Učionice OŠ „Kizur Ištvan“ prepune su talentovanih i vrednih mališana. Među njima je i Dušan Vereb, učenik sedmog razreda, vispren i elokventan dečak, u čijoj školskoj torbi, pored knjiga, uvek mora da bude i pasoš jer svakog dana u školu putuje iz mađarskog mesta Tompa, prenosi “Subotica.com“.

Bez obzira što od kuće do škole ima dvadesetak kilometara, Dušan sa svojim roditeljima Antalom i Karolinom, na časove kreće i do sat i po vremena ranije jer svakog dana prelazi granicu na prelazu Kelebija.

– Dušan je išao u vrtić „Naše nade“, potom u predškolsko u Mađarskoj gde je i krenuo u školu. Međutim, kako ja pričam srpski, on je takođe želeo da nauči i u drugom razredu je krenuo u OŠ „Sečenji Ištvan“ na Kelebiji, gde je išao do četvrtog razreda – priča nam tata Antal. ž

– U „Kizur“ je dolazio na okružno takmičenje iz matematike i svidela nam se škola. Dušan je želeo da nastavi da uči na srpskom jeziku i odlučili smo se da to bude u „Kizuru“.

Čekanje na granici i svakodnevno putovanje Dušanu, odlučno kaže, ne pada nimalo teško jer je atmosfera u školi sjajna i uvek jedva čeka da stigne i bude sa drugarima.

– Bude nekada da duže čekamo. Ali carinici i policija me već poznaju, kažu kako sam porastao pred njihovim očima. Kada su veće gužve ili upadnemo u smenu na granici, ja uzmem i radim domaći ili čitam. Jednom mi je carinik otvorio i prelistao knjige, nije verovao da idem u školu – smejući se kaže Dušan. –Stvarno mi nije naporno. Volim tu dobru energiju u „Kizuru“, toliko smo bliski sa nastavnicima, svi smo kao jedna velika porodica. Sviđaju mi se i metode učenja, naročito matematike i fizike, ali i jezika.

Iako kod kuće i sa okolinom u Mađarskoj priča mađarski, Dušan govori srpski kao da mu je maternji jezik.

– Na početku je malo bilo teško da učim na srpskom, ali malo pomalo i to sam savladao. Perfektno pričam mađarski, srpski i engleski jezik, a voleo bih da naučim i španski i francuski – dodaje Dušan. – Pošto ne znam gde ću ići u srednju školu, u Kelebiji, sa mađarske strane, idem vanredno u školu, polažem ispite iz svih predmeta.

U obe škole, Dušan je odlikaš i dete za primer.

– Prirodne nauke se poklapaju, razlika je samo u tome šta je kad u programu. Nekada se nešto prvo uči ovde, nekada u Mađarskoj, ali ja to što naučim iskoristim posle kada mi treba. U školama ne učimo samo gradivo, već i kulturu, a i tu se mađarska i srpska kultura poklapaju. Najteža mi je gramatika, a i istorija, jer se neke činjenice drugačije tumače – ozbiljno će dečak čija je želja da postane mađarski ambasador u Srbiji. a potom smejući se dodaje: Drugari mi kažu da ću postati političar jer puno pričam a beskorisno. Pričam a ne govorim ništa.

Dušan i njegovi roditelji aktivno učestvuju u svim dešavanjima koje organizuje škola.

– Želeli smo na neki način da se zahvalimo školi što nam je omogućila da Dušan ovde uči i tako smo predložili da organizujemo vašar. Prvi je bio pre dve godine, a sada smo sa divnom učiteljicom Jasminom opet organizovali „Kizurko“ koji je bio dobrotvornog karaktera. Drago nam je što je sakupljeno došta novca i što smo pomogli devojčicama – iskreno će Antal i Karolina.

Učitelj Dejan je uz knjižice svakom učeniku dao i neverovatno pismo: Dajte priliku deci da čine dobro

Original Article