Sa milijardama koje se ulažu u električnu energiju koju troši veštačka inteligencija, lako je zaboraviti da je izvor prirodne inteligencije, čovekov mozak, takođe veoma veliki potrošač energije.
Čovekov mozak je energetski prilično zahtevan, sagoreva oko 20 odsto energije tela u mirovanju. Neka istraživanja ukazuju na jedno potencijalno rešenje za to, nešto može da obezbedi veću snagu mozga: suplement koji se zove kreatin, piše magazin Tajm.
Kreatin je organsko jedinjenje koje dolazi iz hrane i telo ga prirodno proizvodi. On održava protok energije tamo gde je telu najpotrebnija. Stotine studija su ispitivale prednosti uzimanja kreatina kao suplementa, foksuirajući se na to kako on okrepljuje mišiće tokom kratkih naleta vežbanja. Ali, sada je fokus na mozgu i na tome da li on može da pomogne u kognitivnim sposobnostima. Povećanje unosa kreatina moglo bi da nas učini otpornijim na gubljenje kognitivnih sposobnosti poput povrede glave, intenzivnog rada ili jednostavno protiv starenja.
„Postoji dobar razlog da naučno posmatramo da kreatin koristi mozgu, ali te teorije treba testirati“, kaže Metju Tejlor, vanredni profesor dijetetike i ishrane na Univerzitetskom medicinskom centru u Kanzasu. Ali, pre bilo kakve upotrebe, treba razmotriti njegove prednosti i rizike.
Kako kreatin deluje
Kreatin igra suštinsku ulogu u punjenju energije ćelija za moždanu aktivnost, kontrakcije mišića, čak i za imunski odgovor.
Kako starimo, mozak postaje manje efikasan u korišćenju kreatina za stvaranje energije, što dovodi do nekoliko disfunkcija. Strukture koje proizvode energiju, zvane mitohondrije počinju da se troše. Upala i prekomerni oksidativni stres mogu da preopterete moždane ćelije. Kako odumiru, kognicija opada.
„Stariji mozak više gladuje za energijom jer ne proizvodi ili koristi energiju tako dobro“, kaže profeosor Tejlor. „Razumno je da bi suplementi kreatina mogli da pomognu da se spreče promene u metabolizmu mozga pre nego što se razviju problemi sa kognicijom.“
Kreatin iz hrane
Kreatin dobijamo jedući određene vrste mesa. Ali, većina kreatina iz hrane ide u mišiće, ne u mozak. Morali biste da jedete mnogo hrane s kreatinom da biste osetili bilo kakav efekat. Tuna, losos i crveno meso imaju visok sadržaj kreatina. Haringa je najbolja sa 1 gramom po filetu od 150 grama. Ali, zanimljivo je da i vegetarijanci imaju slične nivoe kreatina u mozgu kao i oni koji jedu meso, verovatno zato što se mozak oslanja na sopstvenu prirodnu proizvodnju kreatina, a ne na izvor hrane. Ali, studije pokazuju da kada vegetarijanci značajno povećaju unos kreatina koristeći suplemente, poboljša im se kratkoročno pamćenje.
Prava doza
Kako je rečeno, suplementi imaju više kreatina nego hrana, povećavajući verovatnoću da on dospe do mozga. Uobičajeni suplement za vežbanje pet grama dnevno ekvivalentan je količini koja se nalazi u oko 2 kg kuvane piletine, a može biti potrebno čak i više da bi se uticalo na kogniciju. Neki preporučuju mnogo više doze od ovog, čak i duplo, ali profesor neurometaboličkih poremećaja sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi Mark Tarnopolski kaže da je bolje ići ispod tih pet grama, posebno ako se suplementira duži niz godina jer previsoke doze nemaju nekog smisla.
Suplementacija za zaštitu mozga koji stari
Neki dokazi na životinjama pokazuju da suplementi kreatina pomažu u zaštiti od kognitivnih problema izazvanih starenjem. Profesor Tejlor, međutim, kaže da on pije pet grama, ali da on (još) nije primetio kognitivne koristi. Takođe je više istraživanja pokazalo da kreatinski suplementi mogu da zaštite od specifičnih kognitivnih stresora. Na primer, mladi koji nisu spavali 21 sat, postigli su bolje rezultate na testovima pamćenja kad su uzimali 25 grama kreatina. Drugi profesor recimo koristi 20 grama tokom putovanja da bi premostio džet leg. Istraživanja sugerišu da bi on možda mogao da zaštiti mozak kod blažih do umerenih povreda glave, ili kod moždang udara, čineći ga 30 do 50 odsto manje teškim. To čini tako što pomaže u metabolizmu energije u mozgu u tim scenarijima, kaže profesor Tejlor. U pilot studiji, simptomi Alchajmerove bolesti se poboljšavaju sa 20 grama kreatina dnevno, ali to se još ispituje.
Rizici
Opsežno istraživanje kreatina otkrilo je minimalne neželjene efekte pri nižim dozama. Veći neželjeni efekti su malo verovatni, kaže Taronopolski, ali pri 10 grama i više sve opklade su otkazane. Deca sa oštećenom sintezom kreatina koja su uzimala velike doze, kreatin se kristalizovao u obliku bubrežnih kamenaca, ali to je retko. On kaže da je mit da tipični korisnici suplemenata rizikuju oštećenje bubrega. Još jedan potencijalni problem je da ako godinama uzimate visoke doze, telo može da proizvodi manje sopstvenog, ali potrebna su dodatna ispitivanja. Pacijenti s Parkinsonovom i Hantingtonovom bolešću koji su uzimali visoke doze tokom dužeg perioda prijavili su blage neželjene efekte, grčeve u mišićima ili blago uznemiren stomak.
Post Views: 39
