Samo polovina novca prikupljenog od ekoloških taksi se troši na zaštitu životne sredine. Druga polovina se sliva u budžet RS i koristi za ono što ministri i parlamentarci smatraju važnijim. To dokazuje da je daleko od istine da Srbija nema novca za ekologiju. Problem leži u proizvoljnom trošenju ovih sredstava bez ikakve revizije.

– U poslednjih 10 godina prihodi od svih naknada sa svih nivoa vlasti bili su nešto više od 100 milijardi dinara a kroz programe Fondova za zaštitu životne sredine na svim nivoima potrošeno je nešto više od 40 milijardi – rekao je u emisiji Zelena patrola, Dejan Makismović istraživač Ekološkog centra Stanište.

Poslanike u poslednjem raspuštenom sastavu Narodne skupštine ekologija nije posebno interesovala, te se o nenamenskom trošenju sredstava namenjenih za zaštitu životne sredine glasno ćutalo.

Vladan Glišić, Narodni poslanik kaže u emisiji Zelena patrola da organi Vlade koji sprovode zelene projekte moraju da podnose izveštaje Skupštini. Međutim kad je ista stranka na vlasti i u skupštini i u Vladi onda se ti odbori završavaju u par minuta, navodi on i dodaje da se izveštaj Vladinih organa samo pročita i aminuje, bez ikakve rasprave.

Nagomilani elološki problemi u Srbiji rezlulat su toga što donosioci odluka ni ona sredstva namenjena očuvanju životne sredine ne troše namenski. Investicje u životnu sredinu su dugoroćne investicije a ono čemu se lokalni i nacionalni poličari nadaju jeste da ekološki problemi neće eskalirati u njihovom mandatu ili u predizbornoj kampanji.

Šta je ekološki dinar?

– Po zakonima RS postoji čitav niz naknada koje imaju ekološki predznak. Koje se naplaćuju zbog nekakve vrste zagađenja ili zbog očuvanja i zaštite životne sredine. Ukupno postoji 10 takvih naknada. Po zakonu se troše za oblasti zaštite životne sredine kroz Fondove za zaštitu životne sredine. Taj novac se masovno ne troši za zaštitu žs, nego na drudge potrebe budžeta – Dejan Makismović iz Ekološkog centra Stanište.

dejan maksimović
Foto: Vojvođanska zelena inicijativa

Poslanik Vladan Glišić smatra da se ovaj novac koristi formalno za zžš, ono što je zacrtano u budžetu i na obaveze koje imamo prema EU kroz poglavlja koja se otvaraju a taj koncept više vodi računa o formi nego o suštini.

Igor Jezdimirović, iz Inženjera zaštite životne sredine objašnjava da na nacionalnom nivou imamo različite vrste taksi koje se naplaćuju za zaštitu životne sredina od kojih svega 50% odlazi za zžš.

– Druga polovina novca odlazi u magičnu crnu rupu zvanu budžet RS, jer je 2012. ukinut budžetski fond na nacionalnom nivou za zaštitu životne sredne. Sredstva se raspodeljuju u zavisnosti od preferencija ministra finasija i Vlade.

Ozakonjeno nenamensko troškarenje

Maksimović podseća da je do decembra 2015. godine nenamesko trošenje novca za zaštitu životne sredine bilo protivzakonito. Te godine usledila je izmena Zakona o budžetskom sistemu gde je ukinut namenski karakter ovim sredstvima. Ako nema nameskog kataktera nema ni nenameskog trošenja – podvlači on.

Igor iz ističe da građani postaju svesniji da se sve propuštene investicije u životnu sredinu odnose na njihovo zdravlje i traže od onih koji su izabrani da donose odluke da takvo stanje promene.

Česti su primeri da lokalne samouprave ne koriste sredstva namenski.

Dejan Makisimović. istraživač Ekološkog centra Stanište objašnjava da su u analizi izveštaja 147 opština centralne Srbije i AP Vojvodine iz ove organizacije došli do saznanja da postoje značajne razlike između onoga što je prihodovano i onoga što je rashodovano uvek na šetu rashoda.

Lažno zelene NVO

Dragana Arsić iz Pokreta odbranimo šume Fruške gore kaže da sredstva za zaštotu životne sredine dobijaju udruženja koja su nevidljiva i ne ugožavaju vlast.

dragana arsić
Foto: Vojvođanska zelena inicijativa

– Ono što je vidljivo je da dobijaju novac udruženja koja apsolutno nisu vidljiva u javnosti. Novac dobijaju za farbanje klupa, edukacije, radionice, školice itd. Mi se već 20 godina u ekološkom civilnom sektoru samo edukujemo, osvešćujemo, farbamo, crtamo a problema je svaki dan bivalo sve više. To je tako jer donosioci odluka finasiraju ona udruženja koja neće mnogo talasati, koja neće ukazivati na ekološke probleme, koja nisu vidljiva.

Maksimović takođe podvlači da se u prethodnom periodu pojavio lažni nevladin sektor koji ne sprovodi kritički stav prema vlastima i ne obavlja svoju osnovnu funkciju.

Državna revizorska institucija i Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi trebalo da sprovode kontorolu trošenja ovih sredstava. Vladan Glišić ističe i Skupštinu kojoj bi izveštaje trebalo da podnose Vladini organi.

Zagađenje isto za sve

Igor Jezdimirović kaže da u 2022. imamo porast sredstava koja će biti uložena u zaštitu životne sredine. On kao razloge za to vidi pre svega loše stanje životne sredine i svest građana koja se budi.

Istraživač Maksimović podvlači da zagađen vazduh jednako utiče na najbogatijeg i na najsiromašnijeg građanina te bi sve nas trebalo da se tiče kakav vazduh udišemo.

– Vidimo da su ljudi spremni i to da zanemare zato što se nadaju da će im ćutanje o tome omogućiti da ostvare neku ličnu korist na drugoj strani – zaključuje on.

Ministarka zaštite životne sredine nije odgovorila na zahteve novinara Zelene patrole da obezbedi sagovornika koji bi govorio o nenameskom trošenju sredstava namenjenih za zaštitu životne sredine.

Emisiju pogledajte na Jutjub kanalu Vojvođanske zelene inicijative.

Vlada najvećim zagađivačima dala još 3 godine fore da nesmetano truju stanovništvo

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)