“Dižu rejting pred izbore uzajamnim vređanjem”: O razmeni optužbi Vučića i Osmani

Nakon poslednjeg samita Procesa Brdo-Brioni, pored standardnih diplomatskih izjava mogli smo čuti i “prepirku” predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Vjose Osmani kojom je nastavljena razmena optužbi u koju su se uključila i ministarstva spoljnih poslova Srbije i Albanije.

Vučić je sa samita Procesa Brdo-Brioni prvi medijima rekao da je između predsednice Kosova Osmani i njega bilo nesuglasica tokom sastanka u okviru samita.

Kako je rekao, on je tom prilikom govorio o „licemerju i dvostrukim standardima gde svako pokušava da na račun nekog drugog dobije nešto, a da malo zajedničkog pristupa ima za rešavanje stvari na Zapadnom Balkanu“.

„Obavesto sam ih da je u Srbiji otvorena pruga od 180 kilometara, najbrža u regionu, pošto to nigde u albanskim medijima nije objavljeno i pozvao sam ih da nam budu dragi gosti“, dodao je Vučić.

Nedugo nakon toga, Osmani je izjavila da je Vučić pokušao da poremeti sastanak obraćajući se “sa arogancijom i uvredama”.

„Na kraju smo uspeli da jednoglasno usvojimo zajedničku izjavu i, naravno, za svaku propagandu koju je Vučić nameravao da predstavi učesnicima, mi kao Republika Kosovo imali smo svoje jake argumente, argumente na strani pravde koji su ojačani i potkrepljeni međunarodnim pravom kroz odluke Međunarodnog suda pravde“, rekla je Osmani.

Lopandić: Dok se optužuju, istovremeno potpisuju zaedničke izjave

Potpredsednik Srbija centra i bivši doplomata Duško Lopandić za Danas najpre ističe da je ovo najmanje peti samit na teme EU ili Balkana koji se poslednjih godina održava u Albaniji, dok u Srbiji nije bio ni jedan.

“To pokazuje stepen izolacije spoljne politike i zaostajanja u evropskoj integraciji Srbije koju je Albanija vec pretekla i u broju otvorenih poglavlja i klastera iako je otpočela pregovore skoro 10 godina posle Srbije”, navodi naš sagovornik.

On naglašava da su odnosi Beograda i Prištine bili jedan od preduslova otpočinjanja pregovora Srbije sa EU koji su počeli tek nakon Briselskog sporazuma 2013. godine.

“Međutim sada su pregovori sa EU praktično blokirani ne samo zbog Kosova nego i zbog nepoštovanja vladavine prava demokratije i odnosa Beograda prema Rusiji”, tvrdi Lopandić.

Sagovornik Dansa podseća i da je dijalog sa Prištinom praktično na mrtvoj tački, ali dodaje je veća odgovornost na kosovskoj strani, posebno kada je u pitanju represija i uzurpacija prava srpske zajednice na KiM.

“Vučić i Osmani pokazuju licemerstvo kada s jedne strane potpisuju zajedničku izjavu da bi zadovoljili EU, a istovremeno se optužuju međusobno kako bi pokazali nacionalnu „čvrstinu“ domaćoj javnosti”, kaže Lopandić, te dodaje da je poslednja razmena optužbi naravno i u funkciji lokalnih izbora na Kosovu.

Zbog toga, tvrdi on, umesto da rade na smirivanju tenzija i saradnje, jedna i druga strana nastoje da podignu rejting uzajamnim optužbama i vređanjem.

“Vučić je u prethodnim godinama popuštanjem u pregovorima sa Prištinom bez kompenzacije, kao i pogrešnim odlukama poput izlaska iz institucija, Banjske i drugih, i oslanjanjem na kriminalizovane saradnike dramatično urušio poziciju Srbije i srpske zajednice na severu KiM pa „junačenjem rečima“ prema Osmani pokušava da zabašuri pred svojim biračima fijasko kojem je u velikoj meri doprineo”, pojašnjava Lopandić.

S druge strane, zaključuje naš sagovornik, njegov sve lošiji položaj u međunarodnoj zajednici, posebno u Evropi, kompromitovan i bez pravih saveznika, mu ne pruža mogućnost da ozbiljnije utice na ponašanje Prištine koja nastavlja sa raznim oblicima revanšizma i pritiska na srpsku zajednicu.

Beširi: Više govori o domaćim prilikama nego diplomatskim nesuglasicama

Izvršni direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi za Danas kaže da je ovaj samit trebalo da pošalje poruku jedinstva i posvećenosti evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.

“Međutim, održava se u atmosferi nesaradnje, a dominira činjanica da od terorističkog napada Radoičića na Kosovu gotovo da nema dijaloga Beograda i Prištine. Dok lideri regiona govore o „evropskim vrednostima“, u praksi dominiraju optužbe, sumnje i politički refleksi koji već deceniju onemogućavaju istinsku normalizaciju odnosa”, kaže naš sagovornik.

On podseća da je proces pre dvanaest godina zamišljen kao regionalna inicijativa koja doprinosi evropskim integracijama.

“Ako se pažljivo pogleda, njegovi skupovi sve češće postaju ritualne manifestacije diplomatskog umora. U Draču je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o licemerju i nedostatku zajedničkog pristupa, aludirajući da Kosovo, ali i da pojedine članice EU, rade protiv interesa regiona dok istovremeno naglašava da je Srbija oduvek pouzdan partner EU”, kaže Beširi.

Navodi i da se odnos prezira prema sistemu vrednosti EU u praksi vidi u Srbiji.

“Dok gazi sopstvene zakone, batinja studente i slobodne glasove, cveta mu korupcija i kriminal, a Vučić po starom receptu prstom upire u druge”, kaže sagovornik Danasa.

Sa druge strane, dodaje on, oštra reakcija Osmani optužila baš kao i Vučićeva defanzivna ironija, više govore o domaćim političkim prilikama nego o stvarnim diplomatskim nesuglasicama.

“Kosovo uskoro ulazi u kampanju za lokalne izbore, pa se svaki javni sukob sa Beogradom koristi kao dokaz čvrstine i doslednosti. Vučiću, pak, ovakvi incidenti služe da potvrdi sliku o sebi kao usamljenom branitelju nacionalnih interesa pred međunarodnom publikom koja ga, kako voli da kaže, ne razume”, kaže Beširi.

Zbog toga, kao najtačniju dijagnozu ovog samita naš sagovornik navodi da Proces Brdo-Brioni više ogleda realnost regiona nego što je menja.

“Svi se deklarativno zalažu za saradnju, ali niko istinski ne veruje partnerima. Iako je usvojena zajednička deklaracija o ubrzanju evropskih integracija, iza nje stoje duboka nepoverenja, lični animoziteti i nerazrešeni konflikti koji se prelivaju i u unutrašnju politiku svake od zemalja”, tvrdi sagovornik Danasa, te dodaje da Brdo-Brioni nije uzrok problema, već simptom.

Ističe da pokazuje da region ima zajedničke evropske ciljeve, ali ne i zajedničku viziju kako da ih ostvari.

“Dok se Beograd i Priština i dalje nadvikuju, evropska vrata ostaju otvorena samo u teoriji. I tako, umesto platforme za pomirenje, proces postaje scenski okvir za ponavljanje starih uloga, uz sve manje publike koja veruje da će se scenario ikada promeniti. Za to vreme, Crna Gora korača ka članstvu, al ne treba potceniti napore Beograda da je saplete”, zaključuje Beširi.

Kako je sve počelo?

Podsetimo ova razmena oštrih izjava nastavak je optužbi koje su Vučić i Osmani upućivali jedno drugom poslednjih dana, a koje se najviše tuču pitanje bezbednosti.

Prvu optužbu uputila je Osmani rekavši da Srbija svoje susedne države gleda kao “privremene”, na šta je Vučić iz voza Beograd – Subotica rekavši da vlasti u Prištini pokušavaju da iskoriste priliku u „predratnom vremenu“ kako bi pridobile podršku većine zemalja NATO-a i Evrope protiv Srbije, ali je dodao da Srbija neće „pružiti tu priliku“.

Osmani je nakon toga kritikovala Vučića rekavši da „nepromišljeni pozivi na rat opasno odjekuju najmračnijim poglavljima naše nedavne istorije“ uporedivši Vučićev režim sa režimom Slobodana Miloševića.

Nakon toga, neposredno pred Proces Brdo-Brioni su se uključila i ministarstva spoljnih poslova Srbije i Albanije, koja su debatu pomerila na polje rata 199. godine i žrtvama istog.