Milioni ljudi iz čitavog sveta svake godine se okupe na Dan planete Zemlje da proslave pokret zaštite životne sredine, prenosi N1.

Obeležavanje ovog dana je započeto 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a sada se obeležava širom sveta.

Šta je Dan planete Zemlje i kada se obeležava?

Dan planete Zemlje je svetski događaj sa ciljem da se istakne važnost zaštite životne sredine.

Održava se 22. aprila svake godine.

Osnovali su ga 1970. godine Gejlord Nelson, američki senator i ekolog, i Denis Hejs, diplomac na Harvardskom univerzitetu.

Obojica su bila zabrinuta zbog štete po životnu sredinu u Sjedinjenim Američkim Državama, poput one koju je izazvalo veliko izlivanje nafte 1969. godine u Santa Barbari, u Kaliforniji.

Oni su osmislili Dan planete Zemlje kao način da angažuju javnost i da zelene teme uvedu na nacionalni dnevni red.

Postao je svetski događaj 1990. godine, a sada u njemu učestvuje više od milijardu ljudi u skoro 200 zemalja, prema tvrdnjama organizatora.

„Proslavljanje Dana planete Zemlje često je prva ekološka akcija za mnoge ljude“, kaže predsednica Earthday.org Ketlin Rodžers.

Šta se sve dešava na Dan planete Zemlje 2024?

Tema za 2024, „Planeta protiv plastike“, želi da ukaže na štetu koju zagađivanje plastikom čini po zdravlje ljudi i planete.

Prethodni događaji pokrili su širok dijapazon ekoloških problema, od klimatskih promena i čiste energije do zaštite životinjskih vrsta i prednosti sadnje drveća.

Ovogodišnja tema stiže pred istorijski sporazum UN-a o plastici, koji se očekuje da će biti postignut do kraja 2024. godine.

Više od 50 zemalja, među njima i Velika Britanija, pozvalo je na okončanje zagađivanja plastikom do 2040. godine.

Ali organizatori Dana planete Zemlje žele da odu dalje od toga i pozivaju na 60 odsto smanjenja proizvodnje sve plastike do 2040. godine.

Organizatori preporučuju da ljudi volontiraju na događaju čišćenja ili da saznaju više o šteti koju čini zagađenje plastikom.

Šta je postigao Dan planete Zemlje?

U roku od nekoliko godina posle prvog Dana planete Zemlje 1970. godine, osnovana je američka Agencija za zaštitu životne sredine, i usvojeno je ili značajnije pojačano nekoliko zakona o životnoj sredini,  kao što je Zakon o čistom vazduhu.

U skorašnje događaje spadali su sađenje miliona drveća, podrška farmerima sa održivim poljoprivrednim praksama i započinjanje projekata opismenjivanja o klimi širom sveta.

Neki posmatrači takođe navode važnost Dana planeta Zemlje u dovođenju ekoloških pitanja na nacionalni i internacionalni dnevni red.

„Uz velike probleme koji guraju naše ekološke izazove na dno liste prioriteta u društvu, događaji kao što je Dan planete Zemlje podsećaju nas na dugoročnu cenu kratkoročnih politika“, kaže Ivo de Bur, bivši šef UN-a za klimu.

Dan planete Zemlje je 2016. godine simbolično izabran za zvanično potpisivanje revolucionarnog Pariskog klimatskog sporazuma, koji je postignut krajem 2015. godine.

Bilo je to prvi put da su se zemlje sveta kolektivno složile oko ciljeva za pokušaj ograničavanja globalnog zagrevanja.

Šta kritičari kažu o Danu planete Zemlje?

Neki kritičari upozoravaju da ova dostignuća stvaraju lažnu sliku o napretku.

Mnogi ekološki pokazatelji – od globalne temperature do izumiranja vrste – menjaju se rapidno zbog ljudskih aktivnosti.

Dosadašnji napori daleko su od zacrtanih ciljeva zaustavljanja ili preokretanja ovih trendova.

Neki pojedinci i kompanije takođe su optuženi da koriste Dan planete Zemlje kao priliku da netačno promovišu vlastita ekološka dostignuća, a da nisu doveli do pravih promena koje su potrebne.

To je pojava poznata kao „zeleno pranje“.

Na primer, aktivistkinja Greta Tunberg je tvitovala 2022. godine da se Dan planete Zemlje „pretvorio u priliku da ljudi na vlasti izjavljuju ‘ljubav’ planeti, dok je istovremeno uništavaju maksimalnom brzinom“.

„Mi svi znamo da se zeleno pranje dešava i ono je izluđujuće“, rekla je za BBC Rodžers, organizatorka Dana planete Zemlje.

Ona je dodala da to “ nije problem koji smo mi stvorili, ali znamo da se Dan planete Zemlje koristi cinično među nekim kompanijama da bi zloupotrebile etos održivosti u vlastitu korist“.

„Vlade moraju da preduzmu oštre korake i ostrve se na sve kompanije ili industrije koje lažu potrošače.“

Originalni tekst