Diplomatska ofanziva na Bosnu i Hercegovinu u vreme kada je ta zemlje dovedena do tačke pucanja: ambasadori, NATO-izaslanici, a posebno oni američki, žele da vrate BiH na dejtonska podešavanja, smatraju analitičari.

Mesec dana uoči odluke zemalja-članica Evropske unije o spremnosti Bosne i Hercegovine da otvori pregovore o pristupanju, u toj zemlji malo toga funkcioniše. Ukoliko se izuzme verbalni napredak i obećanja tamošnjih političara, nema mnogo toga što se može ponuditi evropskim zvaničnicima kao argument da se to pitanje konačno realizuje, prenosi DW.

Umesto reformi za koje postoji konsenzus, lideri su na dnevni red stavili izmene Izbornog zakona u delu koji se odnosi na izbor članova Predsedništva BiH. Predlog je plod stranačkih dogovora koalicionih partnera na državnom nivou, ali je njegova realizacija osuđena na propast i pre nego što je stigao u parlament. Srbi žele kompletan paket.

Vađenje iz blata

„Mi smo za to da se svih 14 prioriteta rešava istovremeno, a ne posebno, pitanje po pitanje“, kaže lider SNSD Milorad Dodik, koji je i jučerašnji (29. januar) sastanak u organizacije Trojke u Sarajevu već proglasio propalim.

Sastanak je sazvan kako bi se implementirao sporazum iz Laktaša od pre nekoliko dana, gde su navodno dogovorene izmene Izbornog zakona BiH. Sada se na sto stavljaju i ustavne promene, za koje nema ni političke volje, a ni dovoljno glasova u Parlamentu, s obzirom na to da je za bilo kakvu promenu Ustava potrebna i podrška opozicije. Na dvotrećinsku većinu u ovakvim političkim odnosima još će se pričekati, jer opozicija neće da učestvuje u parcijalnim razgovorima.

„Sada kada su se zapetljali u kučinu u Bakincima (Dodikovo imanje, prim. red), kada su dobili reakciju ljudi iz BiH i ljudi iz međunarodne zajednice, oni zovu sve da im pomognu da se vade iz živog blata u koje su zagazili“, kaže lider SDA Bakir Izetbegović. On podseća da tokom pregovora u Neumu pre dve godine, ova garnitura današnje Trojke nije htela da učestvuje u pregovorima.

„Njima su na prvom mestu samo stranke i oni gledaju to samo kroz prizmu potencijalnih izbora. Neka barem iznesu svoje predloge osim što gube vreme nervozni“, rekao je prvi čovek Naroda i Pravde Elmedin Konaković, reagujući tako na bojkot sastanka koji je prema njegovim rečima trebalo da stvori uslove za deblokadu sprovođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava ali i potvrdi brisanje etničkog prefiksa u izboru člana Predsedništva.

Taoci suludih politika

Međutim, to se neće tako lako desiti, bar ako je verovati Amerikancima, koji poslednjih dana predvode najveću diplomatsku aktivnost još od Dejtona. Prvo je američka Ambasada u BiH odbacila Čovićev predlog o izmenama Izbornog zakona u delu koji se odnosi na brisanje etničkog prefiksa prilikom izbora članova Predsedništva BiH. U kontekstu geopolitičkih odnosa, mnogi aktivnost SAD vide kao ključnu stvar u zadržavanju njihovog uticaja na tom terenu, zbog čega se nekadašnji stav sada pretvorio i u otvorene pritiske prema domaćim vlastima da se ne ide u ovom pravcu.

„Recept Evropske unije za ubrzanjem evropskog puta i poklona u vidu kandidatskog statusa pokazao se kao neuspešan i nedovoljno motivišući za domaće političare koji decenijama sopstvene građane drže kao taoce isključivih, na momente suludih politika“, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić. Ona ujedno ocenjuje da se iz odugovlačenja svih procesa i nerazumnih uslova jasno vidi da domaćim političarima nije stalo da pronađu rešenje.

„SAD posmatraju BiH kao svoje čedo, privrženi su Dejtonu. Ova pojačana ofanziva kojoj svedočimo može se čitati kao stavljanje tačke na nešto sto predugo traje“, kaže Topić.

Da dugo traje, pokazali su svojom posetom BiH predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen, premijeri Hrvatske Andrej Plenković i Holandije Mark Rute. Da pruži podršku na evropskom putu, ali bez pritisaka, prošle sedmice je svratio i šef mađarske diplomatije Peter Sijarto. On je obećao punu podršku BiH nakon što Mađarska u junu preuzme predsedavanje EU – ali „bez pritisaka sa strane“.

Uključuje se i NATO

Međutim, zbog izbora za Evropski parlament ove godine, mart je poslednja šansa Bosni i Hercegovini za otvaranje pregovora. U takvim uslovima u posetu BiH ove sedmice dolazi 31 ambasador NATO, odakle poručuju da se radi o demonstraciji „snažne podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine“.

„Svi politički lideri moraju da rade na očuvanju jedinstva. To je ključno za stabilnost zemlje i regiona“, poručio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

U iznenadnu posetu BiH dolazi i pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajan, „otac“ Dejtonskog mirovnog sporazuma. On je sredinom ovog meseca uputio i poruku vlastima u BiH, a posebno Miloradu Dodiku:

„Mislim da umesto napretka vidimo neke političare kojima nedostaje hleba ili ideja – oni nude cirkus“, rekao je.

„Ja sam bio odgovorna osoba za rad sa bosanskim strankama na izradi njihovog ustava, tako da znam šta je bio originalni Dejton. To je izašlo iz mog pera. Njihova ideja o secesiji tada je eksplicitno odbačena. Pristali su na to i odbacili je u prvobitnom Dejtonu. To je besmislica i to je protivustavno“, rekao je O’Brajan, pozivajući političare u toj zemlji da preuzmu odgovornost i za rezultate i za neuspeh.

Američko vraćanje na početne postavke?

Stručnjak za međunarodne odnose iz Sarajeva Zlatko Hadžidedić kaže da ne treba zaboraviti činjenicu da je O’Brajan glavni čovek u Stejt departmentu za region. Kaže i da je Bajdenova administracija za 180 stepeni odstupila od nekadašnje američke politike koja je polazila od pretpostavki nepromenjivosti granica.

„Do te mere se odstupilo od te politike da se u zadnje dve godine uveliko razgovara o mogućem raspadu BiH“, kaže Hadžidedić, ali ujedno i dodaje da ne očekuje tektonske promene nakon posete američkog diplomate.

„Meni ova poseta O’Brajana ukazuje na to da on dolazi da vidi šta se zapravo događa, jer očigledno da su stvari ovde izmakle kontroli u odnosu na ono kako je O’Brajan tu američku politiku participirao i on sada nastoji da to vrati na te prvobitne postavke, posebno na program o nepromenjivosti granica“, kaže Hadžidedić, podsećajući ujedno da SAD od Dejtona nisu imale značajniji uticaj na unutrašnje stanje u BiH.

„O’Brajan ne donosi ništa osim podrške unutrašnjem dogovoru, ali je pitanje da li će pustiti da se Bosna i Hercegovina raspadne, odnosno da dopusti Republici Srpskoj da izvrši disoluciju. Dakle, ništa se spektakularno neće dogoditi, osim povratka na početne pozicije – da se napusti ideja promene granica. Za nas koji smo na rubu disolucije, i to je spektakularna vest.“

BiH nije na vrhu prioriteta?

To je najviše što se u ovom trenutku može učiniti, smatraju analitičari – zbog problema sa kojima se suočavaju SAD, od Bliskog istoka, preko rata u Ukrajini, pa do problema u američkoj saveznoj državi Teksas. Zbog svega toga, geopolitički odnosi drže BiH daleko od prioriteta, kaže Tanja Topić.

Ipak, kako tvrdi, „očigledno je da je čaša negde prelivena kada u ovakvim geopolitičkim uslovima imamo pojačan američki angažman. Pa čak i EU, i to u uslovima kada se održavaju izbori (za Evropski parlament). Mislim da tu priliku domaći akteri razumeju na svoj način – deo je za jačanje antizapadnog narativa, drugi deo za traženje pojačane intervencije međunarodnih aktera, a treći za dalje podsticanje unutrašnjih napetosti“, kaže Topić. Ona sumnja da je bilo kakav povoljan rasplet za sve moguć bez podrške međunarodnih aktera.

Post Views: 30

Originalni tekst