Da li spor oko Lagumdžije otvara pitanje mešanja Beograda u spoljnu politiku BiH?

Da li je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije na postupak Zlatka Lagumdžije, ambasadora Bosne i Hercegovine pri UN-u, direktno mešanje u spoljnu politiku BiH?

Na ovo pitanje Ministarstvo nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).

Lagumdžija se, naime, našao u fokusu spora, nakon što je, tokom govora izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Generalnoj skupštini UN-a 26. septembra, napustio salu zajedno sa stotinama diplomata iz celog sveta. Nakon toga je komentarisao sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Netanjahuom, na marginama zasedanja UN-a.

Analitičari s kojima je razgovarao RSE smatraju da je riječ o nastavku ponašanja Srbije prema BiH kao prema manje važnoj i nedovoljno samostalnoj državi, jer Beograd podržava stavove koji dolaze samo iz jednog njenog entiteta – Republike Srpske.

Sagovornici RSE smatraju da je saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije od 27. septembra, u kojem se izražava zabrinutost zbog ponašanja ambasadora Lagumdžije u UN-u, „direktno mešanje u spoljnu politiku BiH i nova provokacija koja može ugroziti stabilnost regiona“.

Kako je nastao spor?

Nakon što je Ministarstvo inostranih poslova Srbije saopštilo da izražava zabrinutost zbog postupaka ambasadora Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama, Zlatka Lagumdžije, on je na društvenoj mreži X odgovorio:

„Ne radi se to tako – „MVP Srbije“! Laž ne prepravlja prošlosti. Još manje pomaże u pravljenju bolje budućnosti. Iskren dijalog, respekt, učenje i razumijevanje je put ka istini i pravdi, pomirenju i zajedničkoj budućnosti! Znate vi bolje od ovoga što radite – „MVP Srbije“!…“

Saopštenjem se u nedelju 28. septembra oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine koje je ocenilo da se radi o otvorenom i nedopustivom mešanju u unutrašnje poslove suverene države, što je „suprotno temeljnim principima međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa“, stoji u saopštenju.

Na to su odmah ponovo saopštenjem odgovorili iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, nazvavši reakciju iz BiH „nedosljednom“, te ocenivši da se Lagumdžija, svojim izjavama, meša „u suverenu spoljnu politiku Srbije i narušavanje osnovnih diplomatskih principa“.

Lagumdžija nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa o celom slučaju.

Za domaće medije je pojasnio da je odluka o napuštanju sale „bila logična“ i u skladu s praksom mnogih država koje su time izrazile protest protiv izraelskih napada na Gazu.

Istovremeno je kritikovao sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa izraelskim premijerom na marginama Skupštine UN-a, ocenjujući ga kao „politiku bez principa“.

‘Klasičan primer’ mešanja u politiku BiH

„Ministarstvo spoljnih poslova Srbije otvoreno se svrstalo uz stav članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović, i to u situaciji kada Predsedništvo nema jedinstvenu odluku o spoljnoj politici. Time se direktno podržava samo jedan entitetski glas, što je nedopustivo i relativizuje suverenitet Bosne i Hercegovine“.

Ovako ceo slučaj komentariše Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada za RSE.

Naglašava i da Lagumdžija nije postupio mimo diplomatske prakse napuštajući salu tokom govora Netanjahua.

Sa druge strane, Popov se kritički osvrnuo i na Lagumdžiju, zbog njegovih komentara sastanka Vučića sa izraelskim premijerom, rekavši da se i to može nazvati „mešanjem u spoljnu politiku Srbije“.

„Sporno je i to da li je bilo na Lagumdžiji da komentariše sastanak Vučića i Netanjahua. To je diskutabilno, jer svaka zemlja ima pravo da vodi sopstvenu spoljnu politiku i bira s kim će se sastajati. Ali, ako smo objektivni, i to se može tumačiti kao mešanje u poteze susedne zemlje“, zaključuje Popov.

Beograd u BiH vidi ‘poludržavu’

Bivši ambasador Srbije Srećko Đukić za RSE ocenjuje kako postupci, poput saopštenja srpskog Ministarstva spoljnih poslova, odražavaju „pokroviteljski odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini“, koju Beograd, kako je rekao, ne doživljava kao punopravnu državu.

„Može se zaključiti da, budući da u okviru BiH postoji entitet Republika Srpska, Beograd Bosnu i Hercegovinu vidi kao poludržavu sastavljenu od dva entiteta i uvek pronalazi prostor da se uključi, komentariše i ponaša kao da je pozvan da daje ocene, ne smatrajući BiH potpuno ravnopravnim i suverenim subjektom međunarodnog prava i odnosa“, istakao je Đukić.

Navodi i da nije jasno zašto se Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upušta „u špijuniranje ambasadora neke druge zemlje i optužuje ga da se ne ponaša prema navodnim instrukcijama njegovog ministarstva“.

„Zašto Srbiju uopšte interesuje da li je Lagumdžija izašao ili nije? Zar je zadatak Srbije da kontroliše kako se Lagumdžija ponaša u Ujedinjenim nacijama ili na nekom drugom sastanku? To nije posao Srbije, niti je u njenoj nadležnosti. Kakve veze Srbija ima s tim? To je apsolutno neprihvatljivo i neosnovano“, rekao je Đukić.

Politički analitičar iz Sarajeva Srećko Latal ističe za RSE da je reč o nastavku dugogodišnjeg trenda, posebno otkako je Aleksandar Vučić na vlasti.

„Možemo reći da je toga (miješanja Srbije u unutrašnja pitanja BiH) ranije bilo nešto manje. Naravno, i Bosna i Hercegovina snosi dio odgovornosti, jer se ni mi često ne ponašamo baš komšijski, u duhu dobrosusjedskih odnosa. Zanimljivo je da se građani BiH i Srbije mnogo bolje snalaze u ulozi dobrih susjeda nego što to čine naši politički predstavnici“, naglasio je Latal.

Vučićeva politika ‘faktora stabilnosti’ u BiH i na Balkanu

Politička analitičarka Ivana Marić ističe da politika Aleksandra Vučića prema Bosni i Hercegovini i regionu funkcioniše kroz imidž „faktora stabilnosti“.

„Već godinama se (Vučić) predstavlja kao ‘faktor stabilnosti’ na Balkanu. Taj imidž su prihvatili Evropska unija i zapadne sile, pa se njemu obraćaju kada imaju veći problem u regionu, posebno kada je riječ o Miloradu Dodiku (smijenjenom predsjedniku RS). Vučić je tako postao neka vrsta mentora, neko ko, navodno, može smiriti Dodika kada on zakuha’“, objašnjava Marić.

Prema njenim rečima, provokacije iz Srbije su namerne i imaju za cilj izazivanje reakcija iz BiH.

„Srbija ne provocira toliko da bi uvrijedila, koliko da izazove reakciju i otvori novu, malu krizu koju može predstaviti svojoj javnosti kao borbu za Srbe u BiH. Srbi u BiH imaju svoje predstavnike i oni treba da se bore za njihova prava, ali BiH nije dosljedna u suprotstavljanju miješanju sa strane, što na kraju priziva ovakve reakcije“, zaključuje Marić.

Dodaje kako iza kritika Beograda prema BiH često stoje unutrašnji problemi u Srbiji, sa kojima vlast nastoji da „prebaci lopticu na BiH“ pod izgovorom brige za Srbe u RS.