SVETI apostol Matija je izabran da zameni Judu Iskariotskog posle izdaje Hrista i samoubistva, zbog čega ga nazivaju trinaestim apostolom.
Foto: SPC
Rodom je bio iz Vitlejema, a učio se kod svetog Simeona Bogoprimca u Jerusalimu. Kada je Gospod izašao na propoved o carstvu Božjem, tad se i Matija pridružio onima koji su voleli Gospoda, jer ga je i on voleo svim srcem i sa nasladom je slušao i gledao Njegove reči i dela.
U početku je bio pribrojan u Sedamdeset manjih Hristovih učenika, ali pošto je po Vaskrsenju Gospoda, mesto Jude izdajnika bilo upražnjeno, apostoli su kockom izabrali Matiju za jednog od dvanaest velikih apostola.
Nakon što je primio Sveti Duh, počeo je da propoveda Jevanđelja i propovedao je u Judeji, pa u Etiopiji, gde je pretrpeo velike muke radi Hrista. Smatra se da je propovedao i po Makedoniji gde su hteli da ga oslepe, ali je postao nevidljiv za svoje mučitelje pa je tako izbegao opasnost.
Pošto je bio u tamnici, Gospod mu se javio i oslobodio ga je. Kasnije se vratio u Judeju, gde je optužen i izveden na sud pred prvosveštenika Anana pred kojim je neustrašivo svedočio o Hristu. Anan ga je osudio na smrt, pa su ga izveli i ubili kamenjem, da bi mu kasnije sekirom odsekli glavu. Odsecanje glave je bilo rimski način ubijanja osuđenih, a Jevreji su primenili taj način nad mrtvim čovekom da bi pokazali Rimljanima kako je ubijeni bio i rimski protivnik.
A Gospod, kome su poznate sve tajne srca ljudskog, videći Matijevo usrđe i čistu savest, izabra ga ne samo za Svog učenika nego i za apostolsku službu. Spočetka sveti Matija pripadaše Sedamdesetorici manjih apostola, o kojima se u Evanđelju kaže: Izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu učenika, i posla ih po dva i dva pred licem Svojim (Lk. 10, 1); a posle dobrovoljnog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja Gospoda našeg Isusa Hrista na nebo, sveti Matija bi uvršćen u velike apostole. Jer kada Juda otpade od lika Dvanaestorice apostola i njegovo mesto ostade upražnjeno, sveti Petar, vrhovni apostol, ustade u skupu prvih hrišćana i obrati im se rečju o tome, da mesto otpalog i poginulog Jude treba popuniti izabravši jednog od onih ljudi koji je bio sa apostolima za sve vreme boravka Gospoda Isusa među njima, da bi izbor Dvanaestorice apostola izabran Gospodom bio čitav i neokrnjen.
Običaji i verovanja
Post i molitva – Vernici često poste na dan svetitelja i odlaze u crkvu. Obično se ne pripremaju mrsna jela, iako praznik nije zapoveđeni post.
Molitva za izbavljenje od zla – Smatra se da Sveti Matija pomaže u borbi protiv zla, pogotovo kada su u pitanju zli snovi ili osećaj da je neko pod uticajem „zlih sila“.
Manastiri i crkve – Neki manastiri u Srbiji i regionu imaju crkvu posvećenu Svetom Matiji i tada se održavaju liturgije i sabori. Ako neko nosi ime Matija ili Matej, može slaviti ovaj dan kao imen dan.
„Sveti Matija led razbija“ – Iako se praznik svetitelja slavi u avgustu, u nekim delovima Srbije ovo verovanje je vezano za zimski dan koji se ranije pripisivao Svetom Matiji (24. februar po starom kalendaru), jer je u nekim delovima pravoslavnog sveta ranije slavljen tog datuma. To se povezivalo s krajem zime i početkom topljenja leda.
Zaštitnik protiv nepravde – Verovalo se da Sveti Matija „vraća pravdu“, jer je bio izabran da zameni izdajnika Judu, pa ga narod ponekad priziva u molitvama kada smatra da su im učinjene nepravde.
Izbegavanje teških poslova – U nekim selima se na dan ovog svetitelja nije radilo u polju, naročito ako se praznik slavi kao krsna slava ili zavetina, iz poštovanja prema svetitelju.
Zanimljivosti iz crkvene tradicije:
Sveti Matija je propovedao jevanđelje u Judeji, Etiopiji i drugim zemljama.
Preminuo je mučeničkom smrću – po nekim izvorima posečen je mačem, a po drugima kamenovan.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
