Da li naša vlast koristi litijum na isti način kao i prodaju oružja Ukrajini? Ovog mišljenja je politikolog Nenad Todorović-Štiplija koji navodi da su u pitanju pokušaji vlasti da „ostanu u priči sa Zapadom“. „Da se isprsimo prvi za litijum, to je nešto što će svi da pozdrave“, navodi on dodajući da je cena litijuma u Srbiji najniža. Kako navodi politikolog Aleksandar Đokić ne podržava cela Evropa rudnik, već pre svega one države koje poseduju moćnu auto-industriju kojima potreban jeftin i lako dostupan izvor litijuma, zarad rastuće potražnje za električnim vozilima i konkurentnosti sa Kinom. Da li sve ovo može da utiče na smanjenje podrške građana Srbije Evropskoj uniji, pa čak i onih proevropski orijentisanih?
Sve opozicione partije su protiv ili su veoma skeptične kada je u pitanju otvaranje rudnika litijuma. Taj stav je zajednički i za proevropske i za evroskeptične partije.
Prema poslednjim istraživanjima, podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju se kreće oko 40 odsto što je gotovo duplo manje od 2009. godine, kada je 74 odsto ispitanika bilo je za ulazak Srbije u Uniju.
Nenad Todorović-Štiplija za N1 kaže da smanjenje podrške evrointegracijama zavisi od više faktora, a ne samo jedne odluke. Kako veruje, većina građana ne odustaje od EU, već su razočarani ponašanjem i EU i Zapada, pre svega prema stabilokratiji odnosno načinu vladanja u Srbiji.
„To su posledice „merkelijanske politike“ prema Srbiji. Ne želim da branim države Zapada u tom smislu, ali mislim da su i oni svesni da Srbija ovakva kakva jeste ne može da postane članica Evropske unije. Njima (EU) je trenutno važnije da iskoriste neke prednosti koje imaju, stvari koje se tiču stabilnosti regiona, a onda da iskoriste i za neke ekonomske interese, dok situacija u Srbiji po pitanju vlasti, demokratije i vladavine prava bude ovakva“, dodaje Todorović-Štiplija.
Štiplija kaže da memorandum sa EU o kritičnim sirovinama koji bi trebalo da potpišu nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Ševčovič – nije obavezujući i da u njemu učestvuju i druge zemlje van EU, poput Norveška i Velike Britanije. Govoreći o litijumu kaže da zemlje članice imaju interes da se on kopa u Portugalu ili Srbijil, a priču oko ove rude je uporedio sa izvozom oružja u Ukrajinu.
„Da se ne lažemo, cena litijuma je manja u Srbiji. Mislim da naša vlast koristi litijum na isti način kao i prodaju oružja Ukrajini. U pitanju su pokušaji vlasti da ostanu u priči sa Zapadom. Da se isprsimo prvi za litijum, to je nešto što će svi da pozdrave. Produžiće merkelijansku politiku“, smatra Todorović-Štiplija i podseća da su nedavno objavljeni promo članci u Fajnenšel tajmsu (FT) koji su za temu imali baš litijum i izvoz oružja u Ukrajinu.
Politikolog Aleksandar Đokić smatra da se stagnacija podrške ponajviše dešava zato što je članstvo Srbije u toj organizaciji toliko daleko, da većini više ne deluje ni realno.
„Ne radi se tu samo o pojedinačnim pitanjima od velike važnosti kao što je rešenje statusa Kosova ili moguće ekološke posledice od kopanja litijuma. Osim toga, imamo vlast koja deklarativno istupa u korist evrointegracija, ali nije spremna da učini ono što je neophodno da bi taj put bio završen. Pritom su građani neprekidno pod navalom evroskeptičnih glasova sa prorežimskih medija“, dodaje Đokić.
Govoreći o potencijalnom jačanju anti-EU stavova zbog podrške rudniku i jalovištu, Đokić kaže da ono zavisi od toga kako će biti predočena poruka šarolikog pokreta koji se protivi rudarenju litijuma u Srbiji.
„Postoji realna mogućnost da će prevagnuti populistički diskurs, kojim se i domaći režim služi sve vreme“, navodi.
Jeftina radna snaga i režim koji sarađuje
Đokić podseća da ne podržava cela Evropa rudnik, već pre svega one države koje poseduju moćnu auto-industriju kojima potreban je jeftin i lako dostupan izvor litijuma, zarad rastuće potražnje za električnim vozilima i konkurentnosti sa Kinom u datoj sferi.
„Kako taj resurs ne bi bio transportovan po višoj ceni iz udaljenih zemalja, saradnja sa saradljivim autoritarnim režimima deluje kao odlična alternativa“, navodi Đokić.
Nedavne izjave ambasadorke Nemačke i ambasadora Velike Britanije o srpskom litijumu koji je deo javnosti ocenio kao neprimereno mešanje u unutrašnje stvari Srbije, Đokića nije iznenadio.
„Nemačkoj auto-industriji je neophodan taj resurs, a Rio Tinto je registrovan u Velikoj Britaniji, iako je vlasnička struktura te kompanije raznorodna, te postoji i manjinski kineski investicioni udeo u njoj“, podseća.
Đokić kaže da kineske državne korporacije igraju istu ulogu kao i zapadne privatne korporacije u Srbiji – teže maksimizaciji profita na načine na koje u zemljama EU to nije moguće, a zauzvrat pružaju podršku aktuelnom režimu.
„Kada bi Srbija bila članica NATO i/ili EU, Kini bi bio od koristi kolaborator unutar datih organizacija, mada je to uloga koju Orbanova Mađarska može da odigra“, dodaje sagovornik portala N1.
Završava li se evropska priča Srbije?
Štiplija navodi da su 2017. i 2018. godine mediji potpuno zarobljeni.
„Narativi koji se serviraju građanima, a tiču se EU i Zapada uopšte su upitni za jednu zemlju koja je kandidat i teži članstvu EU. Od tada brojke pokazuju pad, što i jeste normalno kada se uzme u obzir propaganda sa nacionalih frekvencija i preovladavajućih (main stream) provladinih medija provladinih medija“, ocenjuje.
Iako je podrška u padu, a perspektiva o tome koliko će trajati pregovori nejasna, Štiplija smatra da najtvrdokornije pristalice Srbije u EU ma koliko bili nezadovoljni, a kako kaže – „među njima sam i ja“, neće odustati od evropskog puta odnosno „da Srbiju vidimo na Zapadu i propagiramo evropske vrednosti, makar ih EU ne propagirala“.
„Srbija kakva jeste, vrednosno nije utvrđena sa EU – nije izvršila reformu pravosuđa, vladavina prava, starteški se nije usaglasila pre svega kada u pitanju rat u Rusiji i Ukrajini. Takva država ne može da postane članica EU. Uniji ne bi odgovarala još jedna Mađarska u svojim redovima“, dodaje.
Štiplija smatra da je trenutno, Srbija skoro pa blokirana na evropskom putu. On podseća da kada je naša zemlja krenula u pregovore, bile su dominatne dve teme – reforma u vlasti vladavine prava (poglavlja 23-24) i primena sporazima sa Prištinom.
„U međuvremenu Srbija je stvorila problem nefuncionisanja demokratskih institucija. Tu je i odsustvo usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je sama dodala te stavke“, objašnjava Todorović-Štiplija.
On ocenjuje da ovakava situacija odgovora vlastima u Srbiji, jer bi svako približavanje EU moralo da dovede do promena u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Vlast ne zanima šteta od ovakvih projekta
Todorović-Štiplija ističe da se u ovom slučaju radi o koristi za kompaniju i uži krug vlasti, a da šteta za sve građane i u smislu zdravlja, vlast ne zanima. Njihov interes je da budu predstavljeni kao partneri Zapada i da tako čuvaju vlast.
„Kada vidimo kako funkcioniše situacija u Boru očekivano je da ne postoji poverenja građana. Ne postoje institucije, ne postoji vladavina prava, priroda se devastira bez kontrole. Iomali smo i slučaj Ling longu sa radnim pravima. Ali to su naše stvari u koji se EU ne meša. Mi postavljemo te standarde, a drugi ih koriste“, navodi Todorović- Štiplija.
Oba sagovornika N1 smatraju da od razočaranosti dela proevropskih građana i slabljenja imidža Evropske unije najviše koristi imaju vlasti Srbiji.
„Vlastima odgovara smanjena podrška. Oni ionako ne rade ništa da bi ušli u EU. Istovremeno Crna Gora zatvara poglavlja, a o tome nemate vesti u Srbiji“, kaže Todorović-Štiplija.
Đokić ističe da vlasti na ovakav način kupuju naklonost dela EU.
„Možemo ostaviti po strani ekološke posledice, o kojima su drugi kompetentniji da odgovore, ali pregovarački ciljevi domaćeg režima nisu da država i građani profitiraju od datog resursa, već produženje boravka na vlasti“, naveo je sagovornik N1.
N1 je poslala pitanja Evropskoj komisiji i Zelenoj partiji Nemačke. Iz Komisije su potvrdili prijem pitanja na koja očekujemo odgovore, dok od „Zelenih“ nije bilo ikakvog odgovora, bez obzira na podsećanje.
Šta kažu građani?
Građani s kojima smo razgovarali, a koji za sebe navode da su decenijama proevropski orijentisani, razočarani su stavom EU po pitanju otvaranja rudnika litijuma u Srbiji.
„Kini smo poklonili Bor, a sada ćemo da uništimo plodnu zemlju oko Loznice“, kaže Jovan iz Beograda koji dodaje – sve to „zbog nemačke auto-industrije i naše bahate vlasti“.
„Ova podrška rudniku litijuma je bila kap u prepunoj čaši kada je u pitanju Evropska unija. Nekad sam verovala u Evropi, ali izgleda da im je stalo samo do naših resursa, a ne i vrednosti za koje se zvanično zalažu“, kaže Natalija.
„Nekad sam snažno verovao u EU, a sada deluje da diktator poput Putina ima više razumevanja za ljudski život. Jako tužno i jako žalosno“, reči su Predraga iz Loznice.
Šta vi mislite – da li će uticati stav EU po ovom pitanju na podršku građana Srbije evrointegracijama, da li vas je EU razočarala u ovom slučaju? Pišite nam u komentarima.
