U toku je epidemija velikog kašlja, najopasnijeg za odojčad, koja imaju najveći rizik za smrtni ishod. Međutim, sa velikim kašljem susreli su se, mučili muku i odrasli građani, koji se sa pravom pitaju da li je ovo i koliko preteće po njih i, pitanje svih pitanja – da li treba sada da se vakcinišu?

Vakcina protiv velikog kašlja jedna je od 11 obaveznih u našoj zemlji, ali za najmlađe. Odojčad treba da budu vakcinisana u osmoj nedelji u tri doze, nakon čega u drugoj godini života sledi revakcina. Nakon polaska u školu, nema potrebe za kasnijom vakcinacijom, jer su rizici velikog kašlja sve manji, kako za Nedeljnik objašnjava dr Zoran Radovanović.

“Daleko najveći rizik je za odojčad. Kako dete izazi iz tog perioda, kasnije školski uzrast, adolescenti i odrasli imaju jako mali rizik da se bolest nepovoljno završi, ali rizik nešto raste kod najstarijih uzrasnih grupa, ali neuporedivo je manji nego kod odojčadi. Zato kažem da bi kriva imala oblik slova J”, objašnjava dr Radovanović.

On objašnjava da kod odraslih ovo prolazi često i nedijagnostifikovano, tako da je broj registrovanih slučajeva velikog kašlja relativno mali, ali naglašava važnost vakcinacije odojčadi i male dece. Podvlači da najčešće ova bolest biva preneta od strane odraslih ukućana.

Iako, kada je reč o vakcinama, kruže priče uplašenih odraslih da će se zaštititi delimično vakcinom protiv gripa – to ne pije vodu, jer se u ovom slučaju veliki kašalj i potencijalna zaštita ne mogu dovesti u vezu sa tim. Ali, slučajevi odraslih  koji zavše u bolnici sa pričom “to mi je od skoro preležanog velikog kašlja“ mogu biti tačni.

“U načelu, veliki kašalj, kao i neke druge bolesti, smanjuje privremeno otpornost organizma. To može da traje nekoliko nedelja, a za to vreme može da se nadoveže neka druga virusna ili bakterijska infekcija, tako da takav rizik postoji. Zvanično u razvijenim zemljama smrtnost od velikog kašlja, opšte uzev, jeste 1 na 1000, jedan promil; ali je u zemljama u razvoju znatno viši”, kaže naš sagovornik i dodaje da je smrtnost od velikog kašlja kod odraslih vrlo retka“.

”U ovom veku ne mogu da se setim da je jedna odrasla osoba preminula”, kaže on.

Veliki kašalj (pertussis) u srpskom jeziku poznat je i kao magareći kašalj ili bolest od sto dana. Izaziva ga bakterija Bordetella pertussis. Premda je sama bakterija prvi put izolovana 1906. godine, epidemije su opisivane još od 16. veka, u Parizu. U 20. veku, veliki kašalj bio je jedna od najčešćih dečjih zaraznih bolesti i čak vodeći uzrok smrtnosti dece u brojnim državama. Neposredno pre dostupne vakcine sredinom prošlog veka, pomenuta bolest ubijala je 5 od 1000 dece pre navršenih pet godina života, najčešće beba do 12 meseci. Teški slučajevi kod odojčadi vodili su i trajnim oštećenjima pluća, mozga ili slepilu, piše Ana Banko za Velike priče.

Ona piše da, iako bolest počinje nespecifično, nalik prehladi ili drugim respiratornim infekcijama, ona se i u ovoj fazi nesmetano i najlakše prenosi na okolinu. Dakle, nakon prosečne inkubacije od 7 do 10 dana, inficiranu osobu u naredne dve nedelje karakteriše curenje iz nosa, kijanje, slaba temperatura i blagi povremeni kašalj. Međutim, kašalj postepeno postaje sve jači da bi nakon pomenutog perioda počela druga, specifičnija faza bolesti. Tada već počinje sumnja na veliki kašalj jer pacijent može imati više serija, ili paroksizama, kašlja zbog poteškoća u izbacivanju guste sluzi. Na kraju paroksizma, dug napor pri udahu obično je praćen karakterističnim visokim tonom zbog čega se bolest zove i magareći kašalj. Tokom takvih napada, a usled nedostatka kiseonika, pacijent može pomodreti. Između napada, sa druge strane, osoba može izgledati potpuno zdravo. Sve pomenuto stišava se nakon više nedelja, nekada i 10-12, pa bolest često nazivaju i „bolest od sto dana”. Vakcinisani i stariji češće imaju blaže forme bolesti, a kada bakterija inficira najmlađe, rizik od komplikacija je najveći.

Post Views: 20

Originalni tekst