim, ta cena je u tom momentu i bila opravdana, zato što nismo ni mogli drugačije da se postavimo, jer su nam klubovi bili puni. Problem je nastao posle tog hajpa, kada je to sve splaslo i kada su se stvari vratile u normalu, a u međuvremenu je nastupila kriza – objašnjava vlasnik diskoteke iz Inđije.
Tako je nastao problem. Pevači nisu ponovo spustili cene, a Momčilović tvrdi da brojni klubovi „pucaju“, jer ne mogu da izdrže tolike izdatke. Na osnovu cene koju postavi izvođač, klub formira cenu ulaznice.
– U našem slučaju, izlazimo s nižom cenom karte nego što ona treba realno da bude. Čak i dotiramo dobar deo tog honarara iz šanka, a sad smo došli u situaciju da više ni to ne može da pokrije trošak. Poslednjih godinu-dve, koliko traje ovaj problem, počeli smo da radimo sa nulom, minusom, i održavamo taj posao na veštačkim nogama. Zato sam jednostavno presekao i tome je došao kraj – tvrdi Branislav.
Na pitanje da li je pregovarao s pevačima i njihovim menadžerima o tome da spuste honorare, ističe da su svi saglasni da ta situacija više nije realna. Javljale su mu se kolege iz Srbije, ali i iz dijaspore i svi su ga podržali, ali trenutno je problem u tome ko će prvi da krene.
– Velika je sujeta i samo se čeka prvi koji će da spusti cene, a onda će i ostali da sagledaju situaciju. Takvo je stanje i u dijaspori, klubovi su pred zatvaranjem. U Inđiji je sada u prečniku od 35 kilometara ostao samo naš klub. U Cirihu ste imali klubove „Fejs“, „Saks“, „Džil“, „Elit“, a sada je ostao jedan. U Beču ih je bilo tri-četiri, a ostao je jedan – ističe ugostitelj.
Da li je zbog toga odlučio da 1. septembar bude prelomni trenutak za promene i da zaustavi gostovanja preskupih pevača, vlasnik „Plitvica“ kaže:
– Nisam ja stao nikome na put, ja više neću u tome da učestvujem, prekidam 1. septembra. Ispoštovaćemo u avgustu zakazana gostavanja, a onda ćemo videti šta ćemo, da li ćemo taj septembar iskoristiti za godišnji odmor ili ćemo raditi neke varijante da bi naši radnici ostali tu na okupu i uzeli neki dinar – kaže on, koji u klubu ima 60 zaposlenih, od kojih polovinaradi već 20 godina.
– Od 1. oktobra totalno menjamo koncept, posvećujemo se provodu. Mi smo se opredelili, zbog te krize i zbog provoda, da idemo na popularne bendove iz Srbije, di-džejeve.
Kaže da pevači rad u klubovima zovu – rudarenje, a onda je naveo i jedan od primera kako bi pojasnio na šta misli.
– U mesecu kada su Nući i Vojaž objavili da su uzeli velike pare od digitalija, ubrzo su obojica nastupala kod nas. I zaista im hvala, jer su sve ispoštovali, došli sa mora, putovali… I sada, Nući radi jedan, dva, tri dana, kod mene je treći ili četvrti dan. Dečko se raspao od puta, došao s podočnjacima do poda. Nije bilo prazno, ali nije bilo ni puno. A nije samo zbog cene karte. Ali karta ne može da bude jeftinija zbog njihove cene. Onda dečko pred nepunim klubom nema ni motiv da se trudi. I zato sam rekao da te nastupe otaljaju, ali zbog toga gosti budu nezadovoljni, pevač takođe, a mi na kraju isplatimo taj honorar kao da je bilo sve u fulu i odemo kući goli ko pištolj. Tome je došao kraj. Sugerišemo da ta cifra nije odgovarajuća, ali često ne nailazimo na odobravanje toga – zaključuje Momčilović, i dodaje da ima saznanja da mnogi vlasnici klubova širom Srbije kreću istim putem.
Da je sve začarani krug, te da ne krivi samo pevače i menadžere, Branislav kaže i da tekstopisci i kompozitori papreno naplaćuju pesme kao da će svaka biti megahit.
– I to diktira cenu izvođača. Pričao sam sa jednom pevačicom, da je ne imenujem, koja mi u ovoj situaciji kaže: „Bane, mene sada 10 pesama košta, unapred, 75.000 evra. Pa me još 10 spotova košta 100.000, pa garderoba, to je 200.000.“ Te pare ona mora da vrati sa terena za godinu dana, a pitanje je koliko će te pesme trajati. I za te pesme i spotove koji su krvavo plaćeni nema garancija. Znači, morate da postavite pitanje odgovornosti – šta ćemo ako pesme ne prođu?
S obzirom na to da je javno pomenuo i Slobu Radanovića, na pitanje koliko puta je pevač gostovao kod njega i kako je sve prošlo, on odgovara:
– Dva puta, i nije bilo očekivano. Da li neko može da ospori kvalitete Slobe Radanovića? Ne. Da li je on vrhunski pevač? Da. Da li ima hitove i odličan bend? Da. Da li je tražen? – upitao je on i zaključio da je ponovo reč o previsokoj ceni nastupa koja diktira i cenu ulaza u klub, te da o problemu priča već dve godine, a da je sad on eskalirao.
– Što bi rekao Haris Džinović, „ja sam kriv samo zato što sam davao“ – našalio se na kraju i dodao:
– Mi smo dobrim delom krivi što smo ovo plaćali i što smo sve prepustili njima.