Direktori javnih preduzeća pretežno u nezakonitom statusu: VD stanje – praksa koja traje uprkos zakonu

Od 34 preduzeća, u kojima je država 100 odsto vlasnik, samo osam njih ima direktore koji su izabrani na konkursu, poslednji su podaci koje je saopštila organizacija Transparentnost Srbija (TS). Od toga, kako je objasnio Nemanja Nenadić, programski direktor ove organizacije koja je pratila rad javnih preduzeća, samo tri direktora su u zakonitom V.D. statusu. U 18 državnih firmi direktorima je istekao V.D. mandat, dok su u pet preduzeća direktori imenovani bez konkursa i nema podataka o statusu.

Svi ovi podaci još jednom su pokazali da političke volje da se na čelo javnih preduzeća, koja raspolažu novcem svih građana, imenuju stručnjaci nema, uprkos brojnim obećanjima pa i upozorenjima MMF-a, Državnog revizora, Fiskalnog saveta.

Vlada i javna preduzeća
Vlada i javna preduzeća

Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u međuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017. Ni taj rok nije bio dovoljan, a i dalje tek neznatan broj njih izabran na konkursu.

Tako, prema podacima koje je saopštio Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija, najmanje 16 preduzeća u državnom vlasništvu, od 34 posmatrana, od dana usvajanja Zakona o javnim preduzećima nisu imali na svom čelu direktora izabranog na javnom konkursu.

To su Srbijagas, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Srbijašume, Putevi Srbije, Stara planina, Emisiona tehnika i veze, JP NP Kopaonik, JP NP Đerdap, JP NP Šar planina, Železnice Srbija ad, Srbija voz ad, Srbija Kargo ad, Infrastruktura železnice Srbije ad, Koridori Srbije doo, Metohija doo.

Za dva, kako je naveo, nema dostupnih podataka za određeni period pa se ne može tačno utvrditi da li su ikada raspisivani konkursi – Rezervat Uvac doo i Park Palić doo.

Koliko je javan rad javnih preduzeća

U okviru svog istraživanja, Transparentnost Srbije bavila se i time koliko je javan rad javnih preduzeća. Predmet ocenjivanja bilo je 33 preduzeća, 17 na republičkom i 16 na lokalnom nivou, na osnovu 30 indikatora. Kako je rekao Minić, najbolje rangirano preduzeće je Toplana Šabac, a najlošije MB Namenska koje nema funkcionalan sajt na srpskom jeziku.

U kategoriji „Uglavnom transparentna“ nalaze se Putevi Srbija, Vodovod i kanalizacija Novi Sad, Srbijavode, Emisiona tehnika i veze, Beogradski vodovod i kanalizacija, Vodovod i kanalizacija Kragujevac, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd i Pošta Srbije.

Oni su na konferenciji za novinare podsetili i na, u najmanju ruku, neobičan slučaj imenovanja vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića. Naime, na sednici održanoj 15. aprila 2021. godine, Vlada Srbije postavila je Radovića na položaj vršioca dužnosti direktora Agencije, ali retroaktivno na tri meseca, počev od 9. oktobra 2020. godine.

Pre toga, Radović je bio direktor Agencije od 22. februara 2013. godine do 19. marta 2015. godine, kada je prvi put postavljen na položaj vršioca dužnosti direktora.

On je potom, kako su naveli iz Transparentnosti Srbija, još 20 puta postavljan za vršioca dužnosti direktora, redovno na tri meseca, a jednom na šest meseci.

Dodaje se da je pre poslednjeg retroaktivnog postavljenja, Radović još pet puta bio postavljan retroaktivno, ali je tada bila reč o kašnjenjima od jednog do devet dana.

Zbog svega ovoga, Transparentnost Srbija je krajem aprila pozvala Republičko javno tužilaštvo da zbog povrede zakona na štetu javnog interesa podnese tužbu, odnosno pokrene upravni spor za osporavanje zakonitosti rešenja o Radovićevom retroaktivnom postavljenju na položaj.

Uprkos obećanjima, najavama pa i zakonu, direktori godinama u vd stanju

Iako su menjajući Zakon o javnim preduzećima predstavnici vlasti najavili njihovu departizaciju, u praksi to nije sprovedeno. Samo jedno od obećanja bilo je i ono koje je, početkom 2020. dala predsednica Vlade Ana Brnabić kada je rekla da će to „u fokusu biti nakon imenovanja nove Vlade“.

Nova Vlada, sa istom premijerkom na čelu, formirana je u oktobru 2020. ali se sa ovom praksom, sudeći po podacima koje je danas iznela organizacija Transparentnost, ne prestaje.

Kome su u interesu ucenjeni i zaplašeni direktori javnih preduzeća

Prema istraživanju Insajdera koji je objavljen u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“ postoji više mogućih razloga zbog kojih se direktori javnih preduzeća drže u statusu vršilaca dužnosti, Svi sagovornici u serijalu saglasni su da je to mehanizam njihove kontrole.

„Mislim da u sadašnjem trenutku glavni razlog zašto se drže u takvom statusu to je što mnogi ne ispunjavaju uslove za mesta za koja su određeni da budu vršioci dužnosti direktora. Neko ne ispunjava godine radnog staža, neko ne ispunjava godine rada u toj oblasti iz koje potiče javno preduzeće i za nekog se čeka da kroz status v.d. direktora, pa umesto onoliko koliko zakon kaže da može biti u tom statusu, čeka se da ispuni tu normu koja je potrebna uslovima konkursa. Do toga da se drže u ucenjivačkom statusu, a to znači da moraju da postupaju po stranačkim interesima“, rekao je za Insajder Slobodan Ilić iz Centra za održiv lokalni i regionalni razvoj.

Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora na konkursu mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član organa političke stranke.

Vršioci dužnosti nijedan od ovih uslova ne moraju da ispune. Upravo to bi mogao biti i jedan od razloga za produžavanje „v.d. stanja” u javnim preduzećima i državnoj upravi. Osim toga rukovodioce u stalnom mandatu teže je smeniti, što im donekle omogućava samostalno delovanje. Za razliku od njih, vršiocima dužnosti pozicija mnogo više zavisi od političke volje vladajuće garniture. Zbog toga su i podložni političkom uticaju.

Ovom temom Insajder se šire bavio u četvrtoj epizodi serijala „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article