Vaš mozak vredno radi ceo dan i ne prestaje ni kad spavate. Mozak ne samo da ispunjava vaš san snovima, već i nastavlja da rešava probleme koji su vas mučili tokom dana, često smišljajući rešenja sve dok se ne probudite.
Ideja da se problem prespava i ujutru ustane s malo više jasnoće nije nova, postoji i ona krilatica da je „jutro pametnije od večeri“, ali da li je naučno opravdana?
Sve veći broj istraživanja kaže da, piše magazin Tajm.
Najnoviji dokaz da „prespavati problem“ zaista pomaže jeste mala studija objavljena u časopisu „Journal of Neuroscience“. Grupa od 25 ljudi radila je zadatak pamćenja, i za to vreme bili su prikačeni na EEG (elektroencefalograf) i MEG (magnetoencefalograf) kako bi istraživači mogli da prate rad njihovog mozga, odnosno koji delovi njihovog mozga rade tj. „svetle“. Svi ispitanici su zatim otišli na popodnevnu dremku, sa prikačenim senzorima koji su nastavili da prate rad mozga.
Istraživači su tražili „vretena spavanja“ – nalete aktivnosti koji se javljaju u mozgu tokom relativno lakše faze sna. Lokacija vretena može pružiti naznaku o tome kakve informacije mozak konsoliduje i obrađuje u bilo kom trenutku.
Prisebniji nakon sna
Aktivnost vretena bila je posebno visoka posebno u delovima mozga koji su korišćeni u zadatku pamćenja, i što je veća aktivnost bila, ljudi su bili bolji u zadatku kada su ga ponovili nakon tog kraćeg spavanja.
„Moždani ritmovi se javljaju svuda u mozgu tokom sna“, rekla je Dara Manoah, profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvad i koautorka studije. „Ali ritmovi u ovim regionima se povećavaju nakon učenja, verovatno da bi se stabilizovalo i poboljšalo pamćenje.“
Alisa Sinkler, saradnica na Univerzitetu u Pensilvaniji pronašla je nešto slično u studiji objavljenoj prošle godine. Nakon što bi prespavali težak zadatak, ljudi su sledećeg dana bili prisebniji.
„Kada smo čekali, kada smo dozvolili da prespavaju, donosili su nešto racionalnije odluke“, kaže ona. „Više nisu bili toliko skloni proceni događaja isključivo na osnovu svojih prvih utisaka.“
Ovaj umereniji pristup stvarima je u velikoj meri posledica regiona mozga poznatog kao hipokampus, koji je odgovoran za obradu kratkoročnih sećanja i za pomoć u određivanju koja će od tih sećanja tokom spavanja biti preneta i uskladištena u dugoročno pamćenje a koja će u suštini biti izbrisana.
Skladištenje i brisanje
„Kada spavamo, hipokampus vredno radi konsolidujući ta sećanja i iskustva stečena tokom dana. To radi tako što ponavlja stvari koje su bile važne i odbacuje one koje nisu“, kaže Sinkler.
Hipokampus nije sam u obavljanju ovog posla. Kada završi sa odabirom najrelevantnijih iskustava on ih prenosi u neokorteks, gde se dugoročna sećanja čuvaju i integrišu sa postojećim sećanjima. Ta dva regiona mozga rade više od pukog arhiviranja ili skladištenja informacija. Oni ih takođe analiziraju, praveći veze koje možda nisu bile sasvim očigledne kada smo se prvi put susreli s informacijama. Taj proces se često odvija tokom spavanja.
„San je ključan za rešavanje problema, kreativnost i emocionalnu regulaciju“, kaže Danijela Grimaldi, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univeziteta Nortvestern. „Dubok san, takođe nazvan sporotalasni san… pruža optimalne uslove za efikasan prenos memorije, osiguravajući da se važna iskustva i učenje sačuvaju, dok se manje važne informacije filtriraju.“
„Vaš um se bavi informacionom alheomijom“, kaže profesor neuronauke Metju Voker sa Univerziteta Berkli i autor knjige „Zašto spavamo“, dodajući da tada „ponovo sastavlja fragmente memorije u novi skup asocijacija i spajajući ih sa katalogom sačuvanih informacija.“
Šta na javi?
Dubok san nije jedina faza koja igra ulogu u rešavanju problema i konsolidaciji pamćenja jer je i najlakša od četiri faze sna takođe pokazala kognitivne koristi, što znači da nije obavezno uvek duboko spavati da biste rešili problem.
Ovo sve, međutim, ne sugeriše da treba eliminisati svesni um i da je on sekundari igrač u učenju, integrisanju i konsolidaciji informacija, već da se dublji procesi odvijaju u snu. Stručnjaci kažu da bismo imali koristi od sveg noćnog rada našeg mozga, pošto sećanja na naše snove brzo nestaju, vođenje dnevnika snova ili snimanja glasa odmah nakon buđenja izuzetno pomaže. Voker preporučuje da se na trenutak nakon buđenja ostane miran, sa zatvorenim očima, dozvoljavajući snovima i uvidima da se kristalizuju jer stvaranjem ove rutine uvećaće se šanse da se „zapamte rešenja koja je uspavani mozak istkao preko noći“.
Post Views: 24
