Državni progon rektora

Nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević često je opisivao svoju poziciju da je kao engleska kraljica, želeći time da pojasni da prvi čovek univerziteta nema velike nadležnosti u situaciju u kojoj se nalazi domaće visoko obrazovanje, sa dezintegrisanim univerzitetom i jakim fakultetima koji su pravna lica.

U tom kontekstu i pozicija aktuelnog rektora UB Vladana Đokića nije drugačija.

Iako poznat kao čovek koji nikada nije izlazio iz okvira svojih ovlašćenja, zbog čega je nekad i kritikovan u radikalnijem delu akademske zajednice, režim ga je proglasio državnim neprijateljem broj jedan, označavajući ga kao “kolovođu” studentskih blokada.

Višemesečni napadi vlasti i proganjanje od strane tablioda kulminirali su pozivom da se pojavi u Upravi kriminalističke policije, kako bi u svojstvu građanina dao izjavu radi prikupljanja obaveštenja po krivičnoj prijavi zbog navodne zloupotrebe službenog položaja.

Nakon izlaska iz policije usledio je novi udar tabloida koji su nastavili napade u sličnom stilu, optužujući rektora da je “izdao studente” i da je svu krivicu za blokade svalio na njih, a nekoliko dana kasnije napisali su i da je “okrenuo ploču” pa je iz straha za gubitak pozicija pozvao akademce da se vrate na predavanja.

Kao dokaz za te tvrdnje citirali su dokument iza koga zapravo stoji Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu, i koji je nastao pre nego što je Đokiću stigao poziv iz policije, a koji u suštini sadrži poziv studentima na dijalog o nastavku akademske godine, uz uvažavanje studentskih zahteva za neometan rad institucija, što Univerzitet od početka podržava.

Đokić je u pravu kada kaže da krivična prijava nije podneta samo protiv njega nego protiv svih dekana, studenata, profesora i protiv čitave akademske zajednice, koja već pet meseci jedinstveno i čvrsto brani osnovne principe vladavine prava. I to je ono što vlast najviše žulja.

Univerzitetska zajednica u proteklom periodu pokazala je integritet, solidarnost i odgovornost u jednom od najtežih društvenih trenutaka u novijoj istoriji.

I, kako je to tačno primetio Prošireni rektorski kolegijum UB, sve što se događa rektoru nije samo zloupotreba ovlašćenja, već i poruka svim kritički nastrojenim građanima i institucijama u Srbiji.

Nema sumnje da će režim nastaviti u istom pravcu i da rektor neće biti jedini. Namere vlasti da se konačno obračuna sa domaćim visokim obrazovanjem kroz smanjenje ionako ugroženog finansiranja državnih univerziteta izneo je lično predsednik države.

Od snage, jedinstva i rešenosti celog društva da se konačno stane na put pojavama protiv kojih su ustali studenti, zavisi hoće li režim Aleksandra Vučića u tome uspeti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.