Poslanik Srpske napredne stranke i advokat Vladimir Đukanović, podneo je u četvrtak Ustavnom sudu „predlog za zabranu delovanja neregistrovanog tajnog udruženja, zasnovanog na nasilju“, odnosno studentskih plenuma svih univerziteta u blokadi, saznaje Nova. Svoje tvrdnje iz dostavljenog predloga, Đukanović dokumentuje sa čak 27 izveštaja BIA o višemesečnim nadzorima, „novinskim izveštajima o nasilju“, objavljenim u „Informeru“, transkriptom izjava profesora Pravnog fakulteta Vladana Petrova iz „Utiska nedelje“, kao i dokumentom Treće uprave BIA, koji na sebi ima oznaku „strogo poverljivo“.
U predlogu koji je dostavljen Ustavnom sudu 10. aprila, a u koji je Nova imala uvid, Đukanović predlaže da se donese odluka „kojom se utvrđuje da je neregistrovano udruženje Plenumi univerziteta u blokadi iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Novog Pazara, a koji deluju na teritoriji čitave Srbije, osnovano suprotno Ustavu i da deluje mimo zakona“.
Đukanović takođe predlaže sudu da se zabrani delovanje istih, a potom naloži nadležnim državnim organima da preduzmu sve mere u cilju izvršenja te odluke.
U obrazloženju predloga, Đukanović navodi da su plenumi „tajno i protivustavno udruženje, koje svojim delovanjem zasnovanim na nasilju, narušava javni poredak, podstiče na neregularno ponašanje, te ugrožava osnovna prava i slobode građana“. Dodaje da je u pitanju „neregistrovano udruženje, bez pravnog subjektiviteta, a sa jasno definisanom strukturom, mehanizmima odlučivanja i političkim ciljevima“.
Sve to, kako navodi u predlogu, Đukanović dokumentuje sledećim dokazima: Izveštajima BIA o rezultatima višemesečnog nadzora (27 dokumenata), člancima portala „Informer“ koji izveštavaju, između ostalog i o „nasilnim upadima na univerzitete, pretnjama profesorima i političkim porukama koje se promovišu“.
Na spisku „dokaza“ je i transkript izjava naprednjačkog simpatizera i profesora Pravnog fakulteta Vladana Petrova, a koje je izneo tokom gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“, obimna foto i video dokumentacija, ali i – „presek saznanja Treće uprave BIA od 1. aprila, koji na sebi ima oznaku „strogo poverljivo“, kao i „zapisnik o saslušanju saradničkih veza“.
Zanimljivo je da su na podnetom predlogu, kao Đukanovićevi zastupnici navedeni advokati – Jugoslav Tintor i Goran Petronijević.
Tintor je jedan od poznatijih beogradskih krivičara, koji se kao branilac najčešće pojavljuje u slučajevima gde se na optuženičkim klupama nalaze pripadnici huliganskih i navijačkih grupa, kao i pojedinci optuženi za najteža krivična dela. Bivši je predsednik Advokatske komore Beograda (AKB), a sa te funkcije je podneo ostavku pod pritiskom članstva jer je javno optužen da je policiji i BIA dostavio advokatski dosije, tada već pokojnog Vladimira Cvijana.
Trenutno je član UO Advokatske komore Srbije i jedan od zastupnika oštećenih devojka u postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi protiv vlasnika škole glume Miroslava Aleksića, optuženog za silovanje.
Pojedine kolege su ga i javno optuživale da je učestvovao u gušenju pobune u Advokatskoj komori Beograda iz 2017. zajedno sa tadašnjim ministrom policije Nebojšom Stefanovićem i državnom sekretarkom MUP Dijanom Hrkalović.
Zanimljivo je i to što je Tintor, zajedno sa AKS, iskazao podršku studentima i njihovim zahtevima, jer su upravo advokati, među prvima stupali u obustave rade nakon što su otpočele blokade fakulteta.
– Podrška studentskim zahtevima nije samo podrška mladim ljudima, već i odgovor na šire društvene probleme. Studentski protesti pokrenuli su legitiman zahtev za promene koje treba da obuhvate celo društvo – kazao je Tintor za Euronjuz početkom februara.
Sa druge strane, advokat Goran Petronijević, jedan je od označenih simpatizera režima Slobodana Miloševića, a potom i SNS, široj javnosti poznat još iz devedesetih godina. Tada je, kao istražni sudija iz Beograda upućen na Kosovo uoči bombardovanja 1999. gde je istraživao ratne zločine izvršene nad srpskim stanovništvom.
Nakon oktobarskih promena 2000. godine napustio je sudijsku funkciju i prešao u advokate, a u narednim godinama pred sudovima, kako u Srbiji, tako i u Hagu, zastupao je optužene za ratne zločine, ali i pripadnike Resora državne bezbednosti, a potom i JSO u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Trenutno se pojavljuje kao branilac Milana Radoičića, i to zbog napada u Banjskoj, septembra 2023.
Za razliku od kolege Tintora koji je, makar u jednom trenutku javno podržao studente i njihove zahteve, Petronijević je, kao jedan od istaknutijih simpatizera SNS, podnosio žalbe i ukidao odluke o stupanju u štrajk Advokatske komore Srbije, kojim su advokati pružali podršku pobunjenim studentima.
