Gruzija, zemlja od 3,7 miliona stanovnika u Južnom Kavkazu, jedna je od bivših sovjetskih država za koju Rusija odavno smatra da je u njenoj sferi uticaja.
Mnogim sovjetskim državama raspad Sovjetskog Saveza 1991. pružio je istorijsku priliku da donose vlastite odluke o tome kakav politički sistem žele i kojim će međunarodnim savezima da se pridruže.
U slučaju nekih zemalja, kao što su baltičke, Rusija je prihvatila da tri države uđu u EU i NATO.
Ali situacija sa Ukrajinom – mnogo većom zemljom, za koju je Rusija odavno smatrala da je takođe u njenoj sferi uticaja – pogoršala se 2014. godine kad je ova, posle talasa masovnih pro-evropskih protesta, odlučila da se udalji od tešnjeg ekonomskog saveza sa Rusijom.
- Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima“, tuča u gruzijskoj skupštini
- „Izvini se“: Trend ponižavajućih pokajničkih videa u Rusiji
- Sara Rejnsford: Moje poslednje javljanje pre proterivanja iz Rusije
To je navelo Moskvu da izvrši invaziju na Krim i delove istočne Ukrajine.
Deset godina kasnije, bukti totalni rat, a još ukrajinske teritorije našlo se pod ruskom okupacijom.
Koliko je verovatno da Gruzija pretrpi istu sudbinu?
Zbog čega se održavaju aktuelni protesti u Gruziji?
Početkom ove nedelje, gruzijski parlament je usvojio zakon koji od nekih organizacija koje dobijaju više od 20 odsto finansiranja iz inostranstva zahteva da se registruju kao „agenti stranog uticaja“, nametnuvši obavezno obelodanjivanje u javnosti i novčane kazne za kršenje te obaveze.
U Gruziji je uobičajeno da nevladine organizacije i nezavisni mediji podnose zahteve za grantove i druga sredstva iz inostranstva, kaže novinarka BBC-ja Nina Ahmetli u gruzijskoj prestonici Tbilisiju.
Rad ovih organizacija postao je sastavni deo građanskog društva zemlje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Vladajuća gruzijska stranka Gruzijski san, koja je podnela predlog zakona u parlamentu, kaže da cilj zakona nije da uguši kritiku vlade, već da se obezbedi transparentnost i da javnost bude informisana o tome ko bi mogao da stoji iza raznih organizacija.
Ali Hans Gutbrod, profesor javne politike na Univerzitetu Ilija u Tbilisiju, kaže da je suština u transparentnosti predloga zakona „samo na površini“.
„To je sastavni deo višestrukog napada na građansko društvo, koji u Gruziji traje već neko vreme. Ovaj zakon vam omogućuje da vršite represiju nad kime god hoćete. On je osmišljen tako da omogući represiju nad bilo kojom organizacijom građanskog društva koja vam se ne dopada“ kaže politički ekspert koji radi u Kavkazu od devedesetih i govorio je u Četam hausu ranije ove nedelje.
Konačno usvajanje zakona dovelo je i do upozorenja Evropske unije i SAD.
„Usvajanje ovog zakona negativno utiče na napredak Gruzije na putu ka EU“, rekao je u saopštenju šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.
Desetine hiljada demonstranata koji odbacuju zakon kao autoritaran i potekao od Rusije izašle su na ulice Tbilisija i sukobile se sa policijom za razbijanje demonstracija.
„Došli smo da ne dozvolimo da nas ne gurnu nazad u rupu iz koje smo jedva uspeli da ispužemo“, rekao je za BBC jedan demonstrant, aludirajući na autoritarnu sovjetsku prošlost Gruzije.
Kako su ovi protesti povezani sa Rusijom?
Gruzijski zakon, sličan zakonu koja je Rusija koristila da bi ugušila disidente, usvojen je manje od šest meseci pre sledećih parlamentarnih izbora raspisanih za oktobar.
Ovi izbori mogli bi da pruže glasačima priliku da svrgnu sa vlasti Gruzijski san koji je na vlasti u zemlji od 2012. godine i čiju politiku mnogi doživljavaju kao kopiju Kremlja u pogledu koncentrisanja moći u rukama jedne političke grupe.
Počasni predsednik Gruzijskog sna je milijarder Bidzina Ivanišvili, čije je bogatstvo procenjeno na 4,9 milijardi dolara, više od državnog budžeta zemlje i 20 odsto njenog BDP-a.
Mnogi od njegovih poslova nalaze se ili u Rusiji ili su tesno povezani sa njom.
„Mislim da je gruzijska vlada sve autoritarnija i ugleda se na Rusiju kao model kako slomiti građansko društvo.
„Istovremeno, ne verujem da je ruski predsednik Vladimir Putin morao da pozove telefonom Ivanišvilija. Ivanišviliju nije bio potreban nikakav dodatni podsticaj, njega drma ista paranoja od navodne pretnje stranih uticaja kao i samog Putina“, kaže Gabrijel Gevin, dopisnik iz Južnog Kavkaza za medijsku kuću Politiko.
Koliko je važna Gruzija za Rusiju i druge svetske sile?
Gruzija se nalazi u Južnom Kavkazu, oblasti koja se često opisuje kao kapija između Evrope i Azije.
Ona je dom drevnih trgovinskih puteva koji su ostali ključni do današnjih dana.
- BBC osudio proterivanje novinarke iz Rusije
- Demonstranti jurišali na parlament u Gruziji
- Za i protiv: Predlog „zakona o stranim agentima“ podelio Gruziju
Istorijski gledano, oko ove oblasti su se borile sile kao što su Iran, Turska i Rusija, i nastavljaju da se nadmeću oko uticaja.
Skorije, Kina i zapadne sile su takođe počele da obraćaju više pažnje.
Gruzija je postala deo Ruskog carstva u 19. veku.
Odnosi između Moskve i Tbilisija oduvek su bili komplikovani, budući da je zemlja u nekim periodima istorije želela bliskost sa Rusijom, dok je u nekim drugim tražila savezništvo sa drugima.
Nakon što je nakratko stekla nezavisnost 1918. godine, ostala je u Sovjetskom Savezom kojim je dominirala Rusija do 1991. godine.
Gruzija je bila jedna od prvih sovjetskih republika koja je osamdesetih iskusila obnovu nacionalnog identiteta, proces koji je zahvatio čitavu zemlju i bio deo niza događaja koji su doveli do raspada Sovjetskog Saveza.
Ona je bila i prva post-sovjetska država koja je prošla kroz demokratsku transformaciju 2003. godine, kad je Revolucijom ruža pokušala da se oslobodi sovjetske autoritarne prošlosti.
Ona je na vlast dovela vladu koja se nije dobro slagala sa Moskvom i aktivno je pokušavala da usmeri zemlju ka ulasku u EU i NATO.
Rusija je 2008. godine izvršila invaziju na delove Gruzije, a njene trupe su ostale stacionarne tamo, nekih 130 kilometara od Tbilisija.
Koliko su opravdane paralele sa Ukrajinom?
Poslednjih nedelja su mnogi analitičari govorili o osećaju „već viđenog“, sa situacijom u kojoj sve autoritarnija vlada skreće zemlju sa njenog demokratskog puta, izbijaju protesti, a Rusija spušta čizmu.
Na kraju krajeva, to se desilo i u Ukrajini 2013-2014. godine, a samo se pogoršalo 2022, sa najvećim ratom koji je izbio u Evropi od 1945. godine.
Postoje, međutim, krupne razlike.
Kao prvo, Gruzija je već prošla kroz niz događaja ukrajinskog tipa između 2003. i 2008. godine, sa protestima koje je pratila ruska invazija.
Oko 20 odsto njene teritorije i dalje je pod ruskom okupacijom, a pravo pitanje je: hoće li Rusija nastaviti dalju invaziju ako situacija unutar Gruzije eskalira, a vlada bliska Moskvi izgubi kontrolu?
To ne može da se isključi, ali gubitak kontrole Gruzijskog sna jedno je veliko „ako“.
Kao što ističe novinarka BBC-ja Nina Ahmetli, Gruzija je polarizovano društvo u kom značajan procenat stanovništva zazire od bilo kakve dalje eskalacije.
Neki iskreno podržavaju vladajuću stranku; neki veruju da je ostanak uz Rusiju praktičan izbor za malu zemlju poput Gruzije, čija privreda zavisi od trgovine sa njenim ogromnim susedom i čija je vojska suviše mala čak i da pomisli da odbije Rusiju, koliko god oslabljena ova bila zbog ukrajinske invazije.
Ivanišvili je održao retki govor u javnosti pred izglasavanje kontroverznog zakona o „stranom uticaju“, rekavši da je taj zakon neophodan kako bi se zaustavio Zapad u pokušaju da iskoristi Gruziju za „topovsko meso“ u sukobu sa Rusijom.
Iako ulice Tbilisija ostaju preplavljene demonstrantima, mnogima od njih mlađih od 35 godina, budućnost Gruzija ostaje neizvesna.
Mnogi su zgroženi mogućnošću života u zemlji čija politika podseća na rusku, ali su mnogi drugi prestravljeni mogućnošću makar i izdaleka onog stepena uništenja i gubitaka života sa kojim se suočila Ukrajina.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
