Bude tih noći u kafani – a kafana „Mornar“ je bučna, u njoj promuknete od priče i dima i mirisa škembića, ne od muzike; i što sam stariji, sve više cenim kafane u koje tambura nije ni zalutala – bude tih noći u kafani kada se tamo do 11 uveče ispriča svaka priča.

Do tog trenutka srušili smo vlast, promenili narod, pomirili Hamas i Izrael, odlučili ko će koga da dohvati kada ovi padnu, a ko kada padnu ovi posle njih, jer će biti još gori, setili se utakmica Kalča devedesetih i vratili Zvezdu makar u osminu finala Lige šampiona, i dobrano izogovarali one koji su te noći, a bogme i nekih prethodnih noći, eskivirali kafanu; a onda, kao pravi matorci sa beneficiranim stažom između dva stolnjaka, počeli da se sećamo stalnih i povremenih gostiju.

I da se pitamo gde su sada.

Jer „Mornar“ su pisci i pesnici, i ekipa iz Radio Beograda što ne promaši pivo posle posla, i kad Čika Peru čeka njegov sto i vodka, a bogme i kad zapeva; jednu kafanu, posebno u doba kada se sve menja, pa i njen izgled i njene stolice, čine ljudi, i konobari, i menadžer što nazove turu.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 9

Originalni tekst