Dan odluke: Tramp ili Bajden

Građani SAD na predsedničkim izborima biraju između aktuelnog šefa države, republikanca Donalda Trampa i kandidata demokrata Džozefa Bajdena kome ankete i kladionice daju prednost.

Izbori u SAD 2020. - Donald Tramp ili Džo Bajden
Izbori u SAD 2020. – Donald Tramp ili Džo Bajden

Tok izborne noći u SAD zavisiće od više faktora, a nepoznanica je dosta, pre svega da li će u ključnim saveznim državama biti poznat pobednik i da li će biti osporavanja rezultata.

Na razvoj događaja tokom noći znatno bi mogao da utiče ishod u Floridi, Arizoni i Severnoj Karolini, ključnim državama koje bi mogle relativno brzo da objave rezultate, izjavila je američka profesorka Mina Bouz.

Kada će se znati pobednik?

Bouz, profesorka Univerziteta Hofstra u saveznoj državi Njujork, rekla je da je teško predvideti kada će se znati da li je na današnjim izborima pobedio predsednik SAD Donald Tramp ili kandidat demokrata Džozef Bajden i dodala da će ishod možda biti poznat tek za nekoliko dana ili kasnije.

"Do 23.00 (5.00 po centralnoevropskom vremenu) znaćemo da li su izbori odlučeni. Ako ima odluke, onda je najverovatnije Bajden pobedio. Ako nema, rezultat ćemo najranije znati u četvrtak ili petak, do kada nećemo imati konačne rezultate iz Pensilvanije i Mičigena", navela je Bouz.

Izborna noć može da bude duga, zavisno od toga koje će države biti u stanju da saopšte rezultate, rekla je Bouz u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Center, FPC).

Rano glasanje – kasni rezultati

Do odlaganja objave rezultata moglo bi da dođe zato što je ove godine veliki broj Amerikanaca glasao unapred, veći nego ikada pre, prema navodima Si-En-Ena taj broj dostigao je 100 miliona. Takođe, među 50 saveznih američkih država postoje velike razlike u pravilima oko brojanja takvih glasova.

Koristeći ublažavanje propisa zbog pandemije koronavirusa, na izborima je unapred glasalo više od 99 miliona Amerikanaca, od kojih gotovo 64 miliona putem pošte, odnosno slanjem glasačkog listića u koverti ili ubacivanjem u posebne kutije postavljene za tu namenu.

Bouz je navela da se očekuje da će glasovi poštom činiti 50 do 70 odsto ukupnih glasova, dok ih je na izborima 2016. godine bilo oko 23 odsto.

 Rano glasanje u Kaliforniji na izborima za predsednika SAD Foto: AP Photo/Jae C. Hong/Betaphoto
Rano glasanje u Kaliforniji na izborima za predsednika SAD Foto: AP Photo/Jae C. Hong/Betaphoto

Savezne države su postavile različite rokove za slanje popunjenih glasačkih listića, a dve od kojih direktno zavisi rezultat izbora odlučile su da kao važeće prihvataju listiće koji stignu i posle izbornog dana.

Pensilvanija prihvata glasačke listiće i tri dana po završetku izbora, dok je Severna Karolina odlučila da će važeći biti svi glasovi koji stignu poštom do 12. novembra, pod uslovom da su poslati najkasnije danas.

Bouz je navela da glasovi iz Pensilvanije, Mičigena i Severne Karoline mogu da budu nebitni ako bitka za Floridu bude rešena u izbornoj noći u Bajdenovu korist, ali da mogu da budu i presudni ako pobednik ne bude bio poznat u narednih nekoliko dana zbog male razlike između Trampa i bivšeg potpredsednika SAD.

Brojanje glasova datih unapred može da počne i pre izbornog dana u 17 saveznih država, među kojima su važne Florida i Arizona, rekla je Bouz.

Međutim, u 16 saveznih država brojanje može da počne pre zatvaranja birališta, ali ne pre izbornog dana, dok 17 država zahteva da brojanje glasova datih unapred počne tek po zatvaranju biračkih mesta, dodala je Bouz.

Šest država, među kojima su Pensilvanija i Viskonsin, ne dozvoljava ni otvaranje koverata sa glasačkim listićima pre izbornog dana, navela je američka profesorka u okviru programa FPC "Virtuelna novinarska tura".

Kada sve navedeno uzmemo u obzir, rezultati za savezne države Florida, Arizona i Severna Karolina mogli bi da stignu realtivno brzo po zatvaranju birališta, rekla je Bouz.

„Kolebljive“ države

Uz Floridu, Arizonu i Severnu Karolinu, fokus će u izbornoj noći biti na još 10 država koje su poznate kao "kolebljive" (swing states) zato što u njima nije izvesna pobeda demokrate ili republikanca.

U te države spadaju i Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija, gde je Tramp favorit, kao i Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Nevada, Minesota i Nju Hempšir, gde i ankete i kladionice daju prednost Bajdenu.

Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim "kolebljivim državama" u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili izjednačen s Bajdenom (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) ili jednu od njih pod uslovom da nije Viskonsin.

Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu i ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.

Presudna država, kao i uvek kada je trka neizvesna, mogla bi da bude Florida. Ako Bajden osvoji Floridu, njegova pobeda na izborima je gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.

Zatvaranje prvih birališa u 01 čas po centralnoevropskom vremenu

Od ključnih država, birališta se u Džordžiji zatvaraju u 1.00 po centralnoevropskom vremenu, a u 1.30 u Severnoj Karolini i Ohaju.

U 2.00 glasanje se završava u Floridi, Pensilvaniji i Nju Hempširu, u 3.00 u Arizoni, Teksasu, Mičigenu, Viskonsinu i Minesoti, a u 4.00 u Ajovi i Nevadi.

Presudan uticaj desetak saveznih država posledica je osobenosti američkog izbornog sistema, pošto ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji "skupi" najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Izbor elektora

Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi "dobija" sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

Moguće i osporavanje rezultata

Bouz je rekla da bi na odlaganje proglašenja pobednika izbora moglo da utiče i osporavanje rezultata od dva izborna štaba.

"Izborni štabovi imaju pravo da ospore rezultate, to je uvek mogućnost. To osporavanje može da ide od sudova savezne države do Vrhovnog suda, postoji mnogo mogućih scenarija", kazala je Bouz.

Navela je da mnogo zavisi od toga da li postoji jasna prednost jednog kandidata.

"Kada su potpuno usklađeni elektorski glasovi i ukupan broj glasova, tada je veoma teško ne priznati rezultate. Međutim, ako imamo situaciju da se dovodi u pitanje ishod u Floridi i Pensilvaniji, možda i u Teksasu, onda druga strana može da ospori rezultat. Što je veća razlika između kandidata, rezultate je teže oboriti ili prolongirati", dodala je Bouz.

Upozorenje ICG na „nepoznatu opasnost“ i moguće nasilje

Povodom medijskih navoda da će pristalice Trampa nasilno protestovati ako on ospori rezultate izbora, Bouz je rekla da vlast na nivou cele države u načelu nije nadležna za javnu bezbednost, ali da u slučaju prerastanja protesta u nemire savezna vlada može da interveniše u saradnji s guvernerima i da pošalje Nacionalnu gardu.

"To bi bio veoma nepredvidiv scenario. Očekivanje je da će države biti u stanju da sačuvaju javnu bezbednost u toku glasaja i kasnije", kazala je Bouz.

Američka televizija Si-En-En prenela je da su stručnjaci Međunarodne krizne grupe (ICG) koja analizira nasilje širom sveta, izdali upozorenje bez presedana uoči današnjih izbora u SAD.

U izveštaju na 30 strana, stručnjaci ICG su naveli da se oštro polarizovane SAD suočavaju s "nepoznatom opasnošću" u narednim danima.

"Iako su se Amerikanci navikli na određeni nivo gneva u izbornim kampanjama, oni se do sada nisu suočili sa stvarnom perspektivom da bi aktuelni predsednik mogao da odbaci rezultate izbora ili da bi moglo da dođe do oružanog nasilja", navodi se u izveštaju objavljenom prošle nedelje.

ICG je navela nekoliko faktora koji bi mogli da dovedu do nasilja u toku, pre ili posle izbornog dana, među kojima su bujanje dezinformacija i govora mržnje na internetu, nedavne kontroverze u vezi s rasnom nepravdom u SAD, jačanje oružanih grupa i mogućnost tesnog rezultata predsedničkih izbora ili osporavanja glasova.

Za potencijalno nasilje grupa je unapred okrivila Trampa, navodeći da njegova "otrovna retorika i spremnost na konflikte radi ostvarenja ličnih interesa nemaju presedana u modernoj američkoj istoriji".

I predsednik SAD Donald Tramp upozorio je poslednjeg dana kampanje, na mogućnost postizbornog nasilja zbog odluke Vrhovnog suda da dozvoli produženo brojanje glasačkih listića u državi koja bi mogla biti ključna za konačni izborni rezultat, u Pensilvaniji, prenosi Glas Amerike.

Ankete pokazuju da bivši potpredsednik, kandidat demokrata Džo Bajden ima malu prednost u državi u kojoj glasački listići, za koje se očekuje da će favorizovati demokrate, možda neće biti prebrojani danima nakon izbora jer brojanje počinje tek po zatvaranju birališta.

Dan uoči izbora, između skupova u državi Mičigen i u Viskonsinu, Tramp je tvitovao da će produženo brojanje glasačkih listića u Pensilvaniji "omogućiti neobuzdane i nekontrolisane prevare i potkopaće čitav sistem zakona".

"Takođe će izazvati nasilje na ulicama. Nešto se mora preduzeti", napisao je.

Tviter je kasnije označio taj tvit ocenivši da je "neki deo ili celokupni sadržaj koji se deli u tvitu sporan i možda dovodi u zabludu u vezi sa izborima ili drugim građanskim procesom".

Bajden nije želeo da komentariše Trampovo upozorenje na nasilje na ulicama.

"Neću odgovoriti ni na šta što ima da kaže… Nadam se direktnim, mirnim izborima i pojavljivanju mnogo ljudi", rekao je.

Bajden je poslednji dan kampanje proveo u Pensilvaniji i Ohaju, a Tramp je održao ukupno pet mitinga u Viskonsinu, Mičigenu, Severnoj Karolini i Pensilvaniji.

Predsednički kandidati

Donald Tramp, rođen 14. juna 1946. godine u Njujorku, pre ulaska u politiku bio je uspešan biznismen čiju je karijeru obeležio posao s nekretninama.

Donald Tramp
Foto: AP Photo / Donald Tramp

Po završetku studija finansija i trgovine, zaposlio se u očevoj kompaniji koja je gradila stanove, a na njeno čelo došao je 1974.

Kompanija je pod njegovim vođstvom izgradila luksuzne hotele, Tramp kulu, kockarnice, a posedovao je i avio-kompaniju i profesionalni fudbalski tim.

Godine 2004. pokrenuo je popularni rijaliti program "Šegrt" (The Apprentice), čiji su se učesnici takmičili za posao u njegovoj kompaniji.

Prema Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu za 2020. godinu, Tramp je na 339. mestu sa imovinom procenjenom na 2,5 milijardi dolara.

Ima petoro dece iz tri braka.

Sa sadašnjom suprugom, slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, ima sina Barona, rođenog 2006. godine.

Džo Bajden, rođen 20. novembra 1942. godine u Skrentonu u Pensilvaniji, aktivan je u američkoj politici 50 godina.

Džo Bajden Foto: AP Photo/Andrew Harnik/Betaphoto
Džo Bajden Foto: AP Photo/Andrew Harnik/Betaphoto

Nakon završenih studija prava kratko je radio kao tužilac, a u Senat SAD izabran je 1972, sa svega 29 godina.

Mesec dana pošto je izabran za senatora savezne države Delaver, u decembru 1972, njegova tadašnja žena Nilija Hanter i jednogodišnja ćerka Naomi poginule su u saobraćajnoj nesreći, dok su njihovi sinovi, trogodišnji Bo i dvogodišnji Hanter teško povređeni.

Uprkos tragediji, saradnici su ga ubedili da se ne povlači iz Senata u koji je kasnije šest puta reizabran.

Sa drugom ženom Džil Džejkobs dobio je ćerku Ešli 1981. godine.

Godine 2015. doživeo je još jednu tragediju, pošto je njegov stariji sin Bo umro od tumora na mozgu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article