Nekada dugodišnji direktor Pasterovog zavoda, prof. dr Dušan Lalošević, nakon kako kaže dve godine mobinga i pretnji dobio je otkaz u ovoj instituciji, dve godine pred odlazak u penziju.

Kako ističe jedan od naših najeminetnijih stručnjaka u ovoj oblasti, koji je na čelu Zavoda bio sedamnaest godina, od devedesetih do 2003. godine u prvom, te od 2009. do 2018. godine u drugom mandatu, u obrazloženju njegovog otkaza stoji da nije poštovao radno vreme, što nije moguće, jer je radio kao svi drugi zaposleni koji su kao i on u dvojnom radnom odnosu.

Otkaz je dodaje, zapravo odmazda zbog više njegovih prijava nadležnim inspekcijama (zdravstvena, inspekcija rada, budžetska..) i tužbi državnim organima, poput Višem sudu u Novom Sadu odeljenju za korupciju, za razne nezakonitosti koje se dešavaju u Zavodu.

Laloševiću je četiri puta uručeno upozorenje pred otkaz, koji su pravno bili neosnovani i odbačeni u sudskim postucima što njega, objašnjava, nije sprečilo da konstantno upozorava kako smo uništili domaću proizvodnju vakcine protiv besnila, a od 2017. godine, prestali i da proizvodimo serum protiv besnila.

– Situacija je vrlo žalosna. Čak postoji napismeno plan resornog Ministarstva da se ukine Pasterov zavod u Novom Sadu koji je nacionalna referentna laboratorija za besnilo, kooperant sa Zavodom za transfuziju krvi u proizvodnji seruma koji se proizvodio uspešno preko 30 godina. Sva domaća proizvodnja je uništena i potpuno smo se okrenuli uvozu i ta praksa se i dalje nastavlja kao što sada vidite sa Torlakom. Pasterov zavod više ne učestvuje u proizvodnji seruma, a država uvoz godišnje plaća oko milion evra – rekao je Lalošević koji je do pre uručenja otkaza obavljao poslove šefa laboratorije za dijagnostiku besnila.

Kada nas je zadesila korona, kako ističe, u Pasterovom zavodu razvili su domaći test na antitela protiv korone, ali je uskoro stigla pismena zabrana da to više ne rade, kao i pretnje otkazom za njega i dvoje njegovih kolega koji su na tom projektu radili.

– Namera je bila jasna, nismo smeli da imamo domaće testove, samo uvozne. Od izbijanja pandemije dobio sam četiri upozorenja pred otkaz, veoma neozbiljna, pošto ništa protiv mene nisu mogli da nađu, pa ni iz vremena kada sam bio direktor – nastavlja naš sagovornik.

Prvo upozorenje pred otkaz je dobio kada je za potrebe televizijske emisije dao izjavu o osnivaču Pasterovog zavoda, Adolfu Hemptu kom je inače i kao istoričar medicine posvetio dve knjige. Obrazloženje je bilo da za to nije tražio dozvolu direktorice. Sve je zavšilo na sudu koji je doneo presudu u korist Laloševića, a Pasterovom zavodu je naloženo da plati troškove postupka, nešto više od 100.000 dinara.

Sledila je tvrdi dr Lalošević serija raznih mobinga, zabrana rada, menjanja brava da ne može da uđe u zaštićeni spomenik kulture i muzejsku zbirku koju je najvećim delom sam skupio, s ciljem da ga navedu da sam ode kad već oni ne mogu da ga oteraju.

U dva navrata su mu ističe zvali i policiju jer je ulazio u biblioteku iz koje je inače izbačena tona knjiga, o čemu je obavešten Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, kao i Muzej Vojvodine.

„Policija dođe da me saslušava zbog navodnog remećenja javnog reda i mira i odmah shvate o čemu je reč, da ja tu zapravo trpim maltretiranje“, dodaje Lalošević.

Drugo upozorenje pred otkaz je dobio od predhodnog vd. direktora zbog rada na koronavirusu. Rukovodioci Zavoda su želeli da mu taj rad zabrane, ali kako kaže nisu uspeli, jer je zapravo bio rukovodilac pokrajinskog projekta vezanog za koronavirus.

Sud časti lekarske komore odbio je dve prijave protiv Laloševića koje su podneli kako kaže, poslušnici Dragane Gazibare sadašnje v.d. direktorice Zavoda. Jedna jer je primio i vakcinisao pacijenta protiv besnila vikendom, a druga za objavljeni rad o ehinokokozi u medicinskom časopisu „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“.

– Protiv v.d. direktorice se vodi spor za zloupotrebu službenog položaja jer je nezakonito dva puta potpisala Ugovor o radu sa predsednicom Upravnog odbora, koja za to nema ovlašćenja niti zakonski osnov – dodao je Lalošević.

Lalošević tvrdi da mu je rad u Pasterovom zavodu fizički onemogućen. Da nema gde da bude nakon isteka mandata direktora, da su sve brave na vratima promenjene, a da od novih nije dobio ključeve.

– Otkaz sam dobio iz najnižih pobuda, a ne zato što se ne držim radnog vremena. Dođem u sedam na posao i onda bi trebalo u tri sata opet da pojavim pred kamerom, ali ja to često ne uradim jer nemam radno mesto gde sedim, nemam kompjuter, nemam pristup internetu. Onda sedim u susednoj zgradi Medicinskog fakulteta gde sam profesor. Naša v.d. direktorica je do pre godinu dana bila seoski lekar, a sada je poslušnik pokrajinskog sekretarijata ove naprednjačke vlasti i na nju nema šta da se žalim, sve je tu jasno, na stolu drži bombonjeru od predsednika Vučića – izjavio je naš sagovornik.

Kako objašnjava, njegov radni odnos na Medicinskom fakuletu regulisan je zakonom kao i za sve druge zaposlene nastavnike i saradnike, kao dvojni radni odnos u okviru punog radnog vremena.

Najavljuje da njegovi advokati spremaju tužbu i nada se da će ovaj otkaz pobiti na sudu.

Bogata prošlost i tmurna budućnost

Pasterov zavod tridesetih godina prošlog veka bio je jedan od najvažnijih proizvođača vakcine za besnilo u čitavom svetu. Popularna vakcina je nosila ime po svom pronalazaču dr Adolfu Hemptu. Hemptova vakcina proizvodila se gotovo u svim zemljama Evrope, u Jugoslaviji čak do1983. godine.

Lalošević ističe da smo mi imali nešto svetsko, ali to se ne sme reći, nije politički dobro, jer je u našoj državi sva proizvodnja domaćih vakcina i seruma „dva metra pod zemljom“.

Čak je i Muzej Pasterovog zavoda, nekadašnja Hemptova kuća, kako tvrdi, zatvoren, iako je on zapravo deo Muzeja Vojvodine.

Ističe kako mu poslednjih meseci nije dovoljen čak ni ulazak u Hemptovu kuću, koja je na njegov predlog postala zaštićeni spomenik kulture.

Na kraju od svetskog lidera u proizvodnji došli smo do toga da ljudima moramo da dajemo serum u drugoj državi, zbog nestašice.

– Kada je ženu pre nekoliko godina ujela lisica za koju se sumnjalo da je besna, nismo imali seruma u Srbiji i morala je da bude transportovana u Zagreb. Posle tog skandala, uvezena je mala količina američkog seruma. Ali moram da napomenem da u toj zemlji ne postoje dobrovoljni davaoci krvi, nego se ona kupuje ko zna od kojih ljudi i ta sirovina je jednostavno loša. Za mene je propast da se primi takav serum koji nas još i košta oko 1000 evra po dozi. Kada smo mi proizvodili serum, krv su za njega davali najzdraviji studenti veterine u Novom Sadu koji su imali najviše antititela u krvi i bili su ponosni što to rade – kazao je Lalošević.

Kako dodaje, ta mala količina seruma je praktični potrošena što se videlo iz poslednjeg sumnjivog ujeda jedne mačke, za koju se nije moglo proveriti da li je besna. Seruma u gradu gde se desio ujed nije bilo, morao se dobavljati iz drugog, dok se tender za novi uvoz tek raspisuje.

Direktorka: Sve tvrdnje Dušana Laloševića su netačne

Na nekoliko postavljenih pitanja vezanih za otkaz, mobing i tvrdnje Laloševića, v.d. direktorka Pasterovog zavoda odgovorila nam je sa dve kratke rečenice.

– Pasterov zavod je u odnosu na prof. dr Dušana Laloševića postupao isključivo u skladu sa zakonom. Sve insinuacije koje su navedene u tekstu su netačne – rekla je Dragana Gazibara.

Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst