Profesor Fakulteta ogranizacionih nauka i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu Vladimir Obradović izjavio je da se, na osnovu dosadašnje analize te komisije može konstatovati da kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu nije ni blizu objavljena, kao i da nedostaje ona suštinska.
Da podsetimo, objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu je prvi zahtev studenata u blokadi. Država je u više navrata saošptavala da je „objavljena sva dokumentacija“, ali bi se posle toga ispostavilo da to nije bilo tačno.
„Nema ni plana ni izveštaja i to je najkraće kako bismo mogli da ilustrujemo dokumentaciju koja je dostavljena“, kaže profesor Vladimir Obradović.
Objašnjava da su za potrebe šeme koja je danas predstavljena analizirali ogroman broj dokumentata i stavili poseban fokus na komercijalni ugovor koji zapravo reguliše odnose između države Srbije i izvođača.
„Samo analizom tog jednog komercijalnog ugovora mi smo došli do neke liste od 21 dokumenta ili grupe dokumenata koja će biti prezentovana i koja će biti stavljena i na sajt Anketne komisije. Dakle, to su dokumenta koja definitivno nedostaju, a ugovorom su propisana da moraju postojati, odnosno da ih neka strana u tom sistemu mora sačiniti. Međutim, kao što smo i čuli, objavljivanje te dokumentacije počelo je od repa, ne od glave“, naveo je Obradović.
On je izdvojio nekoliko najbitnijih grupa dokumenata koje bi morale da postoje:
1. Nedostaje dinamički plan projekta. To je definisano ugovorom i 28 dana od početka radova izvođač je bio obavezan da dostavi investitoru dinamički plan projekta, takođe sa propisanim elementima. Tu bi trebalo da bude popis svih aktivnosti koje treba da se urade, plan svih resursa, uključujući ljudske i materijalne, planove nabavke i sve druge bitne elemente, kako izvođač planira da realizuje projekat u skladu sa ugovorom. Taj plan je država Srbija morala da odobri i onda na osnovu njega da se radi.
Taj plan zapravo predstavlja i osnovu za sve buduće izmene kojih je bilo puno, ali one nigde nisu evidentirane, jer ako nemate inicijalni plan, ne možete imati ni izmene plana.
2. Stvar koja nedostaje, a vrlo je precizno definisana ugovorom, jesu mesečni izveštaji izvođača. Dakle, na osnovu ovog definisanog plana, izvođač je bio u ugovornoj obavezi da svakog meseca dostavlja izveštaj, koji takođe ima propisanu strukturu, mora da navede sve radove koji su izvršeni, mora da sadrži fotografije tih radova, mora da sadrži adekvatne garancije, ispitivanja, ateste, šta je bilo potrebno, i da da uporedni prikaz šta je bilo planirano da se uradi i šta je bilo urađeno…
„Dakle, nepostojanje plana i izveštaja je šokantno u najmanju ruku i to je kao da vozite automobil u nepoznatom pravcu bez mape, bez instrumenata, bez toga da znate koliko imate goriva u rezervoaru, dakle potpuno apsurdna situacija. Manji projekti od nekoliko hiljada ili desetina hiljada evra se rade sa mnogo preciznijim planovima i izveštajima nego ovde da imamo projekat od milijardu evra. Tako da se postavlja pitanje kako je država plaćala izvođaču, ako nije imala izveštaj i šta je izvođač uradio“, naglasio je Obradović.
3. Nedostaje ceo komplet dokumentacije koja se tiče izbora svih podizvođača. U šemi je prikazan samo deo mreže jer se odnosi samo na stanicu Novi Sad. „Zamislite za ceo projekat. Gde je dokumentacija o izboru podizvođača? Ugovor definiše da se izvođači biraju na javnom konkursu, da taj konkurs mora da bude objavljen, da se zatim na osnovu određenih pravila selektuju podizvođači i da ih verifikuje, odnosno odobrava investitor. O tome takođe ne postoji nikakav trag, gde su ti konkursi objavljeni, koji su bili kriterijumi za prijavu, ko se prijavio, kako su te prijave evaluirane, kako su selektovani podizvođači i gde su odobrenja od države, da su ti podizvođači u skladu sa ugovorom“, naglasio je Obradović.
Precizirao je da postoji partikularno dokumentacija za neke podizvođače, ali sistemski ta dokumentacija ne postoji.
„S druge strane, postoji u dokumentima, u spisima se može naći da je bilo prijateljsko dogovaranje i prijateljsko ugovaranje. Prijateljsko ugovaranje je neprijatelj konkurencije i javnog ugovaranja. Tako da je to takođe skandalozno za jedan projekat ove veličine“, naglasio je profesor.
4. Nedostajuća je i dokumentacija o prijavi i odobrenju za ulazak lica na gradilište, a ona se direktno vezuje za bezbednost, kaže Obradović.
„Moramo reći da je u trenutku otvaranja i u trenutku nesreće stanica Novi Sad i dalje bila gradilište…To je konstatovala građevinska inspekcija istog dana, odnosno sutradan nakon nesreće, koja je izdala rešenje o zatvaranju gradilišta. Dakle, pošto je to u tom trenutku i dalje imalo status gradilišta, svako ko je ulazio na to gradilište, po ugovoru i po zakonu, mora da prijavi svoj dolazak, da mu taj dolazak neko odobri. Gde je ta dokumentacija i zašto ona nedostaje?“, zapitao je.
Post Views: 4
