Listajući društvene mreže, lako se stiče utisak da su sauna i hladne kupke gotovo čudotvorni lek – da jačaju imunitet, podstiču sagorevanje masti i rešavaju sve, od bolnih zglobova do lošeg raspoloženja.
Ipak, stvarnost je, kako kažu stručnjaci, znatno složenija.
„Mnogo je ljudi koji se zaklinju u izlaganje toploti i hladnoći, ali još nemamo dovoljno dokaza da bismo mogli kategorički da tvrdimo da je to nedvosmisleno dobro za zdravlje“, kaže dr Heder Mesi, vanredna profesorka ekstremnih okruženja i fiziologije na Univerzitetu u Portsmutu.
Ljudsko telo je, objašnjava ona, izuzetno sposobno da održava stabilnu unutrašnju temperaturu, najčešće između 36,5 i 37 stepeni. U svakodnevnom životu mnogi retko „izazivaju“ taj sistem, provodeći duge periode u zagrejanim ili klimatizovanim prostorima.
Namerno zagrevanje ili hlađenje tela predstavlja blagi stres, koji može pokrenuti adaptivne ili zaštitne reakcije organizma, piše BBC.
Nauka iza saune
Upravo na toj ideji počiva popularnost sauna, koje su danas u teretanama i spa-centrima retko prazne.
Za neke je sauna nagrada nakon vežbanja, dok je za druge glavni razlog dolaska. Mnogi redovni posetioci uvereni su da 15 minuta intenzivne toplote čini čuda za telo i um. I nema sumnje da osećaj može biti prijatan.
Boravak u sauni i znojenje mogu doneti osećaj opuštenosti, veće pokretljivosti i ublažavanja bolova. Ipak, ostaje pitanje da li je reč o dugoročnom zdravstvenom efektu ili pre svega o psihološkom doživljaju.
Jedno nedavno istraživanje u kojem su ispitanici više puta boravili u toplim kupkama pokazalo je promene u nivou insulina i krvnom pritisku. Naučnici tek počinju da ispituju da li zagrevanje tela može biti korisno za osobe koje žive s hroničnim bolestima.
Uprkos tome, stručnjaci upozoravaju na oprez kada je reč o velikim zdravstvenim tvrdnjama, jer čvrsti naučni dokazi i dalje nedostaju. Sveobuhvatna i dugoročna istraživanja o efektima saune još nisu sprovedena.
Za sada je, poručuju, razumno uživati u ritualu zbog toga kako utiče na subjektivni osećaj, ali bez pretpostavke da je reč o sigurnoj prečici ka boljem zdravlju.
Osobama koje žele da isprobaju saunu ili tople kupke savetuje se postepeno privikavanje, kao i konsultacija s lekarom ukoliko imaju hronične bolesti ili su trudne.
A šta je sa plivanjem u hladnoj vodi?
Na drugom kraju spektra nalazi se sve popularnije plivanje u hladnoj vodi. Grupe za jutarnje uranjanje postaju uobičajen prizor na plažama, jezerima i rekama.
Prilikom prvog ulaska u hladnu vodu javlja se nehotičan uzdah i ubrzano disanje. Puls i krvni pritisak naglo rastu, a hormoni stresa poput kortizola i adrenalina se pojačano luče. Ova reakcija dostiže vrhunac za oko 30 sekundi, a zatim brzo opada.
Ponovljeno izlaganje hladnoći smanjuje intenzitet tog šoka; nakon nekoliko kratkih kupanja reakcija može biti i do 50 odsto blaža.
Kao i kod saune, postavlja se pitanje da li potencijalne koristi dolaze isključivo od temperature ili i od svega što je prati. Plivanje u hladnoj vodi najčešće se odvija napolju i u društvu drugih ljudi. Boravak u prirodi, fizička aktivnost i socijalna povezanost međusobno su isprepletani faktori.
Zato je teško razdvojiti šta tačno donosi korist – sama hladna voda ili zajednički izazov i osećaj pripadnosti grupi.
Pronaći ono što prija
Prema mišljenju stručnjaka, polazna tačka ne bi trebalo da bude temperatura, već uživanje. Mnogi ljudi koji redovno učestvuju u rekreativnim trkama, na primer, opisuju sličan osećaj uzbuđenja i zadovoljstva kao i ljubitelji hladnih kupki.
Najvažnije je pronaći aktivnost koja pričinjava zadovoljstvo, može se praktikovati redovno i, idealno, deliti s drugima. Društvena povezanost izgrađena oko zajedničke aktivnosti može značajno smanjiti psihološki stres.
To može biti baštovanstvo, posmatranje ptica, pevanje u horu ili jednostavna šetnja s prijateljima.
Drugim rečima, iako sauna i hladne kupke možda nisu neophodne za dobro zdravlje, one ipak mogu imati pozitivan efekat — posebno ako predstavljaju izvor zadovoljstva, rituala i povezivanja s drugima.
