Da li je Tompsonova pesma koja slavi „Oluju“ zapravo kopija četničke pesme „Nad Kraljevom živa vatra seva“? Poslušajte melodije 6 različitih pesama i proverite šta je original (VIDEO) – Nedeljnik

Danas se na zagrebačkom hipodromu održava koncert kontroverznog Marka Perkovića Tompsona, na kom se, prema tvrdnjama organizatora, očekuje posećenost od oko pola miliona ljudi.

Hrvatski mediji izveštavaju o stanju u gradu, upozorenjima zvaničnika ali i insajderskim informacijama sa hipodroma od kojih je najznimljivija ta da njegova pesma „Anica – Kninska kraljica“ neće biti svirana na koncertu.

Reč je o jednoj (za nejgove fanove) popularnoj pesmi kojom se slavi operacija „Oluja“ i pogrom srpskog stanovništva,

Ali, zapravo, malo je poznato da je ta pesma običan plagijat. I to moda jedne od najpoznatijih četničkih pesama – „Nad Kraljevom živa vatra seva“. Ili partizanske pesme „Razvila se jedna Jela vita“.

Zanimljivo je da je ista melodija u bivšoj Jugoslaviji poslužila kao podloga za tekstove koji su proslavili Boru Drljaču, Nikolu Uroševića – „Gedžu“, Mirka Rondovića…

No krenimo redom. Vi poslušajte u nastavku i uporedite sami.

„ANICA – KNINSKA KRALJICA“

Pesma je objavljena 1995. godine, slaveći završetak operacije „Oluja“.

Tompson u ovoj pesmi kaže da će „Zbog Anice i bokala vina, zapaliti Krajinu do Knina“, a u nastavku pesme dodaje da će paliti srpske štabove „da ne bude da je dolazio (dž)đaba“.

DVA DRAŽINA MOMKA

Da pređemo sad na pesmu „Nad Kraljevom živa vatra seva“. Pod ovim imenom je danas najčešće možete videti na društvenim mrežama i muzičkim striming platformama, a zapravo je nastala kao „Dva Dražina momka“ 1941. godine u vreme početka neprijateljstava između četnika i partizana.

Glavni motiv pesme je pogibija „dva Dražina momka“, odnoseći se na pogibiju kapetana Jovana Deroka, čiji je brat, arhitekta Aleksandar Deroko zajedno sa Nikolom Nestorovićem idejni tvorac projekta hrama Svetog Save.

Drugi četnički oficir koji se spominje u pesmi je komandant Ibarskog četničkog odreda – Sima Uzelac.

Sima je poginuo tokom opsade Kraljeva, kada je sa svojom četom pokušao da se probije do nemačkih položaja u centru grada, dok je Deroko poginuo u okolini Ljubića u sukobu sa partizanskim odredom sa Jelice.

RAZVILA SE JEDNA JELA VITA

Još jedna u nizu pesama koje su se poslužile istom melodijom je i partizanska pesma „Razvila se jedna jela vita“.

Ovu pesmu zapisao je i zaveo Miroslav Špiler u svojoj zbirci „Partizanske narodne pjesme iz Like, 1941- 1943.“

Pesma ima najmanje šest poznatih verzija koje dele zajednički motiv bolničarke koja leči ranjenog borca pod jelom na planini Velebit.

Uprkos trudu bolničarke da previje ranjenog partizana kome je „fašističko tane“ prošlo kroz grudi, on umire i pred kraj poručuje bolničarki da preda pušku njegovom najboljem prijatelju „da se njome sveti“.

„Uzmi, draga, moju pušku šaru,
pa je podaj najboljem drugaru,“

„nek se drugar mojom puškom sveti!
A sad zdravo, ja moram umrijeti.“

Miroslav Špiler je do početka Drugog svetskog rata obavljao dužnosti urednika svih muzičkih emisija na Radio-Zagrebu. Zbog svog jevrejskog porekla bio je otpušten, a 1943. uz pomoć lažne propusnice uspeva da pobegne iz Zagreba i pridruži se partizanskom pokretu.

NAS DVA BRATA OBA RATUJEMO…

Ovu melodiju je u svojoj pesmi „Nas dva brata oba ratujemo“ iskoristio i Bora Drljača.

PGP RTS objavio ju je još 1977. godine, a u tekstu pesme lirski subjekat poziva svoju majku da ne plače ukoliko „braća ispod Kozarice“ poginu, verovatno misleći na partizanske odrede sa planine Kozare, jednog od krajeva gde je započet ustanak protiv nemačkog okupatora na prostoru današnje BiH.

MOJ MITRALJEZ

Još jedan prepev pesme dolazi sa ratišta u Bosni, iz perioda ratnih zbivanja 90-ih godina prošlog veka. To je pesma „Moj mitraljez“, Bošnjačke armijer, čiji refren kaže: „Na kamenu ljiljani se viju, a u travi četnici se kriju“.

Naziv „četnici“, kao što možete pretpostaviti, u ovoj pesmi se odnosi na srpsku stranu u sukobu.

potencijalni original?

Ovde se priča ne završava.

Mirko Rondović, srpsko-crnogorski izvođač narodne muzike, koji se proslavio numerom „Svi pljevaljski tamburaši“, na albumu „Zapisano u vremenu“ objavio je pesmu pod nazivom „Šetajući pored Ljubovića“.

Iako je album objavljen 1982. godine, na  više mesta se navodi da je tekst pesme mnogo stariji. To jest, da potiče od neimenovanog narodnog autora iz perioda pre Drugog svetskog rata.

Validnost ovih tvrdnji, nažalost, nije moguće potvrditi. Ono što možemo da utvrdimo slušanjem pesme jeste da se melodija stvarno poklapa sa svim ostalim pesmama o kojima smo pričali do sada.

Post Views: 438