Diplomatija crvenog dugmeta: Svi sastanci Putina i američkih predsednika

Ruski predsednik Vladimir Putin “ispratio“ je nekoliko američkih kolega, od Bila Klintona do Džozefa Bajdena. Sastao se sa petoricom, a ton je, kako je vreme prolazilo, bio sve manje prijateljski. Od Klintona i Bušovog “osećaja“ za Putinovu dušu, zatim pokušaja reseta (i velikog gafa) u vreme Obame, preko optužbi za rusko izborno mešanje u korist Trampa, do konačnog prekida sa Bajdenom – da li će susret najavljen za 15. avgust na Aljasci nastaviti ili prekinuti negativan trend?

Putin i Bajden – poslednji pokušaj

Poslednji susret ruskog i američkog predsednika bio je nekoliko meseci pre ruskog napada na Ukrajinu – Putin i Džozef Bajden sastali su se samo jednom kao predsednici – u Ženevi, juna 2021. godine.

Razgovarali su tri sata, ali iz sastanka nije proistekao nikakav proboj. Razmenili su izraze uzajamnog poštovanja, ali su čvrsto ponovili svoje dijametralno suprotne stavove o ključnim pitanjima, pre svega o Ukrajini, prema kojoj je Rusija već raspoređivala trupe, piše RTS.

Ponovo su razgovarali na video-konferenciji u decembru 2021. godine, kada su tenzije oko Ukrajine rasle.

Bajden je zapretio sankcijama ako Rusija izvrši invaziju, a Putin je zahtevao garancije da Kijev neće ući u NATO – što su Vašington i njegovi saveznici odbacili kao neprihvatljivo.

Još jedan telefonski razgovor održan je u februaru 2022. godine, manje od dve nedelje pre ruskog napada.

Zatim su kontakti na visokom nivou potpuno obustavljeni, bez ijednog javno obavljenog razgovora između Putina i Bajdena od početka rata.

Tramp 1.0 sa Putinom: Imam poverenje u svoje obaveštajce

Putin se sa Donaldom Trampom sastao šest puta tokom prvog mandata aktuelnog predsednika – na marginama samita G-20 i APEK-a (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja) – ali najpoznatiji susret bio je u Helsinkiju u julu 2018. godine.

Tada je Tramp, stojeći pored Putina, izgledao kao da prihvata njegovo insistiranje na tome da Moskva nije intervenisala u predsedničke izbore u SAD 2016. godine, otvoreno dovodeći u pitanje ocenu sopstvenih obaveštajnih službi.

„Imam veliko poverenje u svoje obaveštajce, ali reći ću vam da je predsednik Putin danas bio izuzetno snažan i ubedljiv u odbacivanju optužbi… Rekao je da to nije Rusija. Ja ću reći ovo: ne vidim razlog zašto bi to bila“, rekao je Tramp.

Putin, Obama i čuveni gaf – reset i(li) preopterećenje

Predsednik SAD Barak Obama sastao se sa Putinom devet puta, a sa Dmitrijem Medvedevim, koji je bio predsednik od 2008. do 2012, još 12 puta.

Putin je postao premijer, što mu je omogućilo da resetuje ograničenje predsedničkih mandata i ponovo se kandiduje 2012. godine. Obama je dva puta putovao u Rusiju — jednom da se sastane sa Medvedevim 2009. i ponovo 2013. na samitu G-20.

I Medvedev i Putin su putovali u SAD. Pod Medvedevim, Moskva i Vašington govorili su o „resetovanju“ odnosa posle Hladnog rata i radili na sporazumima o kontroli naoružanja.

Čuveni diplomatski gaf državne sekretarke Hilari Klinton dogodio se kada je uručila veliko crveno dugme sa engleskim natpisom „reset“ ruskom kolegi Sergeju Lavrovu 2009. godine. Problem je bio u tome što je, verovatno greškom, na ruskom jeziku stajala reč „preopterećenje“ („peregruzka“), umesto reči „resetovanje“ („perezagruzka“).

Nakon što se Putin vratio na vlast 2012. godine, tenzije između dve zemlje su porasle.

Kremlj je optuživao Zapad za mešanje u unutrašnje stvari Rusije, tvrdeći da podstiče antivladine proteste u vreme kada se Putin ponovo kandidovao.

Obama je otkazao posetu Moskvi 2013. godine nakon što je Rusija odobrila azil Edvardu Snoudenu, uzbunjivaču i bivšem saradniku američke Nacionalne bezbednosne agencije.

Godine 2014. Kremlj je anektirao Krim i podržao proruske snage u istočnoj Ukrajini.Amerika i njeni saveznici odgovorili su oštrim sankcijama.

Odnosi su pali na najniži nivo od Hladnog rata. Ruska pomoć Bašaru el Asadu u Siriji 2015. godine dodatno je zakomplikovala odnose.

Putin i Obama poslednji put su se sastali u Kini, septembra 2016. godine, na marginama samita G-20, razgovarajući o Ukrajini i Siriji.

Putin i Džordž Buš mlađi – duša u očima

Putin i Džordž Buš mlađi sastali su se 28 puta tokom dva Bušova mandata.

Bili su domaćini jedan drugom na razgovorima i neformalnim susretima u Rusiji i SAD, redovno se viđali na marginama međunarodnih samita i foruma, i hvalili poboljšanje odnosa nekadašnjih rivala.

Nakon prvog susreta sa Putinom 2001. godine, Buš je izjavio da je „pogledao čoveka u oči“, prepoznao ga kao „vrlo otvorenog i pouzdanog“, dobivši „osećaj za njegovu dušu“.

Godine 2002. potpisali su Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (SORT) – sporazum kojim je znatno umanjen broj strateških nuklearnih bojevih glava obe zemlje.

Putin je bio prvi svetski lider koji je pozvao Buša nakon terorističkog napada 11. septembra, izrazio saučešće i podršku, i pozdravio razmeštanje američke vojske na teritoriji saveznika Moskve u Centralnoj Aziji radi operacija u Avganistanu.

Buša je nazvao „pristojnim čovekom i dobrim prijateljem“, dodajući da su dobri odnosi sa njim pomogli u pronalaženju izlaza iz „najakutnijih i konfliktnih situacija“.

Putin i Klinton – prvi susret sa šefom Bele kuće

Prvi američki predsednik sa kojim se Putin sastao bio je Bil Klinton. Samit je održan u Kremlju, juna 2000. godine, nekoliko meseci pošto je Putin postao predsednik Rusije.

Razgovarali su o kontroli naoružanja, neširenju nuklearnih tehnologija, borbi protiv terorizma i jačanju ekonomske saradnje. Potpisali su dokumente o bezbednosnoj saradnji i strateškoj stabilnosti.

Iste godine, dvojica lidera razgovarala su i na samitima G-8 na Okinavi i Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Ti susreti, iako nisu doneli dramatične proboje, predstavljali su pokušaj da se uoči kraja Klintonovog mandata i na početku Putinovog definiše novi ton u američko-ruskim odnosima.