Lekari bi uskoro mogli imati novo sredstvo u borbi protiv jednog od najsmrtonosnijih i najagresivnijih oblika raka pankreasa, u vidu „ranog upozorenja“ pojave prekanceroznih ćelija, pokazala je nova studija.
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu pronašli su vezu između upale, takozvanog ćelijskog stresa i duktalnog adenokarcinoma pankreasa (PDAC), najčešćeg tipa pankreasa, koji čini više od 90 odsto slučajeva raka pankreasa.
Ovaj rak koji se razvija iz ćelija koje oblažu male kanaliće u pankreasu dovodi do toga da je petogodišnja stopa preživljavanja pacijenata niža od 10 procenata, piše Njuzvik. Rak pankreasa se generalno može kontrolisati samo ako se otkrije pre nego što se proširi, kada se može ukloniti hirurškim putem. Ako se proširio, palijativno lečenje pomaže kod olakšavanja simptoma i komplikacija bolesti, kako bi se olakšao kvalitet života pacijenta. Rezultati ove nove studije bi mogli pomoći u povećanju stope kojom se ova vrsta raka otkriva dovoljno rano kako bi se sprečilo da postane opasan po život.
Šta je ovog puta drugačije?
Prethodne studije su pokazale da upale i ćelijski stres aktiviraju protein nazvan „transduktor (pretvarač) signala i aktivator transkripcije 3“ tj. skraćeno STAT3 u ćelijama pankreasa. STAT3 podstiče nastanak tumora, njihovu adaptaciju na stres, što im omogućava da prežive i šire se, kao i njihovu otpornost na lečenje. Kako to funkcioniše, dugo nije bilo jasno.
Međutim, u ovoj novoj studiji istraživači izveštavaju da u nekim ćelijama raka, STAT3 aktivira specifične gene koji igraju ključnu ulogu u prilagođavanju upali i stresu.
„S obzirom na činjenicu da STAT3 igra tako važnu ulogu u mnogim vrstama raka i činjenica da kontroliše toliko gena, podstakla nas je da detaljnije istražimo koji su geni posebno povezani s razvojem, progresijom raka i otpornošću na lekove“, kaže za Njuzvik Dejvid Čereš, autor rada i patolog.
Otkriveno je da u prisustvu inflamatornih proteina i stresa izazvanog niskim nivoom kiseonika, protein aktivira gen nazvan „Interin β3“ (ITGB3) u ćelijama pankreasa kod miševa i kod ljudi. Taj gen ITGB3 zatim podstiče formiranje ovog smrtonosnog tumora i ubrzava progresiju raka. Tim je otkrio i da upala i ćelijski istres izazvani hemoterapijom takođe aktiviraju STAT3, povećavajući ekspresiju ITGB3 u ćelijama pankreasa. Ono što bi moglo da pruži novu nadu ovim pacijentima jeste otkriće da blokiranje inflamatornog puta proteina može pomoći u odlaganju stvaranja tumora. Prema istraživačima, STAT3 izaziva ekspresiju ukupno 10 gena, uključujući ITGB3, koji zajedno čine neku vrstu genskog potpisa koji su istraživači prikladno nazvali „STRESS UP“ (stresirati se). Ne samo da njihova detekcija može da predvidi da li će se prekancerozne ćelije razviti u rak, već se može koristiti i za procenu koliko je verovatno da će tumor postati agresivan.
STRESS UP
„Poznavanje ovog genskog potpisa kod pacijenta moglo bi biti značajno jer na tržištu postoje poznati lekovi za druge bolesti koji blokiraju aktivaciju STAT3 i time sprečavaju ispoljavanje STRESS UP gena u ćelijama raka“, dodao je Čereš.
Istraživači su uočili vezu tog genskog potpisa u različitim fazama tumora – na početku dok se prekancerozne lezije razvijaju u svarne tumore, u fazi kako tumori razvijaju otpornost na lekove, kao i kada se rak širi i postaje agresivan tj. metastazira.
Zato se veruje da bi ovaj genski potpis pomogao u razvoju alata za rani skrining ove najagresivnije vrste raka, a koji bi pomogao lekarima da utvrde koi pacijenti imaju veću verovatnoću da razviju agresivne karcinome, odnosno koji od njih će bolje reagovati na tradicionalne načine lečenja u kasnijim fazama. Sada se ispituju svako od ovih STRESS UP gena, s nadom da se razviju i novi specifični načini lečenja, a jedan od ovih terapeutskih lekova ulazi u klinička ispitivanja za pacijente sa rakom otpornim na lekove. Očekuju se i istraživanja molekula koji bi sprečili upalu i kod drugih vrsta karcinoma koji pogađaju površinu tkiva, uključujući rak pluća, dojke i kože.
Post Views: 78
