Danas se obeležava 22 godine od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije

Na današnji dan pre 22 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koje se od 2015. godine zvanično obeležava kao „početak NATO agresije“. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, za 11 nedelja, poginulo je oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca. Ovaj dan u Srbiji će biti obeležen nizom manifestacija, polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte nastradalima.

NATO bombardvanje u  Aleksincu, 6. april 1999, Foto: Srđan Ilić
NATO bombardvanje u Aleksincu, 6. april 1999, Foto: Srđan Ilić

Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.

U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja Zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušnih napada nastradao je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih osamdestdevetoro dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca.

U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS.

Prema zvaničnim podacima, 25 građana dveju republika se i dalje vode kao nestali.

Vazdušni napadi trajali su 11 sedmica, evidentirano je oko 2. 300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila, uključujući i više od 30.000 kasetnih bombi, a kao posledice su, osim brojnih ljudskih žrtava, ostali teško su oštećeni vojni objekti, infrastruktura – putevi, pruge, mostovi, fabrike, škole, pojedine zdravstvene ustanove, desetine vojnih postrojenja i radara, ali i civilnih radio i TV predajnika, među kojima i toranj na Avali, koji je srušen 29. aprila.

Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.

Vojska tadašnje SRJ jednim od svojih najvećih uspeha u odbrani teritorije i građana dveju republika koje su činije tadašnju Jugoslaviju, smatra obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog „nevidljivog“, kojeg je protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao „najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO“.

Buđanovci, 28 mart 1999, Foto: Srđan Ilić
Buđanovci, 28 mart 1999, Foto: Srđan Ilić

Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, a dan kasnije usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).

Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.

Godišnjica početka napada biće danas obeležena nizom manifestacija posvećenih poginulima i polaganjem venaca i cveća na spomenike.

Centralna manifestacija, „Dan sećanja na stradale u NATO agresiji“, biće u Kombank dvorani u Beogradu, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vojni sindikat Srbije i Institut za srpsku kulturu održaće međunarodni naučni skup "NATO agresija na SRJ" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Na spomenik deci stradaloj tokom NATO agresije u beogradskom parku Tašmajdan vence će poliožiti ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položiće u tom parku venac na spomenik „Zašto“, poginulim radnicima Radio-televizije Srbije (RTS).

Izvor: Beta, FoNet

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article