Да ли су се руски цареви опијали?

0
99

Да ли су се руски цареви опијали?
Историја


Георгиј Манајев

Tretyakov Gallery; Residence Museum; Getty Images; Freepik

Нико од руских царева није био алкохоличар, али неки од њих могли су да попију велике количине алкохола. Која су вина, жестока и друга пића руским владарима била по вољи?

Вотка је први пут произведена у московском Кремљу 10. октобра 1503. године. Пре тога жестока пића (која су се тада називала aqua vita, што је на латинском „вода животаˮ) набављала су се из Европе и користила као лек против прехладе и ниског крвног притиска. 1503. године саграђена је прва руска дестилерија и почела је производња руске вотке, најпре у малим количинама и искључиво за потребе царске породице.

Не знамо много о навикама владара из династије Рјурикович које су тичу испијања алкохола. Иван Грозни је често пио вотку у младости, а и касније, али Петар Велики је био тај који је вотку увео као обавезно алкохолно пиће на царској трпези.

Петар Велики


Getty Images

Цар Петар Велики је почео да пије као тинејџер у немачком кварту у Москви. Борис Куракин, Петров пријатељ, записао је о овим забавама у Лефортовом дворцу у немачком кварту: „Раскалашност је почела, пило се у количинама које се не могу описати, три дана у низу, закључани у кући, пили су толико да су неки умрли на лицу места. А све до данас [1705] испијање алкохола се наставља и постало је популарно и међу племићким женама.ˮ

Петар је почињао дан чашицом вотке уз кисели краставац. На његовим окупљањима (тако су се називале царске забаве) увео је правило: онај ко закасни на догађај мора да попије пун пехар великог орла, тј. 1,5 литар вотке.

Петар се није стидео свог опијања и сам је признао да је понекад том приликом губио разум и памћење: „Не сећам се када сам отишао, јер сам био опијен даром Бахуса. Зато молим сваког коме сам изазвао непријатност да ми опрости, а посебно оне који су били присутни у време када сам отишао, нека то буде заборављено…ˮ – написао је Петар у писму свом рођаку грофу Фјодору Апраксину.

Катарина I


Getty Images

Катарина I, Петрова жена која је наследила престо после његове смрти, такође је уживала у алкохолу. Жак де Кампредон, први француски амбасадор у Русији, записао је 1725. године, пет месеци после смрти Петра Великог, да су Катаринина омиљена забава „готово свакодневне забаве са пићем које трају по целу ноћ и добар део данаˮ.

Секретар саксонске амбасаде записао је да Катарина свој дан почиње чашицом вотке (царица је највише волела вотку увезену из Гдањска), а да увече прелази на мађарска вина. Историчар Јевгениј Анисимов, један од највећих експерата за ову епоху, записао је да је „трошење животаˮ било главни Катаринин посао.

Александар II


Getty Images

Александар II није избегавао алкохол, али није пио много вотке, већ радије вина и шампањац. Историчар Игор Зимин цитира дворске документе који описују царску трпезу приређену за бал уз присуство цара 7. фебруара 1871. године. Било је спремно укупно 458 флаша, од чега 219 шампањца, 173 вина Chateau Lafitte, 8 мадере, 11 вина сотерн, 9 флаша шерија итд. Биле су само две флаше вотке!

Александар III


Getty Images

У Русији постоји популарно веровање да је Александар III био пијаница и да је умро од компликација у вези са пићем. Историчар Игор Зимин је доказао да то није тачно. Александар III, који је био човек изванредне снаге, заиста је пио и могао да пије много с обзиром на своју тежину, али никада није био мртав пијан.

Генерал Петар Черевин, шеф Александрове безбедносне полиције, присећао се да је Александар „био у стању да пије много без икаквих знакова пијанства, осим што је постајао весео и разигран као дете. Гроф Сергеј Шереметјев, Александров блиски пријатељ, записао је: „Био је умерен у пићу, али могао је да попије много, био је веома снажан и вероватно никада потпуно пијан.ˮ

Александрово омиљено пиће била је мешавина руског кваса и шампањца у односу пола-пола. Од вина је волео мадеру и грузијска вина из региона Кахетија, а виђен је и како пије виски, вотку и ликер од аниса који је у шали називао „прдавацˮ.

Николај II


Getty Images

Последњи руски цар није био трезвењак. У својим дневницима забележио је велики број прилика када се напио и то са задовољством. Август 1904: „Након што сам обишао кантине нижих официра и добро се напио вотке, стигао сам на збор официраˮ. Август 1906: „Пробао сам шест врста портоа и мало се поднапио, због чега сам одлично спавао.ˮ

Николај је обично био чашицу вотке пре доручка и чашу мадере или неколико чаша портоа за време јела. Могао је попије 2-3 чаше шампањца, али скоро никада није пио бела и црвена вина. Прича се да су три омиљена пића Николаја II била вотка, порто и шљивовица.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article