DUBOKA DRŽAVA U AKCIJI: Kako su Dolovac i blokaderi zaustavili saradnju sa Trampom i sprečili dolazak Brnovića u Beograd

DUBOKA država u Srbiji, sada koncentrisana u Briselu, preko višemesečnih blokada Srbije, fingiranog postupka oko Generalštaba, afere o „lažnim špijunima“ i niza drugih akcija koje idu direktno iz kabineta Zagorke Dolovac a u korelaciji sa prozapadnom opozicijom, NV sektorom i stranim medijima, uspela je da podrije saradnju sa novom administracijom Dolanda Trampa i na kao rezultat svega obori kandidaturu Marka Brnovića za ambasadora SAD u Srbiji.

Foto Ž. Knežević

Od trenutka kada je administracija Donalda Trampa ponovo ušla u Belu kuću i označila preokret u američkoj spoljnoj politici, Srbija je dobila istorijsku priliku da posle decenija uslovljavanja i poniženja postavi odnose sa Sjedinjenim Državama na novim, dosta ravnopravnijim osnovama, nego ikada ranije. Umesto da bude pasivni izvršilac tuđih naloga i geopolitičkih diktata, Srbija je dobila priliku da kroz ekonomske projekte, strateška partnerstva i političko približavanje obnovi ulogu koja joj u regionu i pripada. Ta šansa se, međutim, nije svima svidela. Naprotiv, baš u trenutku kada su razgovori sa Vašingtonom bili najintenzivniji, aktivirana je dobro uigrana mašinerija prozapadnih struktura, duboko ukorenjena u institucijama, medijima i tužilaštvu, sa jednim jedinim ciljem, da preseče svaku mogućnost da Srbija izgradi strateške odnose sa Trampovom administracijom.

U središtu te operacije nalazi se slučaj Generalštaba,  nekadašnje zgrade Ministarstva odbrane, simboličnog mesta u Beogradu, ali i predmeta strateškog interesa američke administracije. Naime, plan je bio da se upravo tu, na mestu ruševina koje su 1999. godine stvorili NATO projektili, izgradi reprezentativni hotelski i poslovni kompleks pod brendom „Trump Tower“.

Projekat nije bio samo komercijalni, već politički i diplomatski signal da Sjedinjene Države žele trajno prisustvo u Srbiji i da odnose podignu na viši nivo. Za Srbiju, takav projekat značio bi direktna ulaganja, nova radna mesta i jačanje strateškog partnerstva sa Vašingtonom, a za samu Trampovu administraciju,  dokaz da može da zaobiđe birokratske prepreke „duboke države“ i uspostavi odnose sa zemljama koje nisu pod punom kontrolom Brisela, odnosno mesta gde se preselio onaj liberalno demokratski talog koji uništava suverene države.

Međutim, upravo u trenutku kada su pregovori bili u najosetljivijoj fazi, na scenu, po nalogu Brisela, stupili su Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić. Umesto da podrže državni interes, pokreće se postupak o „ukidanju zaštite“ nad zgradom Generalštaba, u potpunosti fingiran i politički motivisan. Time je poslata poruka Vašingtonu da Srbija nije stabilan partner, a pregovori su praktično preko noći obustavljeni. Postupak nije imao ni pravni ni urbanistički smisao, ali je imao politički efekat, podrio je poverenje i zaustavio proces koji je obećavao novo poglavlje u odnosima dve države.

Istovremeno, medijska mašinerija je pokrenula orkestriranu kampanju. Prozapadni mediji, od N1 i Nove S, preko BIRN-a do KRIK-a, dobili su zadatak da projekat „Trump Tower“ prikažu kao sumnjiv, netransparentan i potencijalno koruptivan.

Ali tu nije kraj, pored niza drugih akcija koje su u međuvremenu preduzete od strane dobro poznatih aktera, u medijima se pojavila i takozvana „špijunska afera“, odnosno slučaj dvojice stranih državljana koji su bili u ekstradicionom postupku po američkom zahtevu. Iako u zvaničnim dokumentima SAD nije bilo ni slova da je reč o nekakvim špijunima, već o dvojici državljana osumnječenih za udruživanje radi progona, strani mediji koji rade u Srbiji uporno plasiraju tezu da je Srbija „pustila kineske špijune“. Ovaj dodatak u sred haosa koji su prethodnih jedenaest meseci doveli  Srbiju do ivice građanskog rata i načinili ogromnu štetu ne samo srpskoj ekonomiji i privredi, ujedno je u javnosti stvorena slika o Srbiji kao o državi koja sarađuje sa „sumnjivim elementima“, a u međunarodnom okruženju kao o zemlji koja nije pouzdan bezbednosni partner.

Ono što je naročito indikativno jeste uloga vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Osoba koja godinama izbegava javne nastupe, odjednom se pojavljuje u prozapadnim medijima i komentariše slučaj, dajući legitimitet izmišljenoj aferi.

Posledice te koordinisane akcije bile su dalekosežne. Projekat „Trump Tower“ je propao, ali nije bio jedini. Niz drugih inicijativa, manje poznatih javnosti, ali od ogromnog ekonomskog značaja, takođe je zamrznut. Srbija je predstavljena kao zemlja sa visokim rizikom za ulaganje, a dugotrajni protesti i blokade, koje organizuju isti krugovi bliski Briselu, dodatno su pojačali utisak političke nestabilnosti. Investitori su se povukli, a država je ostala bez šanse da iskoristi istorijski trenutak za strateško približavanje SAD.

Da bi sabotaža bila potpuna, isti akteri su otišli i korak dalje. Umesto da se zadrže na podrivanju ekonomske saradnje, oni su počeli da deluju i na diplomatskom planu. Najupadljiviji primer toga je slučaj Marka Brnovića, čoveka srpskog porekla, republikanca, bivšeg državnog tužioca Arizone i čoveka kome je Tramp poverio ulogu ambasadora u Srbiji. Njegovo imenovanje bilo bi kruna novih odnosa, simbol približavanja i signal da Vašington Srbiju vidi kao pouzdanog partnera. Ali upravo zato je morao biti uklonjen.

Isti mehanizmi koji su fingirali postupak oko Generalštaba i fabrikovali „špijunsku aferu“ aktivirani su i ovog puta. Preko lobističkih kanala u Senatu, medijskih pritisaka i birokratskih prepreka, duboka država je obezbedila da Brnovićeva kandidatura bude povučena bez obrazloženja. Brnović je sam priznao da „birokratije duboke države ne žele da u Srbiji služi neko sa njegovim političkim, etičkim i verskim poreklom“. To nije diplomatska izjava, to je priznanje da se iza kulisa vodi geopolitički rat i da je Srbija jedno od bojišta.

Danas, kada se saberu svi potezi, od fingiranih postupaka i medijskih spinova, preko sabotiranih projekata i ekonomskih ucena, do uklanjanja čoveka koji je trebalo da bude simbol nove ere, slika je potpuna, odnosno sabotaža „Trump Tower“-a, fabrikovana „špijunska afera“ i eliminacija Marka Brnovića nisu odvojeni događaji, nisu spontani politički procesi, već o o planski, sistematski državni udar iznutra, režiran u Briselu i izveden preko domaćih struktura koje deluju kao produžena ruka stranih interesa.