Slavko Ćuruvija je želeo da se vidi sa Mirjanom Marković. „Evropljanin“ je za relativno kratko vreme postojanja objavio nekoliko naslovnih strana koje će naći mesto u istoriji srpske štampe i istoriji devedesetih; jedna je svakako otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću koje su pisali i potpisali Slavko Ćuruvija i Aleksandar Tijanić („Hapšenje Srbije: Šta je sledeće, Miloševiću“), a jedna je i ona koja je nosila naslov „San profesorke Mire Marković“ – kritika Zakona o univerzitetu, koji je univerzitet u potpunosti podario državi i partiji na vlasti.

Mirjana Marković nije želela da se vidi sa Slavkom Ćuruvijom. Taj naslov i ta naslovna strana objavljeni u „Evropljaninu“ od 24. septembra 1998. godine (kako ti datumi vole da se igraju sa biografijom bračnog para Milošević-Marković: bilo je to tačno dve godine pre izbora na kojima će se srušiti režim, ili bar površinski sloj režima) pratili su priču o tome kako su ideje Mirjane Marković o reformi univerziteta za koje se zalagala još od sredine osamdesetih na forumima Saveza komunista otelotvorene u tom zakonu, kao i da je njen JUL imao ključnu ulogu u inicijativi za reformu univerziteta koja je krenula od Studentske levice (tačnije Nezavisnog studentskog pokreta), a predlog je kasnije prihvatio Glavni odbor JUL-a. Urednički naslov je, inače, izvučen iz citata Dragora Hibera. 

Tekst je, izgleda, na osnovu sećanja kolega Slavka Ćuruvije iz „Evropljanina“, a Nedeljniku je to ispričao Dragan Bujošević koji je bio glavni urednik lista, toliko naljutio Miru Marković da je odbijala da se vidi sa Ćuruvijom, zbog čega je on bio nervozan.

Do susreta je ipak došlo.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 8. FEBRUARA.

DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS

Post Views: 16

Originalni tekst