Десет ремек-дела Архипа Куинџија, руског мајстора хипнотичког пејзажа
Култура


Јекатерина Синељшчикова
„Брезова шума“ Архипа Куинџија

„Брезова шума“ Архипа Куинџија

Третјаковска галерија / Јавно власништво

Његово стваралаштво неретко је карактерисано као „магија„ или „алхемија“, а сам Куинџи називан метафизичарем и претечом импресионизма.

Јесен 1880. године, цео Санкт Петербург говори о догађају без преседана, изложби само једне слике. У Русији никада раније нешто слично није виђено, а дугачки ред од зграде Императорског друштва за подстицај ликовних уметности протеже се у неколико суседних улица.

Сви желе да виде нови примамљив морски пејзаж „Ноћ пуног месеца на Дњепру“. Велики кнез Константин Романов дао је за слику баснословну суму новца пре него што је она била довршена. Међутим, њен аутор Архип Куинџи одмакао је у „маркетиншким триковима“. Он замрачује све прозоре у сали и показује слику у тами, уперивши на њу само један сноп електричне светлости. Ефекат је био запањујући.

Портрет Архипа Куинџија

Портрет Архипа Куинџија

Рад Ивана Крамскоја, 1872. / Третјаковска галерија / Јавно власништво

Посетиоци нису веровали да се такав „фосфорни“ сјај месечеве светлости на воденој површини може дочарати обичним бојама.
Куинџи је називан мистификатором и оптуживан да користи скривено осветљење за своје слике. Међутим, то није било тачно. „Илузија светлости била је његов Бог, у постизању тог чуда сликарства ниједан други уметник није му био раван“, рекао је о Куинџију још један велики руски уметник Иља Рјепин. Тај нарочити осећај за боју сврстао га је у највеће експериментаторе деветнаестог века.

1. „Ноћ пуног месеца на Дњепру“, 1880.


Руски музеј / Јавно власништво

Своју наславнију слику Куинџи је урадио непосредно после разлаза са „передвижницима“ (група сликара-реалиста који су се противили академизму у сликарству). Слику је успео да прода великом кнезу пре него што ју је завршио. Писац Иван Тургењев толико је био одушевљен радом, подстекавши кнеза на куповину. Кнез ју је носио са собом на путовања. „Ноћ“ је неколико дана била изложена у Паризу у галерији Карла Зеделмајера. Слика има неколико варијанти, а сликар се одлучио да их направи када је схватио размере властите популарности.

2. „Брезова шума”, 1879.


Третјаковска галерија / Јавно власништво

Иако је „Шума“ насликана годину дана пре „Ноћи пуног месеца на Дњепру“, јасно је демонстриран главни Куинџијев стилски принцип, а то је „снажно и ефектно осветљење“. Већ тада почели су да га сумњиче за некакве оптичке трикове што је од „Шуме“ направило његову најскандалознију слику.

3. „На острву Валам”, 1873.


Третјаковска галерија / Јавно власништво

На острву Валам у Карелији Куинџи је био редован гост. Реч је о врло популарном месту петербуршких пејзажиста. После ове слике коју је, иначе, купио велики колекционар и оснивач „Третјаковске галерије“ Павел Третјаков Куинџи је почео да слови за озбиљног уметника. На слици се јасно осећа стил „передвижника“, специфичан реализам веома се допадао савременицима.

4. „Вече у Украјини”, 1878. (довршена 1901)


Руски музеј / Јавно власништво

На овој слици уметник је радио 23 године. Притом је двадесет година провео у добровољној изолацији, у том периоду слике није показивао ни најближима. Шта га је натерало да „заћути“ на врхунцу славе поуздано се не зна, мада се претпоставља да је реч о умору због прашине коју је подизао и перманентној критици. Излагање „Вечери у Украјини“ и још три слике означило је крај тог „ћутања“.

5. „Море. Крим”, 1898 – 1908.


Руски музеј / Јавно власништво

На тему Крима за који је био изузетно везан Куинџи има десет радова. Управо овде, у младићким данима, схватио је да je његова страст према ликовном изразу нешто што мора да развија. Чувеном Ивану Ајвазовском који је живео у приморској Феодосији препоручили су талентованог ученика, младог Куинџија. Истина, славни мариниста тада није имао времена за ученика, али је Куинџију написао препоруку. Као уметник који је већ стекао завидну репутацију Куинџи је урадио „слику-урањање, слику-медитацију“ „Море.Крим“ са мирним плавим морем без иједног таласа у фокусу и делом колоритне стеновите кримске обале.

6. „Ај Петри. Крим“, 1890-те


Руски музеј / Јавно власништво

Још један кримски пејзаж посвећен планинском ланцу у близини Јалте Ај Петри и једном од симбола полуострва. Слика је 2019. године украдена из Третјаковске галерије усред дана, када су ту биле десетине посетилаца. Мушкарац у радној униформи пришао је слици, мирно је скинуо са зида, извадио из рама и отишао. Управо та смиреност починиоца збунила је све који су се ту нашли, стварајући утисак да је реч о запосленом у музеју. Идућег дана лопов је ухапшен, а слика враћена у музеј.

7. „Христос у Гетсиманском врту“, 1901.


Воронцовски дворац-музеј, Алупка / Јавно власништво

Реч је о једној од четири слике које је Куинџи одлучио да покаже после паузе. По свој прилици маестров најмистичнији рад, у највећој мери филозофски, и једина слика на јеванђелистичку тему. Међутим, као у целокупном његовом опусу, и овде боја игра главну улогу, а не тема. Не улазећи у тематске детаље на слици „Христос у Гетсиманском врту“ открива сву драматику ситуације. Фигуру Христа у тами ноћи осветљава месечевом светлошћу врло сличном оној која је кључна у „Ноћи пуног месеца на Дњепру“.

8. „После кише”, 1879.


Третјаковска галерија / Јавно власништво

Маркантним, енергичним контрастом тешких кишних облака у односу на тишину и мир зелене ливаде уметник прецизно дочарава лагану атмосферу после кише.

9. „Пејзаж. Степа”, 1890-1895.


Третјаковска галерија / Јавно власништво

Историчари уметности примећују да пејзажи овог уметника код посматрача изазивају готово звучне и чулне доживљаје, било да је реч о лаганом јутарњем ветру, влажној трави или разређеном ваздуху после олује.

10. „Црвени залазак сунца”, 1898 – 1908.


Метрополитен музеј у Њујорку / Јавно власништво

Једна од последњих великих Куинџијевих слика. По мишљењу критичара сликар се показао као истински обожавалац сунца. Рад је више пута продаван да би се на крају нашао у Метрополитен музеју у Њујорку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article