U EU su se profilisale dve struje po pitanju Srbije. Prva grupa država članica, a njima možemo dodati i Evropsku komisiju i komesarku za proširenje Martu Kos, shvata geostrateški značaj članstva Srbije za samu EU, ali i činjenicu da nekadašnja najveća jugoslovenska republika može da bude pravna, demokratska i slobodna država samo kao članica EU.
Druga grupa posmatra Srbiju u dobroj meri kroz njen odnos prema Rusiji i nisu spremni, u ovom momentu, da naprave bilo kakav popust koji bi omogućio izlazak Beograda iz blokade koja traje gotovo četiri godine. Istini za volju, postoji i treća grupacija država koje su suštinski nezainteresovane, ali neće postavljati klipove u točkove ako se Srbija pokrene.
Vrlo je indikativno da je Kosovo kao uslov napredovanja Srbije ka članstvu u EU potpuno ostavljeno po strani. Štaviše, profilisao se stav da će Beograd tek na kraju pregovaračkog procesa, pred ulazak Srbije u EU, biti u obavezi da normalizuje odnose sa Prištinom.
Glavni argument, uslovno rečeno, prosrpski nastrojenih članica EU, ogleda se u upozorenju da je alternativa za evropske integracije Srbije njena postepena autoizolacija, čiju cenu bi platili njeni građani, i pretvaranje u permanentni remetilački faktor u regionu podložan da bude zloupotrebljen od Rusije i Kine u obračunu sa EU.
Na osnovu serije konsultacija koje je Nedeljnik imao sa kontaktima u državama članicama EU i njenim institucijama možemo da zaključimo da će sledećih par meseci biti presudno za budućnost Srbije: ili ćemo krenuti ka članstvu u EU, ili nas čeka postepena soft autoizolacija u evropskom slepom crevu u kojem će, pored Srbije, ostati BiH i Kosovo.
Grupa „prijatelja Srbije“ u EU pokušaće da kreira uslove da se u septembru otvori treći klaster u pregovorima Beograda i Brisela koji je na čekanju više od tri i po godine. Da bi se to dogodilo, potrebno je da srpske vlasti urade par zadataka: od imenovanja novog REM-a do usvajanja preporuka ODIHR-a vezanih za novi zakon o izborima.
Sledeći uslov je da Beograd poveća procenat usklađenosti sa zajedničkim spoljnopolitičkim pozicijama EU, među kojima bi pojedini morali da se odnose i na Rusiju. Nije nužno da Beograd uvede sankcije Rusiji. I poslednji zadatak odnosi se na istragu o Banjskoj na čemu insistira Nemačka što daje specifičnu težinu tom zahtevu.
Otvaranje trećeg klastera u septembru ili do kraja godine je fatalno važno za Srbiju jer je to poslednji vagon za hvatanje priključka sa Crnom Gorom i Albanijom za ulazak u EU do kraja ove decenije.
EU NEĆE ODUSTATI OD SRBIJE, ALI…
Šanse da se Srbija ubaci u poslednjem momentu u sledeći voz proširenja EU gotovo su na nivou teorije imajući u vidu poteze, opredeljenost, iskrenost i predanost vlasti u Beogradu da ispune uslove i urade zadatke iz evropske agende na putu za članstvo u EU.
Evropska komisija i članice EU koje shvataju važnost članstva Srbije u EU pokušavaju da zadrže u životu taj minimum nade. Zato je EK i komesarijat za proširenje maksimalno angažovan da se završi priča oko Izbornog zakona, REM-a i oko ispunjavanja ostalih uslova iz tzv. non-papera za otvaranje trećeg klastera.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 147
