NAKON što je Izrael 13. juna 2025. godine otvoreno napao Iran, izvodeći široku kampanju udara na vojne i civilne ciljeve, usledila je bujica analiza o tome kako je Iran mogao bolje da zaštiti svoj vazdušni prostor i šta je dozvolilo izraelskim snagama da ga gotovo neometano kontrolišu.
Foto: Shutterstock/Ilustracija
Nakon što je Izrael 13. juna 2025. godine otvoreno napao Iran, izvodeći široku kampanju udara na vojne i civilne ciljeve, usledila je bujica analiza o tome kako je Iran mogao bolje da zaštiti svoj vazdušni prostor i šta je dozvolilo izraelskim snagama da ga gotovo neometano kontrolišu.
U fokusu kritike našla se potpuna zastarelost iranskog ratnog vazduhoplovstva, čijih 16 eskadrila koristi avione koji su davno prevaziđeni. U nedostatku savremenih borbenih aviona, cela odgovornost za odbranu pala je na PVO sisteme i balističko/dron oružje.
To je izazvalo frustraciju ne samo prema iranskom vrhu zbog neulaganja u borbene avione, već i prema Rusiji i Kini, koje proizvode moderne letelice, ali ih nisu isporučile Iranu, uprkos već postojećim narudžbinama
Bivši marinac: „Su-35 ne bi pomogao Iranu godinama“
Brajen Berletik, bivši američki marinac i geopolitički analitičar blizak ruskim i kineskim stavovima, izjavio je da ni Rusija ni Kina nisu mogle isporučiti Iran borbene avione koji bi im zaista pomogli.
– Čak i da su Su-35 avioni besplatno isporučeni, Iranu bi trebalo godinama da ih koristi efikasno. Potrebni su 100–300 aviona, logistika, obuka, gorivo, rezervni delovi, pilot obuka na NATO nivou – sve to je nemoguće bez decenije priprema – naveo je Berletik.
Foto: Ministarstvo odbrane Ruske Federacije
On dodaje da bi i kineski avioni, poput J-10C, zahtevali slične pripreme i da su Moskva i Peking već „uradili sve što su mogli“.
Analitičari uzvraćaju: Iran već ima osnove za brzu tranziciju
Ipak, brojni vojni eksperti osporavaju Berletikove tvrdnje. Ukazuju da Iran već koristi ruske i kineske avione: MiG-29, Su-24M, Su-22 i J-7, kao i složeni američki F-14 Tomcat, koji održava već 40 godina bez američke pomoći.
Primeri drugih zemalja, poput Indije koja je za manje od dve godine zamenila MiG-29 sa Su-30MKI, pokazuju da nema potrebe za desetogodišnjim tranzicijama. Iran bi, navode, relativno brzo mogao usvojiti MiG-35 ili Su-30SM, jer koristi sličnu tehniku i infrastrukturu.
Takođe, avioni poput J-10C ili J-16, sa naprednim radarima, elektronikom i raketama, mogli bi znatno ojačati iransku odbranu, naročito u kombinaciji sa postojećom PVO mrežom i radarima velikog dometa.
Da li bi 50 naprednih aviona promenilo tok rata?
Berletik tvrdi da je 100–300 aviona minimum za balans sa izraelskim vazduhoplovstvom. Međutim, realnost borbenih operacija govori drugačije.
Iran ne bi koristio avione za prodor u izraelski prostor, već za zaštitu sopstvene teritorije, uz punu podršku PVO sistema i radarskih stanica. U takvom kontekstu, i 50 „4+ generacije“ lovaca može imati ogroman uticaj.
Napredni lovci mogli bi:
- ometati izraelske tankere neophodne za dugotrajne misije.
- nuditi PVO-u tačnije ciljne podatke.
- primorati izraelske F-35 da pređu u ulogu presretača, čime bi se umanjila njihova moć u napadu na ciljeve na zemlji.
- efikasno se suprotstaviti F-15 i F-16 avionima, čija tehnologija datira iz 1990-ih i koristi radare starije generacije.
Nedostatak modernih borbenih aviona – strateška slabost Irana
Mada Berletik pokušava da zaštiti Moskvu i Peking, brojne činjenice ukazuju da bi čak i mala flota Su-35, J-10C, J-16 ili MiG-35 letelica imala značajan taktički i psihološki efekat, možda čak odvratila Izrael od napada.
Ostaje otvoreno pitanje: da li bi ranija isporuka modernih aviona mogla promeniti tok sukoba? I da li bi Teheran danas imao drugačiju poziciju u vazduhu da su Moskva i Peking delovali odlučnije?
(oružjeonline)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
