U red velikih autogolova srpske spoljne politike ulazi i optuživanje Fondacije Fridrih Ebert da stoji iza navodne „obojene revolucije“, to jest protesta koji traju već godinu dana zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Fondacije Fridrih Ebert i Konrad Adenauer, i pored toga što su formalno vezane za SPD, odnosno CDU, u suštini su nezavisne, veoma uticajne, ugledne i uživaju poštovanje ne samo u političkom već i u širem društvenom miljeu. Optužiti Fondaciju Fridrih Ebert da stoji iza „obojene revolucije“ u Srbiji znači seći granu na kojoj sediš, imajući u vidu da je Nemačka već duže vreme naklonjena Srbiji, uključujući i aktuelnu „veliku koaliciju“.
Fondacija Fridrih Ebert uživa veliki ugled u čitavoj EU i njenim institucijama, sa kojima ima višedecenijsku plodotvornu saradnju. Optužbe na njen račun klasičan su nepotreban „faul“, jer mnogo više govore o onome ko ih iznosi nego o instituciji koja svoj ugled gradi čitav jedan vek, budući da je osnovana 1925. godine.
Optužbe iz Beograda posebno su samopovređujuće, jer Nemačka, zajedno sa Francuskom, insistira da Srbija treba da otvori treći klaster i da ne bi trebalo da zaostaje za drugima u procesu proširenja. Problem Srbije jeste u tome što ima, uslovno rečeno, razumevanje svih velikih zemalja u EU koje žele da je poguraju u procesu evropskih integracija, ali u zaglušujućem odsustvu reformi i odbijanju da promeni svoju geopolitičku kolokaciju, Berlin i Pariz nemaju ubedljive argumente da utiču na zemlje sa izlazom na Baltičko more da skinu blokadu s evropskog puta Srbije.
Makroskopska greška sa fondacijom SPD-a dodatno je penalizovala Srbiju. Naravno, Nemci neće zalupiti vrata EU Srbiji, ali je indikativno da se na velika vrata vratilo pitanje Banjske. Akcija paravojnih formacija povezanih sa strukturama vlasti u Srbiji na severu Kosova nije zaboravljena. Naročito ne u Berlinu i Parizu, iako Francuzi imaju malo fleksibilniji stav.
Neće biti iznenađenje ako Srbija nastavi da ignoriše upozorenja da mora da sprovede ozbiljnu istragu i da procesuira sve odgovorne – od onih koji su bili u Banjskoj do onih koji su naredili tu paravojnu akciju.
AMERIKANCI NE TOLERIŠU VIŠE DVOSTRUKU IGRU SA RUSIJOM I KINOM
Pitanje NIS-a i uvođenje američkih i, posledično, evropskih sankcija na uvoz ruskih energenata nije posledica pogoršanja odnosa između Beograda i Vašingtona, već simptom.
Od momenta kada je Rusija napala Ukrajinu, EU je redovno upozoravala Srbiju na rizik s kojim se suočava. Evropska unija je u više navrata nudila Srbiji pomoć da reši pitanje NIS-a, odnosno da pomogne u otkupu NIS-a od Rusa ili da Beograd nacionalizuje kompaniju i tako reši problem. Istovremeno, EU je i Srbiji, kao i Moldaviji, nudila alternativna rešenja za ruske energente, ali su Beogradu bili preči interesi Rusije i pojedinaca koji rade za Moskvu.
Sjedinjene Američke Države već godinu i po dana najavljuju uvođenje sankcija. Ambasador Kristofer Hil, pre nego što je napustio dužnost u Beogradu, eksplicitno je rekao svima, od srpskih vlasti do evropskih partnera, „enough is enough“ kada je u pitanju NIS i uvoz ruskih energenata.
Srbija je svaki put do sada uspevala da izbegne sankcije, najviše zahvaljujući pomoći Ukrajini kroz slanje municije, ali i asistenciji u energetskom sektoru. Ta taktika je pila vodu sve dok se Tramp nije vratio na vlast.
Ceo tekst je objavljen na portalu Velike priče.
* * *
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 9. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 0
