Demokratski institut Kosova: Za osam godina dijaloga Beograda i Prištine sprovedeno sedam tačaka, šest još nije

Demokratski institut Kosova ocenio je danas da je za osam godina nakon prvog Sporazuma o principima za normalizaciju odnosa, postignutog između Kosova i Srbije 19. aprila 2013. godine u Briselu, sprovedeno sedam tačaka, dok su dve tačke delimično sprovedene, a šest tačaka sporazuma još uvek nije sprovedeno. Institut navodi da su brojni drugi sporazumi o pitanjima, kao što su naplata carinskih prihoda, energetika, Telekom, pravosuđe, raspuštanje civilne zaštite i Asocijacija-Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO), rezultat Sporazuma od 19. aprila 2013. godine.

Briselski dijalog, ilustracija
Briselski dijalog, ilustracija

"Ovo poslednje (ZSO) je takođe glavno pitanje Sporazuma od 19. aprila, koji i dalje ostaje neprimenjen. Od postizanja konkretnog sporazuma o ovoj temi u avgustu 2015. godine i presude Ustavnog suda, nekoliko vlada na Kosovu preduzimalo je korake radi primene", kaže se u izveštaju.

Stano: Dogovoreno Briselskim sporazumom mora da se primeni

Potpisivanjem Briselskog sporazuma, pre osam godine, Beograda i Priština preuzeli su međunarodne obaveze, a sve što je dogovoreno mora biti i primenjeno”, kaže portaprol EU, Petra Stano za Tanjug.

Povodom osme godišnjice od potisivaja Briselskog sporazuma, Peter Stano u izjavi za Tanjug posebno naglašava da EU očekuje od Kosova da poštuje svoje preuzete obaveze da će primeniti dogovoreno tim sporazumom.

”Kosovo je ušlo u sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština. Sporazum o tome je postignut u dobroj volji svih strana i nikada nije povučen”, naglašava Stano.

On podseća da je Briselski sporazum dvotrećinskom većinom ratifikovao i kosovski parlament 2013. godine, čime je, kako kaže, potvrđena kosovska međunarodna obaveza da primeni sporazum.

Bivša vlada koju je predvodio Isa Mustafa osnovala je Upravljački tim 2016. godine, koji je imao zadatak da izradi statut ZSO, a nakon što statut nije dovršen u tom periodu, sledeća vlada koju je vodio Ramuš Haradinaj reaktivirala je taj tim.

Zvanične najave ove vlade bile su da upravljački tim nije dostavio predlog Statut ZSO Vladi Kosova i da nije poznato da li je ugovor dostavljen Briselu.

Pitanje ZSO je, po navodima Instituta, ponovo ažurirano kao tema tokom vlade koju je predvodio Avdulah Hoti.

"Posle sastanaka održanih u Briselu u okviru razgovora o elementima konačnog sporazuma Kosova i Srbije, srpska strana je zatražila da se razgovara o Zajednici, dok kosovska strana to nije prihvatila. S druge strane, Evropska unija kao organizator dijaloga, tražila je da Kosovo pronadje modalitete za uspostavljanje Zajednice ne razjašnjavajući šta to tačno znači", navodi se u izveštaju.

Padom vlade Hotija krajem 2020. godine ostalo je nejasno kako će se to pitanje dalje tretirati dok nakon novih izbora, premijer Aljbin Kurti nije jasno rekao kakav će biti pristup Vlade dijalogu uopšte, osim da će to biti drugačiji pristup i da dijalog nije prioritet građana.

"Ono što je jasno jeste da će tema dijaloga biti izazov za novu vladu, koja bi trebalo da što pre artikuliše jasan stav o temama dijaloga i već postignutim sporazumima, uključujući i Sporazum od 19. aprila, koji je ratifikovala Skupština Kosova", navodi se u izveštaju Instituta.

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article