Džo Bajden je i dalje kandidat demokrata na predstojećim predsedničkim izborima samo zato što je, više nego izvesno, da će Tramp biti na drugoj strani barikade i da demokrate ne bi mogli da se dogovore oko alternativnog kandidata.  

Paradoks je da je Tramp jedini republikanski kandidat koga Bajden može, uprkos svemu, i dalje da pobedi 5. novembra. Protiv Niki Hejli aktuelni predsednik bi rizikovao da doživi ubedljiviji poraz od Džordža Mekgoverna protiv Niksona 1972. godine. Slikovito rečeno, Hejlijeva je smrtonosna za Bajdena, Tramp je smrtonosan za Ameriku.  

Američki predsednik priželjkuje što bržu Trampovu definitivnu nominaciju, ne samo zato što bi ona cementirala njegovu poziciju kao kandidata demokrata nego i zato što je uveren da će ozvaničenje kandidature Trampa delovati galvanizujuće na demokrate, odnosno da će zbiti redove oko njega i ujediniti sve frakcije, od radikalne levice na istočnoj i zapadnoj obali do „centrista“ i „nezavisnih“ na jugu i srednjem zapadu.  

Bajden je najnepopularniji predsednik SAD na kraju prvog mandata. Njegova stopa odobravanja u biračkom telu je na istorijskom minimumu 38,3 odsto, dok čak 55,5 odsto građana SAD ima negativno mišljenje o osamdesetogodišnjaku na čelu države. Bajdenu se spočitava i da nije održao reč da će biti „most predsednik“, odnosno da će ostati samo jedan mandat u Beloj kući otvarajući vrata za novo vođstvo unutar Demokratske partije.  

Slobodni pad popularnosti među Amerikancima drugog katoličkog predsednika u istoriji SAD direktna je posledica inflacije koja već mesecima pogađa građane i posebno veoma visoke cene benzina i dizela. Sa tim parametrima došlo je do pada kupovne moći Amerikanaca i pored toga što su plate porasle od dolaska Bajdena na vlast.  

Pre četiri godine „pospani Džo“ osvojio je 70 odsto glasova Amerikanaca koji nisu belci, danas je ta podrška jedva natpolovična. Registruje se veliki pad popularnosti Bajdena među crncima koji zarađuju manje od 100.000 dolara a posebno među onima koji ne uspevaju da prebace ni 50.000 dolara. 

Bajden gubi podršku siromašnih, mladih i pripadnika manjina, dok se Tramp učvršćuje među belcima, muškarcima i osobama koje imaju srednje ili niže obrazovanje. Novitet je da Tramp uzima Bajdenu čak i glasove među mladima, Afroamerikancima i Latinoamerikancima.  

Na početku izborne kampanje vremešni predsednik je napravio seriju grešaka baziranih na pogrešnim procenama. Najveća je ta što je igrao na kartu ekonomskih rezultata. Štaviše, američki predsednik i njegovi savetnici ne razumeju kako je moguće da građani ne cene dovoljno što Amerika, sa ekonomske tačke gledišta, nije stajala nikada bolje, pogotovo ako se uporedi sa glavnim rivalima (Kina) i saveznicima (EU). Na tržištu rada nije bilo odavno tako malo nezaposlenih, plate radnika rastu, reindustrijalizacija Amerike je u punom jeku, kao i tranzicija ka ekološki održivoj industriji, a i berza proizvodi profite kao u najboljim danima.   

 Radnička klasa, ne samo belci već i Afroamerikanci, Latinoamerikanci i Azijci, skloniji su da daju poverenje Trampu a ne Bajdenu jer ekonomski makrorezultati kada se prevedu na svakodnevni život ni izbliza nisu tako pozitivni kao na papiru. Bajdena su počeli da napuštaju mladi i obrazovani sloj američkog društva. Delimično zbog proizraelske pozicije Vašingtona na Bliskom istoku, zamora od uloge planetarnog hegemona i još više zbog inflacije, gubitka kupovne moći, pooštrenih uslova za dobijanje kredita. 

Bajden je promenio ploču i sada cilja tri teme u izbornoj kampanji: Tramp je opasnost po demokratiju, prava žena i posebno pitanje abortusa. Napustio je u potpunosti početni plan da se izborna propaganda bazira na ekonomskim dostignućima nazvanim „Bajdenomiks“ i konstruisao novu kampanju na pitanju: „Da li je demokratija i dalje sveta u Americi?“  

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 30

Originalni tekst