Naučnici su blizu otkrića prvog antivirusnog leka širokog spektra koji bi mogao da bude primenjen protiv budućih pandemijskih pretnji u svetu, piše Njuzvik.
Istraživači sa Gradskog univerziteta u Njujorku kažu da rade na razvoju leka koji bi bio korišćen za borbu protiv širokog spektra smrtonosnih virusa.
„Ako dođe do nove epidemije novog virusa (ili iz grupe nekih starih virusa poput malih boginja ili gripa), često nemamo vakcine ili antivirusne lekove koji su efikasni protiv tih bolesti, tako da može doći do smrtonosne pandemije“, rekao je autor studije i profesor nanonauke Adam Branšvajger. „Čak i ako se nove vakcine i antitela mogu razviti, to bi moglo da potraje mesecima ili godinama, a tokom tog vremena posledice zaraze će se osećati.“
Šta za dengu i zika virus
Za razliku od bakterijskih infekcija, koje mogu odmah da se leče antibioticima širokog spektra (ukoliko je potrebno) dok se radi na analizi i određivanju koje su to tačno bakterije u pitanju, virusne infekcije se leče antivirusnim lekovima ili antiviroticima. Ali, one koje sada imamo su usko ciljani i efikasni su protiv samo malog skupa srodnih virusa.
„Ozbiljne bakterijske infekcije mogu se obuzdati jer postoje mere koje se mogu preduzeti rano u toku bolesti i time sprečiti da zaraženi postanu pacijenti“, dodaje Braunšvajner. „Ne postoji takva rana intervencija za viruse koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju, a za mnoge veoma ozbiljne viruse koji su endemski u delovima sveta, poput denga (groznice), zika virusa, itd, ne postoje efikasni antivirusni lekovi i jedini tretman je palijativna nega.
Izazov za nauku u razvoju antivirusnih lekova širokog spektra je u tome da bi bilo potrebno „otkriti i iskoristiti molekularnu metu koja je ukjučena u životni ciklus virusa i koja je široko zastupljena među različitim virusima“, objasnio je Branšvajg.
„Za bakterije to nije problem. Ali, virusi mutiraju tako brzo da čak i unutar virusnih porodica, proteini sa sličnom funkcijom često značajno variraju u svojoj strukturi. Većina antivirusnih lekova leči samo jedan virus ili nekoliko virusa unutar iste porodice.“
Nova meta na omotaču virusa
U ovoj studiji su istraživači ciljali na zajedničku karakteristiku koja se nalazi na površini mnogih virusa, glikalni virusni omotač.
To su molekuli šećera koji su strukturno konzervirani u nepovezanim virusnim porodicama i do sada su ostali kao neiskorišćena „meta“ za razvoj antivirusnih lekova.
„Hipoteza je bila da vezivanjem N-glikana na površinama virusnih omotača možemo sprečiti viruse da inficiraju ćelije i time zaustaviti napredovanje bolesti izazvanih virusima. Ovo je revolucionarna hipteza zbog implikacija u vezi sa jednim od najvećih nerešenih problema u javnim zdravlju – očajničkom potrebom za antivirusnim lekovima širokog spektra“, objasnio je Braunšvajger.
Istraživači su pregledali 57 sintetičkih receptora ugljenih hidrata (SCR), odnosno malih molekula dizajniranih da se vežu za glikane virusa. Identifikovali su četiri vodeća jedinjenja koja su uspešno blokirala infekciju sedam različitih virusa u pet različitih porodica, uključujući i neke od najopasnijih patogena: ebola, marburg, nipah, hendra, kao i koronaviruse (Sars-CoV-1 i Sars-Cov-2). Kada je jedno od SCR jedinjenja korišćeno za lečenje miševa zaraženih kovidom-19, oko 90 odsto njih koji su ga primili je preživelo, u poređenju sa nula njih u kontrolnoj grupi. Ovo je jedini virus za koji je korišćeno testiranje in vivo, za ostale analize korišćeni su živi virusi.
Daljom analizom potvrđena je potencijalna primena ne samo za zarazne bolesti već i za kancer i za imunološke poremećaje. Interesantno je da se ovaj antivirusni lek trenutno daje kroz nos jer je fokus na respiratorne infekcije.
Sledeća faza istraživanja fokusiraće se na uvođenje jedinjenja u klinička ispitivanja koja najviše obećavaju. Očekuje se da će faza jedan ispitivanja početi 2028. godine nakon završetka pretkliničkog razvoja.
Post Views: 58
