„Buđenje“ je simboličan naziv za program kojim će se sutra obeležiti godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović navodi da će, pre svega porodice ubijene dece, imati priliku da dostojanstveno izraze svoj bol, sećanje i patnju. Pitanje „zašto“ nikada neće dobiti potpuni odgovor, rekla je ministarka.
U petak se navršava godinu dana od masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, kada je maloletni učenik te škole ubio devetoro svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja. Narednog dana, tada 21-godišnji mladić u selima Dubona i Malo Orašje, iz vatrenog oružja usmrtio je devet osoba.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da će svaki treći maj biti dan ogromne tuge, sećanja na žrtve.
“Pitanje ‘zašto’ nikada neće dobiti potpuni odgovor, posebno ga neće dobiti oni koji su najviše pogođeni u ovoj traumatičnoj situaciji, a to su roditelji i porodice dece pred kojom je trebalo da bude čitav život“, rekla je ministarka Slavica Đukić Dejanović.
Kako će izgledati program obeležavanja godišnjice masovnog ubistva
„Buđenje“ je simboličan naziv za program kojim će se sutra obeležiti godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
“Sam početak obeležavanja ili buđenja sutrašnjeg dana biće vezan za mogućnost da oni koji su u takvoj potrebi se nađu na mestu gde se zločin i dogodio. I to u jednoj prostorno-likovnoj konstrukciji gde će dostojanstveno moći da izraze svoj bol, svoje sećanje, svoju patnju na način kako oni to misle“, rekla je ministarka prosvete.
Ukazala je da će najpre to moći da učine samo roditelji i najbliži članovi porodice, a posle i građani koji budu imali tu potrebu.
Posle toga je planirano da od 9 do 19 sati u Tašmajdanskom parku, oko spomenika Desanke Maksimović, bude tzv. manifestacija forum.
“Jedan proaktivan odnos komunikacije članova Radne grupe i svih onih koji imaju potrebu da pošalju bilo kakvu poruku kako bi mogao da izgleda taj komemorativni doživljaj svih narednih dana i godina 3. maja, na koji način bi mogao da izgleda sam centar, na koji način zapravo razmišljamo o tome ‘zašto’ i na koji način razmišljamo o tome na koji način negovati dostojanstveno sećanje na žrtve“, istakla je Đukić Dejanovićeva.
U 20 časova na Tašmajdanu, ako vremenske prilike dozvole, a ako ne to će onda biti u SKC-u, poslaće se scensko-muzička poruka.
U vreme kada su se zločini dogodili u OĐ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca svi ekrani biće tamni čitav minut. RTS će prenositi veliki deo manifestacija.
Glavnu reč u izgradnji memorijalnog centra treba da imaju roditelji ubijene dece
Vodi se dijalog o izgradnji memorijalnog centra. Ono što je do sada moglo da se čuje jeste da nema jasne ideje kako bi trebalo da izgleda.
„Vodi se računa o sadržaju poruka koje treba da pošalje sam taj centar. Vodi se računa o tome da se što veći broj dobronamernih razmišljanja o tome kako negovati sećanje na nevine žrtve, nevino stradale, uopšte označi i na koji način, ne samo poslati poruku u građevinskom, arhitektonskom smislu, što je jedno vreme bila tema za raspravu u javnosti, nego koje su praktično idejne poruke“, istakla je ministarka.
Navela je i da će sutra na Tašmajdanu biti jedno sanduče gde će oni koji ne budu želeli da direktno komuniciraju – moći u pisanoj formi da ostave svoju poruku.
Stručnjaci iz Norveške deset godina su posle masovnog ubistva koje je počinio Anders Brejvik tražili rešenje za memorijal. Oni ističu da pre svega treba da se čuje stav porodice žrtava.
“Ja sam stava da porodice žrtava dominantno treba da, pre svega same daju svoj stav, da možda čuju razmišljanja i stručnih lica i svih dobronamernih građana, prijatelja, svih onih koji su pogođeni, a to smo svi mi, ali da u definitivnim tim porukama, idejnim porukama njihov uticaj treba da bude dominantan, a naravno da će stručnjaci osmisliti kako najkvalitetnije realizovati njihovu ideju“, rekla je Đukić Dejanovićeva.
Povećana vidljivost teme nasilja
Ministarka Đukić Dejanović ističe i da je masovno ubistvo u Ribnikaru dovelo u centar pažnje i vidljivost teme nasilja, oko nas i u nama.
“Svako od nas mora sebe pitati – šta je to što mogu da uradim da prepoznam, da intuitivno osetim da se može dogoditi nasilna radnja, da je neko oko mene nasilan“, rekla je ministarka.
Smatra da su institucije sistema i škole podigle vidljivost teme nasilja i kod roditelja, nastavnika, dece.
“Sardanja škola sa raznim ministarima, od onih za socijalna pitanja, pa preko Ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja, sa stručnjacima, psiholozima, pedagozima, veći broj psihologa i pedagoga u školama, dali su izvesni rezultat u smislu sagledavanja problema i posledica koje mogu biti toliko duboke i velike da čitavo društvo mora preduzimati sve više i više koraka da se minimiziraju“, navela je Đukić Dejanovićeva.
Ukazala je da su se mnogo trudili, ali da nikada nije dovoljno.
“Sve dok bude nasilja, a biće ga iako imamo nultu toleranciju na nasilje, mi imamo taj zadatak kao jedan kontinuirani zadatak“, rekla je minstarka.
Mladi se lakše odlučuju da potraže pomoć
Kao prva pomoć otvorene su telefonske linije, a od pre nekoliko dana radi i Centar za mlade u Beogradu.
Na pitanje odlučuju li se mladi da potraže pomoć danas lakše nego pre godinu dana, Đukić Dejanovićeva odgovara da oni imaju mnogo manje predrasuda kada je u pitanju mentalno zdravlje, nego njihovi roditelji.
“Mladi umeju da zavire u svoju dušu i u dušu svog drugara, posebno ako ih na to podsećamo, ali na jedan način koji nije naredbodavan, nego kroz dijalog“, navela je Đukić Dejanovićeva.
Navela je i da stručnjaci moraju edukovati one koji rade sa mladima, kako bi im pomogli sa sagledaju svoj nemir koji im govori da treba da potraže pomoć stručnjaka.
U svakoj školi ima psiholog ili pedagog
Ministarka prosvete je rekla da danas sve škole imaju ili psihologa ili pedagoga.
“Važno je da imaju oba, ali je još važnije u ovoj fazi da psiholozi i pedagozi edukuju nastavnike i ostale saradnike kako da prepoznaju, pruže pomoć i na vreme posumnjaju da dete školkog uzrasta ima neki psihološki problem koji se može završiti nekim vidom agresije“, rekla je Slavica Đukić Dejanović.
Dodala je i da je ova školska godina bila školska godina dijaloga nastavnika i učenika neuporedivo više nego ranije.
„Programi i sugestije koje smo slali školama, koje su stručnjaci slali školama, su dobro prihvaćeni, u smislu da različite teme, negovanje dijaloga, poštovanje različitosti, empatija kao jedno od vrhunskih preduslova za dobar kontakt među decom, dakle međusobno razumevanje, da je našlo neuporedivo više prostora u psihološkim komunikacijama i da deca na neki način mentalno sazrevaju uz sve ove informacije“, zaključila je Đukić Dejanovićeva.
Post Views: 25
