Novogodišnji poklon, umotan u šarenu kapitalističku foliju sa sve robovlasničkom mašnicom na vrhu dobile su radnice i radnici Maksija već prvog januara ove godine.

Surovost profita nema na umu interes zaposlenih. O duši kapitalista nema poente ni govoriti.

Posle kratkotrajnog odjeka vesti da će fabrika Deleze smanjiti plate radnicima “Maksija” svoj glas podigli su sindikati, potrošači, ali i takozvana struka.

Iako realno samo potrošači nesvesno u sebi kriju moć da zaštite interese svojih komšija zaposlenih u ovom preduzeću.

Stručniji ljudi govore da smanjenje plata može biti direktno vezano sa povećanjem cene minimalca koje je stupilo na snagu takođe prvog januara.

Firme na taj način žele da smanje troškove i sebi obezbede bolju poziciju u potrazi za zaradom, a sve se očigledno negativno odražava na same zaposlene radnike.

Radnici kao svi radnici nad kojima se iživljavaju poslodavci, žive u strahu od otkaza jer direktno ugrožavaju svoju i egzistenciju svoje porodice.

Neki od njih odlučili su da progovore o uslovljavanju kojem su izloženi, ali svesno ne žele da otkriju svoj identitet.

Jedna radnica Maksija je novinare portala Nova.rs zamolila da ne otkrivaju njeno ime i prezime jer se “u firmi leti sa posla i za mnogo manje prestupe”.

– Rekli su nam da moramo da potpišemo, inače dobijamo momentalni otkaz – kazala je ona.

Iako se često ovakve odluke povezuju sa pravom poslodavaca da menja svoje poslovne odluke, očigledno je da postoji korelacija između Aneksa i povećanja cene minimalca u zemlji, čime je Deleze želeo da smanji troškove poslovanja, ali na štetu radnika.

Stručnjak i profesor FEFA Goran Radosavljević objašnjava da ovakvi aneksi mogu da imaju direktne veze povećanjem iznosa minimalca, što kraktoročno ima ekonomsku računicu, ali dugoročno ne rešava probleme i direktno utiče da radnici traže nove poslove.

– Suštinski, stepen kvalifikacija radnika nema neke veze sa visinom plate, barem u privatnom sektoru, jer u javnom postoje koeficijenti. Kompanija svojim unutrašnjim aktima može da odredi sistematizaciju radnih mesta. Možemo da pričamo da li je to moralno ili ne, ali ekonomski i zakonski oni to mogu da urade. Razlozi verovatno idu ka tome da bi se isplatila manja zarada nego što je to bilo prvobitno određeno po njihovom ugovoru. Zašto bi neko menjao nivo kvalifikacije ako nema ekonomski interes – rekao je Radosavljević za isti portal.

On je istakao da postoji i opcija da ovakva odluka postoji zbog proširenje obuhvata poslova, ali naglašava da on to sada ne može da tvrdi.

– Zamislite da imate poziciju kasira, a da imate čoveka koji ima fakultet, pa to niko neće da radi. Ponavljam, ova teza da se menja sistematizacija i uključuju aneksi da bi se uticalo na minimalac može da stoji, ali njih će to kad tad stići ukoliko plate raste. Ovo je samo je samo jedna tačka koju će oni da prevaziđu na ovaj način, ali plate će nastaviti da rastu za na primer šest meseci. Ukoliko to ne rade, počeće da gube radnike. Dakle, kratkoročno su rešili problem, ali dugoročno nisu ništa uradili – istakao je Radosavljević.

Profesor na Ekonomskom fakultet u Beogradu Ljubodrag Savić podvukao je da je ovde reč o krutoj sistematizaciji, te naglasio da je problem što Srbija “usvaja evropske zakone, a primenjuje na turski način”.

– Oni su jednostavno kroz ovu sistematizaciju hteli sebi da daju više prostora, jer razmišljaju zašto bi sebi vezivali ruke i uzimali radnike sa srednjom stručnom spremom, a reč je o jednostavnom poslu. Izgubila se ona forma gde su prodavci bili stručni za neku oblast kao što je to bilo nekada u Beograđanki. Svako je bio školovan za posao trgovac – nisu bili isti trgovci za hemiju i preradu. Deleze, a verovatno i drugi će raditi kako im tržišno najviše odgovara a to je da za kratko vreme obuče nove ljude I plate ih što niže kroz poreze i doprinose – rekao je profesor Savić.

Ekonomista ističe da je u Srbiji na snazi najgori liberalni kapitalizam, u kojem poslodavci dobijaju sve od države.

– Srbija pripada grupi zemalja koji nemaju loše zakone, ali se oni uopšte ne sprovode. Postoje jasna pravila koliko radnici mogu da rade, kada imaju odmor i država mora da definiše to jasno. Mi imamo evropske zakone, a tursku primenu. Postoje primeri zemalja gde postoje pravila šta mogu potrošači, a šta proizvođači. Mi smo dobili najgori liberalni kapitalizam u kome poslodavci mogu od države da očekuju svu vrstu pomoći. Evo, sada im se povećao ovaj neoporezivi deo, a to isključivo njima ide u korist. Država ne može da arbitrira u pojedinačnim slučajevima, ali mora da stane iza radnika i potrošača ukoliko su narušena njihova prava – zaključio je Savić.

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” pozvali su građane na akciju i bojkot kupovine u prodavnicama Maksi, Tempo i Shop & Go zbog odluke da se kasirima od 1. januara ove godine obračunavaju zarade u skladu sa najnižim stepenom obrazovanja, osnovnom školom.

“Zato pozivamo sve građane Srbije da u narednom periodu, posebno uoči Božićnog praznika ne kupuju u prodavnicama sistema ‘Deleze Srbija’ i solidarišu se radnicima kojima se smanjilo pravo na uvećanje minimalne zarade koja je mala, mizerna i ponižavajuće bedna. Ujedno, odbacujemo sa prezirom tvrdnje belgijske kompanije da ‘promena stručne spreme ni na koji način neće uticati na promenu zarade’, jer i potpuni ekonomski laik vidi da će im sa novim obračunom zarada plata ostati u visini prošlogodišnjeg minimalca”, navode predstavnici sindikata.

Radnica iz Niša tvrdi da zaposleni beže iz “Maksija” zbog svakodnevnog stresa, mobinga i strahovlade

Original Article