Narcisistički poremećaj ličnosti je relativno redak i prema nekim procenama pogađa samo mali procenat svetskog stanovništva. Ali, imati neki oblik veze sa nekim ko ima narcisizam nije neuobičajeno.
Poremećaj koji karakterišu arogancija, grandioznost, nedostatak empatije, sklonost ka eksploataciji, agresija i stalna potreba za potvrđivanjem i divljenjem, takođe ima privlačniju stranu.
„U početku nas privlače narcisi“, kaže profesorka psihologije Ejmi Brunel na Državnom univerzitetu Ohaja koja se bavi istraživanjem narcizma.
„Šarmantni su, zabavni su, energični s, a onda s vremenom, negativne osobine sve više izlaze na videlo.“
Brunel je nedavno napisala naučni članak o tome kako razumeti narcisizam i kako se nositi sa njim kada ste u vezi sa takvom osobom. Evo šta ona kaže da bi trebalo da znate o tome kako da se snalazite u tim vezama, piše magazin Tajm.
Kako se narcisizam ispoljava?
Kako Brunel opisuje, osobe sa narcisističkim poremećajem su „egocentrični, imaju pravo na sve i vrlo često misle da bi svet trebalo da se okreće oko njih“. Ali ne manifestuju se svi oblici na isti način.
Veliki broj radova koji su decenijama unazad analizirali narcisizam, podelili su ga na tri tipa: agentični, komunani i ranjivi narcisizam. Od ta tri, prvi je najpepoznatljiviji i najtoksičniji. Oni imaju uzvišene stavove o sebi, smatrajući svoju kompetentnost i inteligenciju daleko većom od tuđih, objašnjava Brunel. U nastojanju da održe tu sliku o sebi, često će potcenjivati talente i temperamente prijatelja, kolega i članova porodice. Više su posvećeni statusu i divljenju nego intimnosti. Neumorno se samopromovišu, gaje grandiozne fantazije o svojim izgledima i projektima i često se upuštaj u rivalstva sa ljudima, posebno kolegama, koji ugrožavaju njhov osećaj dominantnosti.
„Pitajte ove narcisiste o njima samima i oni će reći: O da, ja sam tako prijateljski nastrojen i sjajan. Ali, ako pitate njihove vršnjake o njima, oni ih zapravo vide kao pomalo agresivne“, kaže Brunel.
Komunalni narcisisti traže divljenje tako što su izuzetno, često preterano, brižni i spremni da pomognu, ponekad nudeći pomoć kada ona nije ni potrebna niti se traži. Ta vrsta usmenosti ka drugima deluje u neskladu sa impulsima narcizma „prvo ja“; međutim, ponašanje ne dolazi iz istinskog altruizma, već iz potrebe da se bude voljen i divljen, kaže Brunel.
„Oni su skloni samopouzdanju“, kaže ona. „Misle da su najkorisnija osoba, da niko ne može učiniti toliko dobra koliko oni.“
Ranjivi narcis je najkrhkiji tip. Ranjivi narcisi nemaju ono preterano samopoštovanje koje je svojstveno ostalim tipovima, objašnjava Brunel; umesto toga, oni prekomerno kompenzuju dubok osećaj niskog samopoštovanja. Često mogu biti društveno inhibirani, defanzivni, anksiozni i depresivni, bolan skup osećanja s kojima pokušavaju da se bore egoizmom, arogancijom, defanzivnošću i egocentričnošću.
„Ranjivi narcisi se osećaju loše zbog sebe“, kaže Brunel. „Hronično su ljuti što ne dobijaju ono što misle da im pripada, pa imaju tendenciju da budu više neprijateljski raspoloženi. Neko vreme sam se mučila da razumem zašto su ranjivi narcisi uopšte narcisi, osim što dele osnovnu karakteristiku egocentričnosti.“
Šta uzrokuje narcisizam?
Koreni narcisizma su raznovrsni isto koliko i tipovi. Neka istraživanja, uključujući studiju blizanaca iz 2014. godine u Kini, sugerišu da genetika može igrati ulogu, pri čemu se čini da blizanci dele i grandioznost i privilegovanost više nego druga braća i sestre. Druge studije koje upoređuju usvojenu decu sa biološkom decom takođe ukazuju na nasleđivanje, pri čemu biološka deca ispoljavaju više ponašanja svojih narcisoidnih roditelja nego usvojena deca.
„Postoje neki dokazi da je narcisizam genetski, iako su mali“, kaže Brunel. Ova vrsta istraživanja je takođe nejasna: „Unutar porodica, posmatrate zajedničke gene, ali takođe posmatrate ponašanja koja se uče s generacije na generaciju.“ Ipak, većina istraživača naginje školi „negovanja“ pre nego školi „prirode“ narcisizma. „Prilično je lako odgovoriti iz perspektive grandioznog narcisizma da roditelji na neki način stvaraju ove male narcise“, kaže Brunel. Previše roditeljskih pohvala može dovesti do toga da dete „razvije preuveličan osećaj sebe kao posebnog koji se može održati samo kroz kontinuirano divljenje drugih“. Ista roditeljska osobina može dovesti i do komunalnog narcisizma, pri čemu uzvišena deca odrastaju verujući da su jedinstveno kvalifikovana da služe i spasu svet. Ranjivi narcisi nastaju iz suprotnosti: od roditelja koji odbacuju, ignorišu ili ponižavaju. Ovakve vrste nedostajanja rodieljskog odobrenja navode dete da utole emocionalnu glad negde drugde. „Sa ranjivim narcisizmom deca su često oštro kritikovana i počinju da doživljavaju taj bes, što nisu viđena.“
Može li se narcis promeniti?
Narcisizam nije kao druga emocionalno ili psihološko stanje. Osoba sa depresijom ne želi da bude tužna, osoba sa fobijom ne želi da se plaši pauka. A mnogi narcisi su uvereni u svoju jedinstvenost i često ne žele da se promene čak i ako znaju da njihovo ponašanje radi protiv njh.
„Postoji nih istraživanja koja sugerišu da narcisi znaju da ih drugi smatraju neprijatnim, znaju da njihova reputacija nije sjajna. Ali, ne koriste tu svest i ne menjaju se. I dalje misle da je to krivica druge osobe. Misle da ste ljubomorni, da ne vidite koliko su sjajni.“
Postoje neka istraživanja da se naricisizam može popraviti, i to recimo kada su zamoljeni da izgovaraju „Ja sam brižna osoba“ (iako je efekat bio privremen), ili da se sete kada su pokazali brigu i ljubav prema drugoj osobi, ili da razmišljaju više u stilu „mi“.
Kako se nositi s njima
S njima je uvek bolje biti direktan kada je reč o roditelju ili partneru, u smislu promena koje biste želeli da ta osoba napravi, ali da naglasite da to zahtevate jer vam je ta osoba važna, kaže Brunel. Ipak, dete bi trebalo da kaže nešto blaže: Mama zaista mi je stalo do našeg odnosa i do toga da te usrećim, a zatim da to pokuša da potvrdi, kaže ona. U vezi se postavljaju granice, ali kako narcisi vole da glume žrtvu, to neće baš izaći na dobro. Ali, ako se formuliše tako da vam je stalo do te osobe, možda možete malo ublažiti udarac, kaže Brunel. Malo je nezgodno kad je šef u pitanju, ali, tu je važno da budete svesni svojih ciljeva pri svakom susretu sa takvim šefom, i šta pokušavate da dobijete od sastanka, i da vas ne ometa ili uznemirava njegovo loše ponašanje. „Imajte agendu za svaki sastanak, znajte šta hoćete od njega, a onda postavite očekivanja šta ćete dobiti a šta ne“, kaže ona.
Kada otići
Najzdraviji odnos sa narcisom je nemati ga, tj. otići. Bilo kakva sugestija nasilja u romantičnoj vezi zahteva odlazak. Osim toga, stvari često zavise od toga koliko truda partner bez poremećaja želi da nastavi da ulaže u tu vezu. „Ako ste pokušali sve što je mguće i ne zadovoljavate svoje potrebe, ako se hronično osećate poniženo i nevidljivo, ako ste pokušali terapiju, ako ste pokušali da sarađujete sa partnerom, onda je možda vreme da prekinete.“ U prijateljstvu važe iste smernice.
Dobar posao, loš šef – procenite da li je moguće raditi isto negde drugde, i kada nađete, idite. Granica može biti da, kada vas narcisista zove, a vi ne želite da prihvatite, jednostavno kažete ne.
„Ponekad se osećamo zaglavljeno u situacijama u kojima zapravo nismo zaglavljeni. Samo se tako osećamo.“
Post Views: 43
