Danas se obeležava 30 godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“ (4-7. avgust 1995.), koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske i završetka rata. Operacija je pokrenuta na područja Republike Srpske Krajine, a učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije.
Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju „Oluja“ je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.
Prema podacima iz Srbije i hrvatskih NVO, broj proteranih Srba procenjuje se na 150.000 do 250.000, dok se broj ubijenih civila kreće od 600 do 1.700. Među žrtvama su uglavnom bili stariji od 60 godina, a njihov povratak je godinama bio otežavan.
Haški tribunal je prvobitno osudio generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, ali su kasnije pravosnažno oslobođeni.
Različito obeležavanje godišnjice
U Srbiji i Republici Srpskoj, godišnjica „Oluje“ obeležava se kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
Sinoć je u Sremskim Karlovcima održana ceremonija pod nazivom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“ uz prisustvo najviših zvaničnika, uključujući predsednike Aleksandra Vučića i Milorada Dodika.
Vučić je poručio da se „nijedna ‘Oluja’ više neće uspeti“, dok je Dodik pozvao na „političku ofanzivu“ zbog, kako je rekao, „rušenja Dejtonskog sporazuma“.
S druge strane, Hrvatska slavi 5. avgust kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja. Centralna proslava, uz učešće državnog vrha, planirana je u Kninu.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da obeležavanje „Oluje“ „u slavljeničkom i trijumfalističkom tonu“ ne doprinosi pomirenju i jačanju poverenja u regionu, te da svedoči o retorici mržnje.
Lider Srba u Hrvatskoj, Milorad Pupovac, naglasio je da proces utvrđivanja odgovornosti za zločine nikada nije pokrenut.
Post Views: 79
