Psihijatar Vladimir Đurić poznat je po svojim tekstovima koje objavljuje na Fejsbuku, a koji redovno izazivaju veliku pažnju korisnika društvenih mreža. U jednom od svojih tekstova dr Đurić se osvrnuo na prekomernu upotrebu benzodijazepina u Srbiji i eksperimentisanje sa tom vrstom lekova.

Njegov tekst prenosimo u celosti.

Srpske Univerzalne Lekove – benzodijazepine (lorazepam, bromazepam, leksijum, ksalol, ksanaks, bensedin, rivotril i ostale anksiolitike) NE TREBA uzimati po potrebi.

A pogotovo ni BEBE kompleks kako to od milošte naziva jedna moja prijateljica (bensedin + brufen) koji obožava da drmne nakon teškog dana na poslu.

Nikada i nikako. Jer tako obično naprave više štete nego koristi.

Prosto je.

Ili je neko dovoljno bolestan pa mu je potrebna svakodnevna dobro odmerena anksiolitička terapija koju će propisati isključivo psihijatar. Ili je neko dovoljno zdrav pa mu nije potrebna anksiolitička terapija uopšte jer su to samo uobičajne negativne emocije koje život sa sobom nosi.

Eventualno se anksiolitk po potrebi može uzeti pred jasno ograničenu i „strašnu“ aktivnost kao što je letenje avionom ili odlazak kod stomatologa.

Ili u onim danima koji će ostati upamećeni kao najgori. Kao što su dani kada sahranjujemo najbliže i tome slično.

Nažalost, Srbija je crna rupa u Evropi po potrošnji benzodijazepina. I neslavni rekorder po tome.

Možda bismo to mogli malčice preokrenuti. Ako ne na nivou društva, za šta je svakako potrebno jako puno vremena, onda makar na nivou naše lične potrošnje. Ili potrošnje u našoj porodici.

Prost podsetnik.

Ukoliko vam je psihijatar propisao benzodijazepin svakako ga uzmite, upravo tako kako je propisano. Ukoliko vam ga je propisala komšinica nikako nemojte, osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi. Što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana.

Uostalom…

Ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi, dok se ne konsultujete sa automehaničarom.

Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima i potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije?

Bitan deo prosvećenosti i intelektualnosti je znati da nešto ne znamo. Samo budale misle da su baš oni otkrili nešto što je brojnim ekspertima koji su celi svoj život posvetili nauci promaklo.

Stoga, hajmo biti mudri.

Čuvajmo automobile, a neuporedivo više čuvajmo sebe…

Ova mrvica u mojoj ruci je četvrtina rivotrila, ona me spasava mentalnog pakla

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)