Ministarka Darija Kisić Tepavčević izrekla je jednu stvar koja bi se mogla nazvati „izvrtanjem činjenica“ ili manipulacijom. Reč je o broju ljudi koji su se vratili u Srbiju, dakle gastarbajteri, koji se vraćaju u svoju domovinu.

Jasno je da je ministarka statističkim podatkom htela da potkrepi tvrdnje vladajuće stranke o tome da smo ekonomski tigar, najbolji u Evropi, ali izgleda da se ipak malo zaigrala.

Kada je počeo masovni povratak Srba u maticu?

Svi mi poznajemo nekog, posebno ukoliko pripadamo malo starijoj generaciji, koji se u vreme pandemije koronavirusa (privremeno) vratio u Srbiju.

To se nije desilo na početku pandemije, kada je kod nas bio na snazi jedan od najžešćešćih lokdauna u Evropi, iako smo imali od 50 – 150 registrovanih novoobolelih dnevno. Te blagodeti zatvaranja svakako su najbolje osetili naši najstariji sugrađani, koji su najviše propatili u ovo vreme, jer su bili dodatno poniženi da idu u radnju u 3 ujutro.

Preko dana, tokom mesec i po dana, nisu mogli da izađu iz svojih stanova, zbog posebne brige predsednika za naše bake i deke. A podsetimo, ljudi koji su želeli da uđu u Srbiju na početku pandemije nisu baš bili dočekani otvorenih ruku od strane vlasti i domicilnog stanovništva, a bogami ni srpskih tabloida, koji oblikuju javno mnenje.

Povratnici su put Srbije krenuli nakon opuštanja antikovid mera

Upravo suprotno, najveći broj naših ljudi koji rade u inostranstvu je počeo da se vraća u maticu prošle godine, kada su u zapadnim zemljama zavedene stroge mere zbog izuzetno visokog broja obolelih. Većina ljudi je bila primorana na rad od kuće, vrtići nisu radili, ljudima je bio problem kome da ostave decu. Pritom nisu mogli „kao svet“ ni u kafanu da odu, da se opuste, popiju pivo, pojedu nešto, da im muzika zasvira na uvce.

E tada je zov matice postao veoma privlačan. Mi smo praktično bili skoro skroz otvoreni, posebno u odnosu na mere koje su zavedene na Zapadu. Da, maske su bile obavezne, ljudi su se (većinom) toga pridržavali, ali mogao si, brate, da skoro normalno sedneš u kafanu, popiješ pivo, odeš na festival, ostaviš dete na čuvanje roditeljima ili u vrtiću. Da se družiš sa prijateljima sa kojima si odrastao ili pričestiš istom kašičicom u crkvi.

Uprkos izuzetno visokom broju obolelih od virusa i visokoj stopi smrtnosti, život u nekoj „novoj normalnosti“ bio je paradoksalno normalniji u tom trenutku u Srbiji.

Vakcine su bile dostupne, na tome kapa dole vlastima koje su to omogućile, te je i „vakcinalni turizam“ bio široko rasprostranjen. Rad od kuće im je omogućavao da zarade zapadnu platu, pritom uživajući u blagodetima života u „slobodnoj“ Srbiji. A i nekako su se sigurnije osećali ako zakače koronu „kod kuće“, nego da se lomataju po doktorima u svojoj novoj domovini.

Ipak si ovde svoj na svome, makar privremeno.

Da li se mladi zaista vraćaju u Srbiju zbog boljitka, kako tvrdi ministarka Kisić Tepavčević

Sajt „Istinomer“ je analizirao izjavu Darije Kisić Tepavčević, ministarke za rad, zapošljavanje i boračka pitanja od 8. marta 2022. godine, o povratku mladih u Srbiju. Ministarka je izjavila da su „mladi ljudi koji su prethodnih godina otišli u inostranstvo da rade prepoznali ovaj napredak i uspehe u našoj zemlji i u toku prošle godine 92.000 ljudi se vratilo u našu zemlju. Prepoznali su da se ključ uspeha nalazi u našoj zemlji, da zajedno treba da radimo i gradimo i stvaramo i činimo našu Srbiju još boljom i naprednijom.“

Ova tvrdnja iznesena je u emisiji „Reč na reč“, prilikom njenog gostovanja na RTS-u u okviru predizborne kampanje.

darija-kisic-tepavcevic-2
Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Svakako da je konstantan odlazak mladih, najobrazovanijih ljudi, rak-rana ovog društva u poslednjih nekoliko decenija. I ne samo mladih, već svih onih koji su želeli da žive u nekom uređenijem društvu, koje bi obezbedilo neku bolju budućnost njima i njihovoj deci.

Za ovaj problem se ne može okriviti samo aktuelna vlast, već svaka koja je upravljala ovom zemljom u poslednjih 30tak godina.

Međutim, jedna od glavnih predizbornih poruka Srpske napredne stranke (SNS) je upravo da je Srbija konačno postala država koju mladi više ne žele da napuste, već im se pružaju jednako dobre prilike kao i u inostranstvu.

Predstavnici SNS proizvoljno tumače broj povratnika u zemlju

Kako bi opravdali ovu tezu, predstavnici SNS se ponekad služe proizvoljnim informacijama, a nekada autentičnim podacima. Više puta je u medijima izneta tvrdnja da se preko 90.000 mladih ljudi vratilo u Srbiju.

Ta informacija postoji i na zvaničnom sajtu SNS-a.

“Ove godine smo imali veći povratak ljudi iz inostranstva u zemlju za 90.300 povratnika više nego u oktobru prošle godine, rekao je predsednik Vučić”, a ovaj podatak iznela je i ministarka Kisić Tepavčević.

Međutim, kako navodi „Istinomer„, zvanični podaci o migracijama, odlasku i vraćanju građana Srbije iz drugih zemalja ne postoje.

Podaci naprednjaka potiču iz istraživanja jednog od četiri pobednička tima izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“, koji su 2020. godine organizovali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Tim sa Harvarda je uočio da broj povratnika varira u zavisnosti od perioda posmatranja, nije karakteristika isključivo Srbije

Istovremeno, tim sa Harvarda, koji je predvodio srpski naučnik Aleksandar Barunov, analizirao je podatke sa platforme Facebook Ads, kako bi stekli bolji uvid u broj srpskih emigranata u čak 82 države odredišta. U istraživanje su bile uključene i one države za koje zvanični podaci nedostaju ili se neredovno ažuriraju.

Prema preseku iz oktobra 2020. godine, Facebook Ads je identifikovao 860 hiljada emigranata iz Srbije (osoba koje ovaj Fejsbukov algoritam definiše kao ljude koji su nekada živeli u Srbiji). Presek iz oktobra 2021. godine prikazuje 768 hiljada srpskih emigranata u posmatrane 82 države. Jednostavnim oduzimanjem ovih brojki došlo do cifre da se u periodu od godinu dana u Srbiju vratilo oko 92.000 građana, navodi Istinomer.

Ova vrsta informacija spada u alternativne izvore podataka, koji mogu da se koriste za dopunu zvanične statististike.

Barunov za „Istinomer“ objašnjava da se putem podatak sa Fejsbuka približno određuje broj srpskih „migranata“ u inostranstvu, dodajući da je i sama definicija ovog pojma vrlo proizvoljna. Kako navodi, tim prikuplja podatke svakih par meseci i posmatra razlike, u svrhu praćenja generalnog kretanja migracija.

– Sami brojevi ne znače puno jer ne mogu da se provere (država ne objavljuje redovne podatke o migracijama). Broj od 92.000 bi isto tako mogao biti i 300.000, na osnovu ovog istraživanja, ne znamo koji je tačan. Ono što je bitno, je da možemo da procenimo u kojem periodu je bilo povratka u Srbiju, a kada ljudi iz nje odlaze – navodi Barunov.

On kaže da je globalna pandemija izazvala i globalne migracije dijaspore u zemlju porekla, koje nisu isključivo vezane za Srbiju, te su slične „seobe stanovništva“ zabeležene i u Rumuniji (u koju se vratilo 1,3 miliona građana) i Bugarskoj (oko pola miliona).

Nisu uzeti u obzir razlozi migracija stanovništva

Barunov ističe da nijedno od četiri istraživanja ne analiziraju razloge povratka i odlaska, pa je samim tim interpretacija tih brojeva vrlo proizvoljna, jer je neophodna anketa da bi se oni utvrdili.

Foto: Aleksandar Barunov/istinomer.rs

On ističe da je prema podacima istraživanja, Vlada Srbije mogla da iskoristi i veću brojku koja bi im više išla u korist. Podaci iz grafikona prikazuju da je trend povratka ljudi u Srbiju trajao do maja 2021. godine, kada su počeli iz nje da odlaze. Ovakav vremenski okvir poklapa se sa otvaranjem država zapadne Evrope i SAD i popuštanjem ograničenja koje je pandemija nametnula.

Tačan je podatak koji je ministarka Kisić Tepavčević iznela, da se u periodu od godinu dana 91.000 vratilo u Srbiju, međutim, u tom trenutku, broj povratnika je bio u silaznoj putanji. Ministarka je isto tako mogla da posmatra period iz maja 2021. godine, kada je broj iznosio 125.000, ali i iz februara ove godine, kada je broj povratnika opao na samo 15.000 ljudi. U međuvremenu su se i države u kojima žive otvorile, pa su se i „srpski povratnici“ vratili u svoje zemlje boravišta.

– Čuo sam nezvaničan podatak iz policije da se od marta 2020. do maja 2021. godine, ukupno 275.000 građana vratilo u Srbiju zbog pandemije – kaže Barunov. Međutim, dodaje da na osnovu svega izrečenog, postoji tendencija da u narednih godinu dana još oko 100-150 hiljada ljudi napusti Srbiju.

Istinomer izjavu ministarke Kisić Tepavčević ocenjuje kao zloupotrebu činjenica

Kako „Istinomer“ zaključuje, prema podacima istraživanja “Do boljeg razumevanja procesa depopulacije”, istina je da se u periodu od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 mladih ljudi iz inostranstva vratilo u Srbiju.

Međutim, kako na ovom portalu napominju, ni u jednom istraživanju nije naveden razlog povratka ovih ljudi. Kako ne postoji ni javno dostupna anketa, koja bi potvrdila ove navode, tako se i tvrdnja Darije Kisić Tepavčević „da su se u Srbiju vratili zato što su prepoznali napredak i uspehe u našoj zemlji“ može oceniti proizvoljnom.

Povratak naših građana u Srbiju iz inostranstva se poklopio sa zatvaranjem granica većine zemalja usled pandemije virusa korona. Zbog svega toga, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je za svoju izjavu dobila ocenu „zloupotreba činjenica“ od Istinomera.

Izvor: Istinomer

Samo trećina zaposlenih puni budžet Srbije, isti broj nema i ne traži posao

Original Article